Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike - Srbija ima blago, ali ekonomija ne smije biti ispred zdravlja ljudi

Dubravkom Đedović Handanović (Foto: Emilija Jovanović)

Da li se Rio Tinto vraća u Srbiju? Ima li naša zemlja kapaciteta da razvija nuklearnu energiju? Kada će konačno biti zatvorene termoelektrane na ugalj? Ovo su samo neka od trenutno aktuelnih pitanja koja su u fokusu ekološke, ekonomske, ali i šire javnosti.

U potrazi za odgovorima, razgovarali smo sa ministarkom rudarstva i energetike Dubravkom Đedović Handanović.

- Zaista imamo blago, ali ekonomija nije i ne sme biti ispred zdravlja ljudi - poručuje ministarka za portal eKapija odgovarajući na pitanje o projektu Jadar.

Dodaje, ipak, da je litijum jedna od ključnih kritičnih sirovina 21. veka i presudna sirovina za realizaciju zelene tranzicije.

Ministarka je otkrila da Srbija trenutno nema ni regulativu ni dovoljno kadrova za uvođenje nuklearne energije, ali da pažljivo prati razvoj tehnologija u vezi sa nuklearnom energijom.

Ali, za vetroparkove i solarnu energiju nema zime - do 2030. godine u planu je oko 2.000 novih zelenih megavata na mreži iz javnih ulaganja. Za jačanje i modernizaciju prenosnog sistema, koji trenutno može da balansira 5.800 MW varijabilnih izvora električne energije, opredeljeno je 500 mil EUR.

Saznali smo i da Srbija trenutno nema u planu subvencije za skladišta električne energije, kao i da je za usvajanje pripremljen dugoočekivani Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, a da je počela i izrada Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima.

Najavili ste da će Srbija do 2030. godine dobijati 45% električne energije iz OIE, što je znatno ambicioznije od prvobitno postavljenog cilja da imamo 40% zelene energije do 2040. godine. Šta Vam daje razlog za optimizam, a koje najozbiljnije prepreke vidite u ostvarenju tog cilja?

- Rezultat prošlogodišnjih aukcija za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije - devet novih zelenih elektrana, dvostruko niža postignuta cena električne energije od tržišne u tom trenutku, 715 novih megavata (od kojih je 425 u sistemu podsticaja) i više od milijardu evra privatnih investicija u razvoj ovih vetroparkova i solarnih elektrana - jasan je pokazatelj da je Srbija stvorila odličan ambijent i regulatorni okvir za razvoj obnovljivih izvora energije. Oko 90 megavata iz aukcija očekujemo već krajem ove godine na mreži.

Ujedno, građani sve više učestvuju u zelenoj energetskog tranziciji i za godinu i po dana je broj prozjumera, građana koji sami proizvode deo svojih potreba za električnom energijom porastao sedam puta.

Ciljeve dekarbonizacije koje smo postavili kroz strateška dokumenta nećemo dostići bez javnih ulaganja, stoga smo pokrenuli veliki investicioni ciklus i očekujemo da do 2030. godine imamo oko 2.000 novih zelenih megavata na mreži iz javnih ulaganja. Naravno, ukoliko naše finansije to budu mogle da podnesu.

Očekujemo u narednim nedeljama kraj pregovora o komercijalnim uslovima sa strateškim partnerom, konzorcijumom predvođenim Hjundai Inženjeringom za izgradnju 1GW solarnih elektrana sa baterijskim skladištima koje treba da budu završene do 2028. godine i tada predate Elektroprivredi Srbije. Polaznim osnovama za razvoj energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti do 2028. sa projekcijama do 2030. predviđena je i izgradnja vetroparka od 1GW. Početkom naredne godine na mreži će biti prvi OIE kapacitet u vlasništvu EPS-a, vetropark Kostolac od 66 MW.

(Foto: Pixabay/Oimheidi)

Jedna od prepreka svakako je prenosni sistem koji, prema planu EMS, trenutno može da balansira 5.800 MW varijabilnih izvora električne energije. Kako će se taj problem rešiti, s obzirom na to da se trenutno razmatra priključenje novih 11 GW na prenosnu mrežu?

