Ulaganje u investicione fondove ili štednja u bankama - Koliki su rizici i kakve su šanse za zaradu

Pojedine banke u Srbiji nude klijentima mogućnost ulaganja u investicione jedinice u okviru investicionih fondova koje su osnovale. Kako godinama gotovo da više nema kamata na štednju, koje su ranije motivisale građane da oročavaju novac i tako "zarade", investicione jedinice pojavile su se kao opcija, ali je pitanje koliko je to zapravo isplativo, ali i koliko je sigurno. Najkraći odgovor bi glasio da su isplativije od štednje, ali su isto tako i rizičnije.

Upravo je to i ono što je profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić istakao kao glavnu razliku kada je reč o fondovima i štednji, jer je, kako je rekao za Euronews Srbija, kod štednje sve garantovano i unapred je poznat ishod jer se zna kolika je kamatna stopa, dok vrednost investicione jedinice zavisi od rezultata konkretnog investicionog fonda, odnosno njegove uspešnosti na osnovu čega se njena vrednost može i uvećati.

- Ulaganje u investicione fondove može biti blizu štednje ako ulažete u one niskorizične investicione fondove kao parkirališta novca. Tu nemamo kamatnu stopu više, sad imamo stopu prinosa ili zarade - rekao je Grubišić i naveo da su vrsta investicionog fonda i investiciona strategija sadržani u prospektu svakog investicionog fonda.

Urednik sajta Kamatica Dušan Uzelac rekao je za Euronews Srbija da i kod investiranja u investicione fondove i kod štednje klijenti svoj novac daju nekome na određeni vremenski period svoj novac, ali da razlika postoji.

- Ono što je razlika jeste što bankari znaju u dinar koliko će vam isplatiti na kraju oročenog perioda, i to se zove onda oročena štednja, najčešće vrlo niskog prinosa, pogotovo poslednjih par godina to je bilo na nivou 0,5, negde i nula posto godišnje - kaže Uzelac.

Kako je naveo, atraktivnost depozita bankama zato nije bila nešto preterana, a banke su imale izvore finansiranja, izvore novca sa drugih strana povoljno i jeftino.

- Zato nisu morale da nude neke opcije klijentima da pređu kod njih, dok sa investicionom fondom vi ne možete dobiti garanciju više od onoga koliko se projektuje, čak ni to nije na nivou garancije zato što je to stvar rezultata. Ne može ni onaj ko kupi, recimo, akcije neke firme, znati da li će ta firma da postoji za godinu dana ili neće. Naravno tu su analize da se kupi nešto što je kvalitetnije ali u današnje vreme moguće je da se izgubi i vrednost i poslovanje preko noći. Iz tog razloga ne postoji mogućnost da vi dobijete garanciju vaših prinosa od investicionog fonda više od nekog projektovanog iznosa - rekao je Uzelac.

"Parkirališta novca" ili rizik?

Kupovinom investicione jedinice po vrednosti na dan kada se sredstva uplaćuju, postaje se član investicionog fonda.

- U kom periodu može to da vam se isplati, zavisi od vrste fonda. Nije baš u preterano kratkom periodu. Možete i prodati investicione jedine. Prospekt je jedan dokument koji štiti investitore i sadrži informacije o vrsti fonda i investicionoj strategiji. Dakle, treba pročitati prospekt i onda odlučiti o toj ponudi koju vam banka plasira, ako hoćete da investirate svoj novac - rekao je Grubišić.

Grubišić navodi da je procena klijenta da li će uložiti novac u investicione fondove i da to zavisi od njegove informisanosti i sklonosti ka riziku.

- Mi smo pretežno bankocentrično tržište i više volimo štednju u bankama na koju smo navikli. Moja procena je da će štednja u bankama i dalje ostati dominantan vid plasiranja novca. Ulaganje u investicione jedinice obećava više stope prinosa. Vi ne dobijate unapred poznat ishod u vidu kamate, nego to zavisi od rezultata fonda. Očekivane stope prinosa mogu da budu znatno veće nego štednja u bankama - rekao je Grubišić.

Uzelac je rekao da u Srbiji banke dominantno kontrolišu novčane tokove i da je to više nego očigledno.

- Vi nemate u Evropi da banka ima i banku i svoju lizing kompaniju i svoj investicioni fond. To su najčešće tri različite firme kod njih, kod nas je to sve jedna banka zato što je kod nas zakon takav da gura sve na vodenicu bankama. Razvoj finansijskog tržišta je posebna tema. Mi ovde imamo berzu koja je na aparatima, imamo te fondove koji su svugde rasprostrenjeni, kod nas jedva da egzistiraju, a egzistiraju kao pomoćni točkići nekim drugim biznima, ne kao samostalni biznisi - navodi Uzelac.

