Izvor: eKapija | Subota, 15.11.2008.| 14:26
Izdvojite članak Odštampajte vest

Milan Šotra, čovek koji je napravio svoj san - BG Sportski centar "Kovilovo"

(Foto: b)

Milan Šotra oduvek je bio nekoliko koraka ispred svojih vršnjaka, držeći se motoa "odmah i sve". Žureći da ostvari snove, već u 10-oj godini je postao podstanar, u 12-oj je zaradio prvi novac, u 20-oj oživeo firmu na izdisaju, a u 22-oj je postao direktor. I dok je 70-ih godina u Jugoslaviji „cvetalo“ samoupravljanje, osiječka „Obnova“, na čijem čelu je bio Šotra, isplaćivala je plate isključivo prema zasluzi i uspesima.

Danas, u sedmoj deceniji života, sa pozicije suvlasnika BG Sportskog centra Kovilovo, kaže da ne prestaje da smišlja nove planove za ovaj, inače jedan od najelitnijih sportskih i turističkih centara u Srbiji.

- Kovilovo je jedan od mojih najvećih uspeha, jer će služiti generacijama koje dolaze. Moja porodica, sin i unuci od njega neće imati previše novca, ali neće imati ni veliku glavobolju. Sportski centar neće donositi milione, ali, za lep i kvalitetan život, oni im nisu ni potrebni - počinje priču za eKapiju Milan Šotra.

Od đaka pešaka do prve “Olimpije”

Milan Šotra rođen je u selu Kozicama, nedaleko od Stoca na reci Bregavi, 30-ak kilometara od Mostara. Iako je već kako šestogodišnjak do škole dnevno pešačio i po 12 km, shvatio je da će najveće znanje steći kada ode u veliki svet, upozna druge ljude i velike gradove. Na ostvarenje svojih dečačkih snova nije čekao dugo. Nikako ga nije smirivala ona narodna “sve u svoje vreme”. Tako je Šotra već sa deset godina otišao u podstanare u obližnji Stolac, žureći da što pre završi školu i zaradi prvi novac.

- Iako sam kao jedinac odrastao u, za to vreme, veoma imućnoj porodici, i uvek imao dovoljno, rano sam počeo da razmišljam kako da zaradim svoj dinar. Ugledao sam se na one koji imaju više, nikako me nije zadovoljavao prosek.

Šotrini dečački snovi bili su ispunjeni maštenjem o motorima i fotografiji.

- U Stocu sam upoznao fotografa Milenka Stolicu, koji je važio za naprednog gospodina, dosta je putovao i pričao o Beogradu, Italiji, Zagrebu...Shvatio sam da bi od njega valjalo učiti. Ponudio sam se da mu nosim torbe, asistiram pri fotografisanju i pratim na proslavama - priseća se Šotra i naglašava da je fotografisanje u to vreme bila retko, ali prestižno zanimanje.

Bio je to način da već u dvanaestoj dođe do prvih para i prvog motora, čuvenog „Cindapa“, koji mu je stric „doterao“ iz Beograda. Međutim, ubrzo ga ni on nije zadovoljio, pa je od povratnika iz Nemačke kupio BMW. Motore je kasnije zamenjivao automobilima, a svakom se radovao kao prvom, čuvenoj „Opel Olimpiji“, koja je, naglašava Šotra, bila jedna od najboljih u Sarajevu.

- Međutim, nisam imao punih 18 da bih mogao da polažem za vozačku. Kako sam u Kozicama poznavao matičara koji je voleo da pije, ubedio sam ga da mi izda novi „rodni list“ na kome je pisalo da sam rođen godinu dana ranije, dakle 1941. On mi je za nešto konjaka, štoka i drugog alkoholnog pića to završio, predao sam dokumenta, otišao u Mostar i položio vožnju iz prve - objašnjava kroz smeh Šotra.

Zabavljač, ekonomista, fudbaler i "mašinac"

Srednju školu Milan Šotra je završio u Mostaru, a smeštaj našao u čuvenom domu „Dule Mučibabić“. Ni ovog puta se nije skoncentrisao samo na učenje. Posle proslave Nove godine, kada je sa grupom svojih drugara napravio mini program, počinje Šotrina estradna karijera.

- Ja sam vodio program, „hteo me je“ mikrofon, znao sam da igram u kolu, glumim u skečevima, ostali su pevali. Kasnije smo, na moj predlog, osnovali ekipu koja je svake subote i nedelje nastupala u nekom drugom gradu u Bosni. Livno, Duvno, Čapljina, Mostar, Nevesinje... - nabraja Šotra, naglašavajući da su u jednom trenutku u njegovom timu bila 22 igrača.

