Ilustracija (Foto: Shutterstock/LeStudio) U Sarajevu je ovaj vikend, u sklopu Sarajevo Maker Faire, održan prvi Forum digitalnih inovacijskih habova (DIH Forum), koji ujedno predstavlja i prvu inicijativu Centra za digitalne inovacije (DIH) u Bosni i Hercegovini. Sarajevo Maker Faire, kojeg je tokom vikenda posjetilo oko 12.000 posjetilaca i ljubitelja inovacija je među najvećim svjetskim porodično-prijateljskim festivalima izuma, kreativnosti i tehnologije na kojem su u Sarajevu predstavili svoje aktivnosti svi centri za digitalne inovacije.
- Digitalna i zelena transformacija jedan je od prioriteta ali i preduslov za ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju. To je proces kojim se unapređuju kapaciteti i stvaraju nova radna mjesta, te povećava BDP. Važno je dati finansijsku podršku sektoru digitalne tehnologije kako bi se BiH uključila u evropske programe i ravnopravno učestvovala u digitalizaciji Evrope. Isto tako je važno da i institucije podrže digitalnu i zelenu transformaciju, kako Bosna i Hercegovina ne bi zaostajala u procesu integracija - istakao je Stefano Ellero, šef Kooperacija u Delegaciji Evropske unije u BiH, koji je ujedno i otvorio DIH Forum.
Projekat EU4DigitalSME uspostavio je četiri digitalna inovacijska haba (DIH-a) u BiH (dva u Sarajevu, jedan u Tuzli i jedan u Banjaluci), s ciljem razvoja digitalne tehnologije kako bi se povećala konkurentnost domaćih roba i usluga na tržištu što bi rezultiralo otvaranjem novih radnih mjesta, ekonomskim rastom i razvojem. DIH-ovi su od vitalnog značaja za BiH jer malim i srednjim preduzećima omogućavaju da, savladavanjem mogućnosti digitalne tehnologije, razviju vještine, potaknu inovacije i privuku investicije. Važan momenat je svakako uspostavljanje platforme za saradnju čime BiH ostaje konkurentan igrač na globalnom tržištu.
Uspostavu digitalnih inovacijskih habova i uspostavljanje ekosistema za digitalizaciju u BiH zajednički finansiraju Evropska unija i Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Njemačke (BMZ) kroz projekat Inovacije i digitalizacije malih i srednjih preduzeća u BiH/EU4DigitalSME.
- Drago mi je što je ovaj Sajam privukao sve generacije. To je jako bitno, kako bi se u Bosni i Hercegovini digitalizacija što efikasnije razvijala. Ideja ovog projekta jeste ostvarivanje dugoročnog programa digitalizacije. To je jako važno jer su mnogi u strahu od novih mogućnosti, iako one otvaraju put za inovacije i nova rješenja. Ovo je odlična prilika za razvijanje vještina za digitalizaciju, ali i za pronalazak potencijalnih investitora. Ljudi u biznisu trebaju znati kako da se uvezuju prije nego što izađu na tržište i ovo je super prilika za podizanje biznisa, koja malim preduzećima omogućava pristup međunarodnom tržištu, daje im nove mogućnosti i nudi interesantna partnerstva. Zahvaljujući ovome, preduzeća mogu da razviju neke svoje produkte i usluge, a GIZ je tu da podrži BiH i bilo koga ko želi da digitalizuje svoj biznis - izjavila je Eva Naher programska direktorica u GIZ-u.
U digitalnom dobu u kojem živimo, više od 50% svjetske populacije ima pristup internetu. U našoj zemlji je taj broj mnogo manji, ali ubrzano raste, što znači da imamo izvanrednu priliku da iskoristimo digitalnu tehnologiju za ekonomski rast, društveni napredak i inovacije. Ovo je bila tema okruglog stola na kojem su govorili Drago Gverić iz DIH-a IDEMO iz Banja Luke, Miralem Bulić iz DIH-a Industrijski centar u Tuzli, Nedim Čelebić iz DIH its4Health i Isan Selimović iz DIH Digital Storm iz Sarajeva.
Digitalizacija donosi i izazove koji se prevashodno ogledaju u jazu između naprednih i onih manje naprednih grupa. Stoga je važna saradnja kako bi svi koji participiraju u digitalnom svijetu i na tržištu imali jednake mogućnosti. Osim toga, jako je važna i sajber (cyber) sigurnost kako bi svi učesnici bili zaštićeni od sajber napada. Na to su upućivali govornici iz razvijenih evropskih zemalja, u kojima se digitalne tehnologije i inovacije razvijaju već godinama.
DIH Forum bio je prilika da se, osim najboljih modela u praksi koji su predstavljeni iz digitalnih inovacijskih habova iz Sarajeva, Tuzle, Banjaluke i Mostara, čuju i stručnjaci i lideri u oblasti digitalizacije iz Rumunije, Slovenije, Italije i Austrije, koji su podijelili svoje znanje, dosadašnje iskustvo i prezentirali kako se nositi s ovim izazovima i iskoristiti mogućnosti digitalizacije u svrhu zajedničkog socio-ekonomskog prosperiteta. Generalni zaključak Maker Faire Sarajevo bio je da je Bosna i Hercegovina potentno područje i tržište, te da se uz trenutne resurse i nova iskustva, te uz pomoć EU projekata, putem DIH-ova koje pomaže Njemačka vlada može stvoriti eko sistem za digitalizaciju koji će trasirati put zemlje ka evropskom tržištu.
- Digitalna i zelena transformacija mogu napredovati u BiH. Mi radimo transfer znanja i vještina da naš sistem bude efikasniji. Imamo aplikacije, ali nemamo dovoljno razvijenu infrastrukturu i istraživačke kapacitete za kreiranje novih biznisa. U našoj državi najviše istraživanja se vrši u industriji, međutim mnoge kompanije razvijaju samo pojedine sektore. Danas se 70% industrije inovira i digitalizuje, ali zaostaje obrazovanje i institucionalni menadžment. Statistički gledano, otkrili smo da je samo jedna od 5 osoba u našoj državi spremna da nešto inovativno uradi na poslu - istakao je u svom obraćanju Edin Škaljić, osnivač Sarajevo Maker Faire.
Projekat "Inovacije i digitalizacija malih i srednjih preduzeća u Bosni i Hercegovini" koji uključuje i projekat EU4DigitalSME stvora povoljno okruženje za mala i srednja poduzeća (MSP) kako bi uspješno provodila digitalizaciju i inovacijske transformacije. Kroz pristup inovativnim tehnologijama, vještinama i uslugama projekat podržava stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za tehnološku transformaciju MSP i start-up kompanija u konkurentnim sektorima. Projekat "EU4DigitalSME" je vrijedan 6,1 mil EUR, pri čemu je EU alocirala 5 mil EUR, a Savezna Republika Njemačka 1,1 mil EUR. EU4DigitalSME zajedno sa projektom "Go Digital in Bosnia and Herzegovina" je dio većeg programa EU4SMEs za digitalnu transformaciju MSP koji Evropska unija finansira sa 14 mil EUR.