- Prenosni sistem Srbije ima kapacitet da balansira 5.800 MW varijabilnih izvora električne energije. Za investicije u jačanje i modernizaciju prenosnog sistema kroz projekte koji su sada u različitim fazama realizacije opredeljeno je 500 miliona evra. Završetkom izgradnje Transbalkanskog, Centralnobalkanskog i Panonskog koridora povezaćemo se sa susednim zemljama i povećati kapacitete za prenos električne energije, a izgradnjom Beogrida osnažićemo prenosne kapacitete u okolini Beograda i Vojvodini, gde će se zbog geografskih i prirodnih preduslova graditi najveći deo vetroparkova.

Izmene Zakona o OIE predviđaju i balansnu odgovornost proizvođača električne energije, odnosno investitor je sam dužan da obezbedi dodatni kapacitet za balansiranje. Ovom izmenom štitimo stabilnost našeg elektroenergetskog sistema. Glavno pitanje je i kod nas i u svetu kako obezbediti siguran rad sistema kada nema sunca niti vetra da pokreću elektrane, zato se sve veća pažnja usmerava na balansnu rezervu, skladištenje struje i aktiviranje fleksibilnih usluga na strani potrošnje koja treba da se prilagodi novim obrascima proizvodnje struje.

Deo rešenja vidimo u izgradnji reverzibilnih hidroelekrana, pre svega RHE Bistrica je važna za energetsku stabilnost, balansiranje energije proizvedene iz obnovljivih izvora i razvoj tržišta električne energije. Izgradnjom RHE Bistrica Srbija bi višestuko povećala svoje kapacitete za skladištenje energije iz potencijala vode. Razmatramo i izgradnju RHE Đerdap, koji bi u odnosu na snagu za koju se odlučimo mogao da nas pozicionira i kao regionalnog lidera održivosti, jer projekat ima potencijal i za sezonsko skladištenje električne energije.

Kad je reč o 11GW, snazi elektrana koji su u postupku priključenja, reč je o ukupnom broju projekata koji obuhvataju i zrele projekte i one u ranoj fazi za koje još uvek nisu donete investicione odluke. Pravi presek stanja znaće se kad operator sistema formalno završi studije priključenja i dostavi potencijalnim investitorima, koji će imati obavezu da dostave i bankarske garancije. Tako da je u ovom trenutku rano porediti broj projekata koji su zainteresovani za priključenje sa kapacitetom sistema da integriše OIE.

U kom kvartalu će biti raspisane druge aukcije za tržišne premije za solarne i vetroelektrane? Da li su u planu neke izmene u odnosu na prošlogodišnje aukcije? Očekujete li veće interesovanje investitora, pogotovo za solarnu energiju, i niže ponuđene cene proizvođača?

- Drugi krug aukcija će biti raspisan tokom ove godine, čim procenimo da je tržište spremno i da postoje zreli projekti koji mogu konkurentno da se nadmeću za podsticaje. Planiramo i da kroz aukcije podstakemo investitore da proizvedena zelena energija ostane u Srbiji, za naše građane i privredu. Posebnu pažnju ćemo posvetiti podsticanju izgradnje solarnih elektrana i raditi na postizanju što bolje cene, a to ćemo najpre ostvariti dobrom konkurencijom.

Skladišta električne energije postaju sve važnija u smislu bezbedne integracije OIE. Da li su u planu subvencije za uvođenje skladišta električne energije, poput podsticaja koji su najavljeni za korišćenje obnovljivog vodonika?

- Srbija trenutno nema u planu subvencije za skladišta električne energije, ali naš regulatorni okvir prepoznaje skladišta električne energije i skladištara kao učesnika na tržištu, što omogućuje komercijalno korišćenje skladišta na tržištu električne energije. Ukoliko se proceni da postoji potreba za subvencijama kod ove vrste objekata, ministarstvo i Vlada ce razmotriti i tu opciju.

Dok neke zemlje, poput Španije, gase nuklearne elektrane, druge poput Velike Britanije, planiraju da učetvorostruče nuklearne kapacitete, na 24 GW do 2050. godine. Kakvi su planovi Srbije u vezi sa nuklearnom energijom?

- Osiguravanje dovoljno bazne energije je neminovnost i moramo razgovarati o svim alternativama, pa i o nuklearnoj energiji kao jednoj od opcija.

Srbija ima moratorijum na nuklearnu energiju još iz prošlog veka, koji je kao najvažniju posledicu imao prestanak intenzivnog razvoja i edukacije kadrova koji bi se bavili nuklearnom energijom. Zbog toga je naša zemlja pre svega u nezahvalnom položaju kada govorimo o uvođenju nuklearne energije – nemamo ni regulativu ni dovoljno kadrova. Procena je da bi nam za školovanje kadrova koji bi mogli bezbedno da pripremaju ulazak nuklearne energije u naš energetski sistem trebalo oko decenije, što je neki rok i za izgradnju postrojenja.