Nakon srednje, Šotra je upisao Višu komercijalnu u Mostaru, da bi kasnije nastavio studije na Ekonomskom fakultetu, koji je završio u roku. Želeći da proširi svoje znanje, stigao je i do diplome Mašinskog fakulteta u Beogradu.

- Upisao sam se prvo u Višu metalsku u Zemunu, jer jedino tamo nisam morao da prisustvujem predavanjima, a potom sam se prebacio na Mašinski fakultet u Beogradu - objašnjava Šotra, priznajući da su ispiti na Višoj metalskoj zaista bili teški.

Šotra je u to vreme već bio odslužio vojsku, i to najtežu, 27. klasu u Bileći, čuvenu školu rezervnih oficira. Paralelno je trenirao fudbal.

Od karijere fudbalera odvojila ga je vezanost za rodnu Hercegovinu i porodicu, pa je ugovor koji je trebalo da potpiše sa Zvezdom, bez obzira na nagovaranje Dragoslava Šekularca, ostao bez njegovog potpisa zbog majke, koja se, kaže on, ježila pri pomisli da se preseli za Beograd.

Prvak Jugoslavije i uspešan menadžer 70-ih

Zato je i ostao u Hercegovini i uskoro se istakao u jednom drugom sportu. Šotru su u lovu na jarebice, u koji je često odlazio sa ocem, sasvim slučajno, zapazili ljudi iz Streljačkog saveza BiH.

- Rekli su mom starom: „Tvoj mali mora da gađa glinene golubove“. A ja, pojma nisam imao šta je to. Ipak, poslali su me u Kragujevac da pucam za reprezentaciju BiH. Bio sam totalno neupućen, poneo sam neadekvatnu municiju, neodgovarajuću pušku koju čak nisam znao ni kako da držim. Ipak, u drugoj seriji imao sam 23 od 25 pogodaka.

Već 1971, Šotra postaje prvak Jugoslavije, a tu titulu potvrđuje dva puta u Zagrebu - 1972. i 1973. godine. Tokom 40 godina sportske karijere u streljaštvu, Milan Šotra je postao vlasnik mnogih rekorda i pobednik brojnih značajnih međunarodnih Grand Prix-a.

Titulu prvaka Jugoslavije poneo je kao, današnjim jezikom rečeno, uspešan menadžer sarajevske industrije nameštaja „Standard“. Firma je, objašnjava on, bila u velikim gubicima, ali je imala potencijal i dobru opremu.

- Otišao sam kod generalnog direktora i rekao mu da imam ideju kako firma u rekordnom roku da isplati dugove. Uslov je bio da ja diktiram šta ćemo proizvoditi, a da budem plaćen onoliko koliko sam zaradio. I on je prihvatio - priseća se Šotra.

Za svega 14 meseci „Standard“ je isplatio sve dugove i na računu pride imao još 2.000.000 DEM. Izvoz u Rusiju je cvetao, a Šotra je sebe častio automobilom „Peugeot 404“.

- Nakon 18 meseci provedenih u „Standardu“, na knjižici u Ljubljanskoj banci imao sam oko 18 mercedesa - kaže Šotra i podseća da su ga plaćali po zasluzi.

Uspešnu karijeru u „Standardu“ zamenio je izazovom da postavi na noge osječku „Obnovu“, koja se bavila sakupljanjem i reciklažom sekundarnih sirovina. Od kapitala je zatekao samo 2 konja i zaprežna kola, kao i 45 otkupnih stanica širom Jugoslavije, u kojima je video i veliku šansu.

-Tada sam rekao sebi: „Ili ćeš ovde nešto veliko napraviti, ili se nećeš u ovome dugo zadržavati“. Napravio sam desetogodišnji plan razvoja, koji je tadašnji generalni direktor odmah prihvatio.

Okupio je najbolju ekipu iz bivše Jugoslavije i motivisao ih plaćanjem po zasluzi. Bili su to začeci kapitalizma u zemlji koja je promovisala samoupravljanje.

- Uveo sam vrlo jednostavan princip: napraviš, zaradiš, dobiješ. Tako je bilo i za plate, i za stanove – objašnjava Šotra.

Posle desetak godina, naglašava Šotra, „Obnova“ je po radniku imala veći dohodak od „Genexa”, tada najmoćnije firme u Jugoslaviji

Kada je kapital firme torba u ruci

Iako je Šotra mislio da će iz „Obnove“ otići u penziju, materijalno potpuno nespreman, upustio se u privatni biznis. Kako je uvek trošio više nego što je zarađivao, sopstveni posao pokrenuo je praktično ni iz čega.

