Da li biste probali hranu od vazduha? - Piletina i sladoled već napravljeni

Ilustracija (Foto: Pixabay / StockSnap)

Svi oni koji tvrde da se goje od vazduha, uskoro će to moći da kažu i bukvalno – sve je više kompanija koje stvaraju hranu iz uhvaćenog CO2. Američki Air Protein na ovaj način pravi brašno od kod se sprema piletina, dok finski Solar Foods stvara prah koji se već koristi u sladoledima u Singapuru.

Slično kao kod mesa iz laboratorijskog uzgoja, protein iz CO2 se proizvodi u bioreaktorima primenom fermentacije. Ali umesto pokušaja rekreacije ćelija životinjskih proteina, proces generiše proteinsko brašno.

- Naš proces je veoma sličan uzgoju biljaka. Ali umesto višećelijskog organizma, kao što je biljka, stvara se jednoćelijski organizam za nekoliko sati. Suštinski, hranimo elemente koji čine taj proteinski molekul i organizam sve preuređuje da napravi taj protein - rekla je Liza Dajson, osnivačica američke kompanije Air Protein.

Neophodni "sastojci" ove hrane su kiseonik, CO2 i azot - svi elementi koji se nalaze u vazduhu. Za stvaranje proteina koristi se prirodna bakterijska kultura. Brašno se potom može koristiti kao sastojak za pravljenje raznih proizvoda, od alternativnih pilećih proizvoda poput "pilećih nuggetsa" do proteinskih testenina.

Nije Air Protein jedini koji pravi hranu na ovaj način. Solar Foods, startap za proizvodnju hrane iz CO2 sa sedištem u Finskoj, koristi CO2 sakupljen iz fabrike kalcijum-hlorida i kombinuje ga sa azotom. Kompanija koristi elektrolizer za stvaranje vodonika iz molekula vode kao obnovljivog izvora energije za proces fermentacije.

- To je uglavnom isto kao pravljenje pekarskog kvasca ili starter kulture mlečne kiseline za jogurt - rekao je Juha-Peka Pitkanen, osnivač i glavni tehnološki direktor Solar Foods-a.

Prema njegovim rečima, proizvod startapa, Solein, je žuti prah sa oko 60 do 70% proteina (ostatak su masne kiseline i dijetalna vlakna) sa neutralnim ukusom.

Solar Foods planira da prodaje svoj proteinski prah proizvođačima hrane koji će kreirati sve, od mekanih sireva do zamena za meso. U oktobru je Solar Foods dobio komercijalno odobrenje za prodaju svog proizvoda u Singapuru, gde se Solein koristi u sladoledima. Do 2024. godine, kompanija planira da poveća kapacitet na 20.000 litara (sa trenutnih 200 litara) uz novu postrojenje u Helsinkiju. S ovim povećanjem, Pitkanen smatra da Solein, po ceni od 3 do 6 dolara po kilogramu, može biti konkurentan proteinskom prahu od graška.

Što se tiče Air Protein-a, napravljen je alternativni mesni proizvod pod nazivom "Air Chicken", a u planu je proširenje ponude na testenine i proteinske napitke. Planirana je saradnja sa gigantom za proizvodnju hrane ADM u cilju izgradnje prvog komercijalnog postrojenja u San Leandru, Kalifornija.

Nema obradive zemlje za 10 milijardi ljudi

Stvaranje hrane iz CO2 može rešiti dva problema istovremeno: krizu održive hrane i emisije. Umesto izvlačenja ugljenika iz vazduha samo da bi se skladištio pod zemljom, zašto ne bismo od njega pravili najvažniji proizvod na svetu, pitaju se proizvođači.

- Ovo je samo novi način pravljenja hrane. Kako ćemo nastaviti da pronalazimo obradivo zemljište za proizvodnju hrane kada pređemo sa današnjih 8 milijardi ljudi na 10 milijardi ljudi sutra? Gde će doći ostatak tog zemljišta? Doći će od seče šuma. Ovo pomaže da se to izbegne. Mi smo odvojeni od poljoprivrede i od obradive zemlje – rekla je Dajson.

Zbog sposobnosti hrane iz ugljenika da bude odvojena od tradicionalnog poljoprivrednog zemljišta, Air Protein sarađuje sa Agencijom za napredna istraživanja Američkog Ministarstva odbrane u stvaranju lanca snabdevanja hranom koji bi mogao funkcionisati u kriznim područjima kao što su ratne zone ili nakon ekoloških katastrofa kako bi se hrana proizvodila brzo i sa manje resursa.

Stvaranje proteina iz CO2 je takođe manje resursno intenzivno i može proizvesti manje emisija ugljenika od tradicionalne poljoprivrede koja zahteva puno zemljišta, đubriva, vode i radne snage. Najveći trošak za proizvođače proteina iz CO2 je energija. Zato Solar Foods koristi obnovljivu energiju da bi smanjio preostale emisije, ali to čini proces skupljim.

M. D.