EU taksonomija je nuklearnu energiju uvrstila u "prelazne energente" jer emituje neuporedivo manje ugljendioksida od fosilnih goriva, obezbeđuje baznu energiju i uvrštena je na listu takozvanih strateških tehnologija poput vetra, sunca ili elektrolizera u predlogu Zakona o neto nultoj industriji. To govori da se na nuklearnu energiju u Evropi, ali i van nje, sve više gleda kao na vitalnu komponentu strategija država za dostizanje koncepta sa nultom emisijom ugljen dioksida.

Srbija nema ni regulativu ni dovoljno kadrova za uvođenje nuklearne energije (Foto: Shutterstock/TTstudio)

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, kao ključni planski dokument naše zemlje, koji je pripremljen za usvajanje, a koji definiše ciljeve i reforme u energetskom sektoru za 2030, sa projekcijama do 2050. godine, razmatra u jednom od scenarija i uvođenje nuklearnih elektrana u elektroenergetski sistem Srbije pre 2040. godine. To bi moglo doprineti dekarbonizaciji do 2050. i razvoju energetike bez emisije ugljenika u drugoj polovini stoleća.

Neminovnost energetske tranzicije od nas zahteva da razgovaramo o svim tehnološkim rešenjima koja mogu da nam pomognu da odgovorimo na dvostruki izazov sa kojim se susreću naše generacije: da radimo na dekarbonizaciji naših energetskih sistema i težimo klimatskoj neutralnosti, a da ti energetski sistemi nastave, kao i u prethodnim decenijama, da ispunjavaju, na održivim osnovama, glavni zadatak, da obezbeđuju sigurnost snabdevanja i da budu siguran oslonac privrednog i društvenog razvoja.

Da li su male (modularne) nuklearne tehnologije dovoljno zrela i proverena tehnologija i da li je Ministarstvo o tome razgovaralo sa nekim proizvođačem?

- Evropska komisija je pokrenula formiranje Industrijske alijanse za male modularne nuklearne reaktore. U svetu je veliki broj projekata u razvoju sa različitim nuklearnim tehnologijama, značajan broj kompanija u više zemalja koje ih razvijaju, drži nas u uverenju da će se u narednoj deceniji izdvojiti najuspešnija, najsigurnija, najkonkurentnija i ukupno najperspektivnija rešenja koja bi, pod povoljnijim uslovima, mogla biti dostupna i nama koji ne raspolažemo nuklearnim tehnologijama. Ministarstvo rudarstva i energetike pažljivo prati razvoj tehnologija u vezi sa nuklearnom energijom.

Srbija i dalje najviše energije dobija iz termoelektrana na ugalj. Kada će biti zatvorena TE Kolubara koja je prema EU Direktivi o velikim ložištima trebalo da bude ugašena do kraja 2023. godine, kao i TE Morava zbog koje je Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo postupak protiv Srbije prošle godine zbog kršenja pomenute direktive?

- Svetska energetska kriza, izazvana sukobom u Ukrajini, primorala je mnoge države i njihove energetske sisteme da planove i strateške okvire usvojene pre krize menjaju u cilju prilagođavanja postojećim izmenjenim uslovima. Sigurnost snabdevanja građana i privrede postala je najvažniji prioritet u takvim okolnostima. Upravo zbog toga, i neke zemlje članice Evropske unije bile su prinuđene da ponovo aktiviraju proizvodne kapacitete iz uglja.

Radi obezbeđivanja energetske sigurnosti snabdevanja građana i privrede, bilo je neophodno da i naši kapaciteti iz uglja budu angažovani više nego što je prvobitno bilo planirano, da građani imaju struje i da im domovi budu topli i da privreda ima dovoljno električne energije za svoje potrebe.

Kako je kod više potpisnica Energetske zajednice uočen isti problem koji se tiče angažovanja proizvodnih jedinica po isteku "opt-out" režima, neophodno je razmotriti modalitete izmene korišćenja fleksibilnog mehanizma "opt-out". Inicirani su razgovori regionalnih elektroprivreda kako bismo zajedno podneli Energetskoj zajednici regionalnu inicijativu za modifikaciju mehanizma opt-out. Energetska kriza nam je pokazala da je to neophodno.

Više puta ste govorili o potrebi održivog rudarstva. Pa ipak, postoji li takvo?