Uzelac je rekao da u investicionim fondovima rade profesionalci koji razumeju kretanja na tržišu bolje nego pojedinci, pa tako mogu da ostvare prinose koji su bolji od štednje u bankama ali nisu bolji od samostalnog investiranja.

- Ali, opet onaj ko ne ume sam da investira, nema drugu opciju nego da ide preko nekog posrednika - rekao je Uzelac

Investicioni fondovi su, objašnjava Uzelac, suštinski mesto gde vi ostavljate vaš novac profesionalcima koji ga ulažu u razne finansijske instrumente.

To mogu da budu, kako dodaje, različiti finanijski instrumenti - korporativne obveznice, državne hartije od vrednosti, državne obveznice i akcije na berzi. Postoje i alternativni investicioni fondovi.

Kako su fondovi regulisani

U Srbiji su 2019. godine doneta dva zakona radi usklađivanja sa regulativom EU - Zakon o otovrenim investicionim fondovima i Zakon o alternativnim investicionim fondovima.

Objašnjavajući kako funkcionišu investicioni fondovi u Srbiji, direktorka Sektora za međunarodnu saradnju i razvoj u Komisiji za hartije od vrednosti Anina Milanović kaže za Euronews Srbija da investicioni fondovi predstavljaju oblik kolektivnog ulaganja koji za cilj ima prikupljanje sredstava više investitora radi plasiranja na tržište kapitala, kupovinom akcija kompanija, obveznica i drugih vrsta imovine. Milanović napominje da fondovi funkcionišu po principu "diversifikacije rizika" tako što sredstva prikupljena od investitora ulažu u različite vrste imovine.

Govoreći o prednostima ulaganja u investicione jedinice, ali i o rizicima, Milanović je rekla da prvenstvena prednost ovog oblika investiranja leži upravo u diversifikaciji rizika.

- Kao prednosti navela bih i profesionalno upravljanje sredstvima klijenta, odnosno investitora koje je povereno društvu za upravljanje investicionim fondom čija uprava poseduje odgovarajuća stručna znanja, i s tim u vezi i lakši pristup tržištu kapitala, te određenu vrstu predvidljivosti povodom očekivanih prinosa u skladu sa rizičnošću odabrane vrste fonda. Što se tiče rizika, uvek postoje klasični tržišni rizici, međutim isti su definitivno ublaženi imajući u vidu prethodno pobrojane prednosti ovog tipa ulaganja - navodi Milanović. Prema njenim rečima, domaća javnost je definitivno zainteresovana za ovaj tip ulaganja.

Milanović kaže da su klasični investicioni fondovi namenjeni malim investitorima koji ulažu u prenosive hartije od vrednosti dostupni građanima Srbije već duži niz godina, i sada pod okriljem Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom posluju kao u Evropskoj uniji široko prepoznati, UCITS fondovi.
- Što se tiče ove, na našem tržištu nove, vrste fondova, može se primetiti određena zainteresovanost investitora pre svega za VC fondove koji su osmišljeni tako da svoju imovinu ulažu pretežno u novoosnovane privredne subjekte ili subjekte u početnim fazama poslovanja koji pokazuju potencijal za ubrazani rast i širenje poslovanja, najčešće u IT sektoru ili industrijama u razvoju. Takođe, u skladu sa trenutnim stanjem na tržištu nekretnina, primetila bih i pojačano interesovanje za fondove specijalizovane za ulaganje u nepokretnosti. U Srbiji trenutno posluje 24 UCITS fondova od kojih je osam novčanih, pet ekviti, četiri prihodna, šest balansiranih i jedan prateći fond. Od alternativnih investicionih fondova dozvolu za rad Komisije za hartije od vrednosti imaju tri fonda (jedan VC fond, jedan specijalizovan za ulaganje u nepokretnosti i jedan opšte prirode), od kojih je jedan dobio dozvolu ove godine - kaže Milanović.

BBA - Beogradska Bankarska Akademija

Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije Beograd

Dubes Beograd - Kamatica.com

sajt Kamatica

Anina Milanović

Dušan Uzelac

Zoran Grubišić

investicioni fondovi

ulaganje u investicione fondove

VC fondovi

UCITS fonsovi