EU traži smanjenje emisija gasova staklene bašte za 90% do 2040. - Klimatska ekonomska šteta procijenjena na 170 mlrd EUR

(Foto: Pixabay.com/kalhh)

Komisija će nakon evropskih izbora izneti preporuku kao zakonodavni predlog koji će biti usaglašen sa Evropskim parlamentom i državama članicama, kako je predviđeno Zakonom o klimi EU. Ova preporuka je u skladu sa savjetom Evropskog naučnog savjetodavnog odbora za klimatske promjene (ESABCC) i obavezama EU u okviru Pariskog sporazuma.

Evropska komisija je juče objavila i koji su uslovi neophodni za postizanje cilja od 90%. To uključuje punu implementaciju dogovorenog okvira za 2030. godinu, osiguranje konkurentnosti evropske industrije, veći fokus na pravednu tranziciju i strateški dijalog o okviru posle 2030. godine, uključujući i sa industrijom i sektorom poljoprivrede.

Klimatska ekonomska šteta u Evropi procijenjena na 170 mlrd EUR

Postavljanje cilja za klimu do 2040. godine pomoći će evropskoj industriji, investitorima, građanima i vladama da donose odluke u ovoj deceniji koje će održati EU na putu ka postizanju cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Ovim dugoročnim planiranjem moguće je oblikovati prosperitetno, konkurentno i pravedno društvo, dekarbonizovati industriju i energetske sisteme EU, i osigurati da Evropa bude glavna destinacija za investicije, sa stabilnim radnim mjestima otpornim na buduće promjene, ističe se.

Kako se navodi, takođe će se ojačati otpornost Evrope na buduće krize i pojačati energetska nezavisnost EU od uvoza fosilnih goriva, koji su činili preko 4% BDP-a 2022. godine, dok se Evropa suočavala sa posljedicama rata u Ukrajini.

- Troškovi i ljudski uticaji klimatskih promjena postaju sve veći i vidljiviji. Samo u poslednjih pet godina, procjenjuje se da je klimatska ekonomska šteta u Evropi iznosila 170 mlrd EUR. Procjena uticaja Komisije pokazuje da bi čak i po konzervativnim procjenama, veće globalno zagrijavanje kao rezultat neaktivnosti moglo smanjiti BDP EU-a za oko 7% do kraja vijeka - dodaje se.

Prvi korak - Smanjenje emisija za najmanje 55% do 2030.

Postizanje smanjenja emisija od 90% do 2040. zahtijevaće i smanjenje emisija, ali i uklanjanje ugljenika. Nekoliko je ključnih uslova da se to dogodi. Početna tačka je potpuna implementacija postojećeg zakonodavstva radi smanjenja emisija za najmanje 55% do 2030, poručuje EK. Neprekidan rad na ažuriranju nacrta Nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NECP) ključan je element za praćenje napretka.

Zeleni dogovor sada treba da postane industrijski dogovor o dekarbonizaciji koji se oslanja na postojeće industrijske snage, poput energije vjetra, hidroenergije i elektrolizera i nastavlja da povećava domaći proizvodni kapacitet u sektorima rasta poput baterija, električnih vozila, toplotnih pumpi, solarnih panela, tehnologija sakupljanja i skladištenja ugljenika, biogasa i biometana i cirkularne ekonomije.

Cijena emisija ugljenika i pristup finansijama su takođe ključni za ostvarivanje ciljeva smanjenja emisija evropske industrije. Potrebno će biti evropsko pristupanje finansijama u narednim godinama, u tijesnoj saradnji sa državama članicama.

Dekarbonizacija po sektorima

Kako se očekuje, energetski sektor će ostvariti potpunu dekarbonizaciju ubrzo nakon 2040. godine, zasnovanu na svim nultim i niskougljeničnim energetskim rješenjima, uključujući obnovljive izvore energije, nuklearnu energiju, energetsku efikasnost, skladištenje ugljenika, uklanjanje ugljen-dioksida, geotermalnu i hidroenergiju.

Očekuje se da će se sektor transporta dekarbonizovati kombinacijom tehnoloških rješenja i cijenom ugljen-dioksida. Sa pravim politikama i podrškom, sektor poljoprivrede takođe može igrati ulogu u tranziciji, uz osiguranje dovoljne proizvodnje hrane u Evropi, obezbjeđivanje pravednih prihoda i pružanje drugih vitalnih usluga kao što su unapređenje kapaciteta zemljišta i šuma za skladištenje više ugljenika. Holistički dijalog sa širom prehrambenom industrijom, takođe van farmi, ključan je za uspeh u ovom području i za razvoj održivih praksi i poslovnih modela.

Solar Power Europe: Nisu nam potrebne skupe i neprovjerene tehnologije

Preporuke su pozdravili predstavnici OIE sektora. Izvršna direktorka SolarPower Europe Walburga Hemetsberger rekla je da je Evropska komisija postavila pozitivan kurs za klimatske i energetske bezbjednosne ciljeve kontinenta.

- Svesrdno podržavamo scenario koji cilja na smanjenje emisija za 90% do 2040. To je jedini put ka ostvarivanju pravno obavezujućih klimatskih obaveza Pariskog sporazuma. Ključno je i to što će podržati konkurentnost kontinenta i ciljeve energetske bezbjednosti, dok postepeno ukidamo fosilna goriva i razvijamo nove zelene industrije - istakla je Hemetsberger.

Ona napominje da predlog takođe razmatra investicioni dnevni red, koji prepoznaje potrebu za povećanjem privatnih i javnih sredstava kao što je Fond za inovacije, i kraj subvencija za fosilna goriva.

- Iako se primjećuje važnost uloge obnovljivih izvora energije kao glavnih činilaca energetske tranzicije, naše projekcije pokazuju da OIE i skladištenje mogu još više doprineti energetskom sistemu. Oslanjanjem na skupe, dugotrajne i neprovjerene tehnologije sa niskim emisijama ugljenika rizikujemo odvlačenje pažnje od efikasnijih, lako dostupnih rješenja. Potpuno obnovljiv energetski sistem do 2040. je dostižan i trebalo bi da bude jasan fokus Evrope.

M. D.