- Energetika i rudarstvo imaju neminovno uticaj na životnu sredinu, pitanje je koje se mere preduzimaju da se taj uticaj minimizira. Održivo rudarstvo je ono koje u najvećoj meri umanjuje uticaj rudarenja koristeći najmodernije tehnologije eksploatacije i obrade rude i mere i mehanizme zaštite životne sredine na osnovu sveobuhvatnih analiza i predradnji koje prethode početku eksploatacije. Ja sam posetila zelene rudnike Ziđin Majnig grupe u Kini, a i u Srbiji smo potpisali Memorandum o razumevanju sa kompanijama Šangaj Fengling koja će razviti projekte obnovljivih izvora energije kapaciteta 2 GW, kao i zelenog vodonika koji će se koristiti za potrebe rudnika i topionice bakra u Boru. Ovo je primer kako se zelena energija može koristiti u rudnicima i kako se postiže veća održivost.

Imamo potvrđene rezerve zlata, bakra, bora i litijuma, antimona i cinka, molibdena, kalcita (Foto: Dominik Vanyi/unsplash)

Najavili ste donošenje Strategije razvoja mineralnih sirovina za ovu godinu. Kojim sirovinama je Srbija najbogatija i da li postoji ekonomska, ali i ekološka valorizacija njihove eksploatacije?

- Počela je izrada Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije i na njenoj izradi će biti angažovano više od 50 profesora i saradnika Rudarsko geološkog fakulteta. Sektor rudarstva beleži rast u učešću u BDP-u, a nema važeću strategiju. Strategija će nam dati odgovor na postavljena pitanja, jer će na sveobuhvatan način analizirati stanje svih mineralnih resursa kojima raspolažemo i kako da njima upravljamo tako da imamo najviše koristi za naš privredni rast, uz najmanje štetnog uticaja na životnu sredinu.

Očekujemo da nacrt bude završen u narednih nekoliko meseci i spreman za usvajanje od relevantnih državnih organa, pre kraja godine. Poseban deo strategije biće posvećen pitanjima u vezi sa zaštitom životne sredine, koja će biti razrađena i kroz Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Strategije na životnu sredinu.

Imamo potvrđene rezerve zlata, bakra, bora i litijuma, antimona i cinka, molibdena, kalcita… a nikl i kobalt u geološkim potencijalima. Očekuje se da će se potreba i tražnja za kritičnim mineralnim sirovinama udestrostručiti do 2050. godine, kao i da će cena bakra rasti u godinama pred nama, i zbog energetske tranzicije i elektrifikacije saobraćaja, a Srbija raspolaže ogromnim rezevrama bakra. Osim toga u Boru imamo zaokružen lanac vrednosti – od eksploatacije rude do finalnog proizvoda koji je katodni bakar i to pokazuje privredni i ekonomski potencijal koji možemo da postignemo ako efikasno i održivo budemo upravljali rudarskim sektorom.

Dve godine nakon što je Vlada obustavila projekat "Jadar" kompanije Rio Tinto, sve se glasnije govori o njegovom nastavku. Da li država planira ozbiljnu studiju o prednostima i manama projekta "Jadar" i njegovoj ekonomskoj, ali i ekološkoj ceni?

- Zaista imamo blago, ali ono što je važno objasniti građanima - ekonomija nije i ne sme biti ispred zdravlja ljudi i to se podrazumeva. Dakle, najpre će biti urađene studije o zaštiti i uticaju na životnu sredinu, a uz korišćenje najmodernijih tehnologija kakve se koriste u najrazvijenijim zemljama. Onda ćemo razgovarati dalje.

Litijum je jedna od ključnih kritičnih sirovina 21. veka i presudna sirovina za realizaciju zelene tranzicije. Zato ne čudi da su u SAD i u više od 15 zemalja EU poput Nemačke, Francuske, Austrije, Finske u toku različiti projekti istraživanja i ekspolatacije litijuma. U EU očekuju da će upotreba litijuma u narednim godinama neverovatno rasti, po nekim procenama od 2020. do 2030. očekuje se da će se potreba za litijumom povećati dvadeset puta. Da li bi Srbija trebalo konačno da bude u društvu najuspešnijih i najrazvijenijih? Radila sam na tim tržištima i mislim da je odgovor jasan. A onda će to doneti koristi pre svega našem narodu, više mogućnosti za zaposlenje, veće plate i penzije, bolji životni standard.

M. Dedić