- Kada sam osnovao firmu „Metalija“ u Sarajevu, vlasiti kapital mi je bio torba u ruci. Mnogi bi na mom mestu odustali, a većina ne bi ni pomišljala da se bavi crnom metalurgijom u to vreme. Ali, kako sam tvrdoglav po prirodi, rekao sam sebi da ja to i znam, i mogu i hoću, a i što je najvažnije, ljudi mi veruju. Nije novac presudan, bilo mi je jasno od samog starta. Samo prve dve godine bilo je teško – objašnjava Šotra.

Kada je „Metalija“, koja se bavila crnom metalurgijom, počela da raste i beleži odlične poslovne rezltate, počeo je rat. Šotrina imovina ostala je zarobljena u Sarajevu, a čelik je bio pokraden.

- Stan, koji sam od ranije imao u Beogradu, dao sam sinu Predragu, a ja sam otišao u podstanare. Međutim, ni jednog trenutka se nisam demotivisao. Odmah sam počeo da radim. Dok su drugi plakali i čekali završetak rata, ja sam prodavao tuđu robu. Kada sam stao na noge, formirao sam u Beogradu „Maglitu“, koja je nedavno pripojena „Metaliji“. Obnovio sam je posle rata i sada je vodi moj sin – kaže Šotra.

Crnom metalurgijom bavio se sve do 1998. godine.

Kovilovo

BG SC Kovilovo nastalo je kao izraz Šotrine težnje da napravi nešto što će ostaviti generacijama, objekat od značaja za grad, ali i za celu zemlju.

- Novac mi nije prioritet. Nikada i nije bio. U Kovilovu smo 2005, kada je održan svetski kup u streljaštvu, ugostili 67 zemalja. Dobili smo pohvalu za najbolje organizovan svetski kup i evropsko prvenstvo u poslednjih 50 godina. Strelišta za leteće mete BG Sportskog centra Kovilovo, koji je oficijelni trenažni centar Evropske streljačke federacije, su proglašena za najbolja strelišta na svetu - ponosno priča Šotra, dodajući da je njemu to najveća satisfakcija.

Za BG SC Kovilovo, kako kaže, ima velike planove. Pre svega, trebalo bi naći trećeg partnera koji bi obezbedio dodatni novac za dalju izgradnju i ambiciozne planove.

A treba dovršiti i zabavni i aqua park, proširiti se za još 5,6 do 10 ha, ka Borči, napraviti kuću fudbala, dati nove uslove za košarkaše, odbojkaše, rukometaše i tenisere... Ideja je da na jednom mestu nastane centar gde će biti još puno, puno terena, možda i fakultet jednog dana, škola za sportiste, zdravstveni centar. Nedostaje i heliodrom, a planirani most preko Dunava će ovaj prostor pretvoriti u mesto dostupno svima.

- Borča će biti treći Beograd, i moj cilj je da BG Sportski centar Kovilovo bude jedan od motora razvoja i elitne ponude regiona - odlučan je Šotra, koji je inače i predsednik Streljačkog saveza Srbije za leteće mete.

BG Sportski centar Kovilovo Milan Šotra je osmislio i izgradio za buduće generacije, ali i za svog sina i unuka koji je nasledio ljubav prema streljačkom sportu i već počeo da se takmiči. Ovaj centar, najbolj te vrste u svetu, dao je, i daje, ogroman doprinos Gradu Beogradu i Srbiji, jer su kroz takmičenja koja su ovde održana u našu zemlji stigli učesnici sa svih kontinenata. Uspešna organizacija Evropskog prvenstva i Svetskog kupa 2005, Finala svetskog kupa 2007, i Svetskog kup 2008 doprineli su da se značajno poboljša imidž Srbije i Beograda u svetu.

Milan Šotra ponosno ističe da će se u ovom centru i narednih godina, do 2014, održavati velika međunarodna takmičenja. To su Evropsko i Svetsko prvenstvo i Svetski kupovi u različitim streljačkim disciplinama, od kojih se, osim sportskih, očekuju i značajni finansijski rezultati, ne samo za centar, nego i za Beograd i privredu Srbije.

Milan Šotra nada se da će imati priliku da, uz pomoć struktura grada i Republike, uspe da veći deo svojih ideja i zamisli od projekta dovede do ostvarenja i od toga neće odustati. Svestan je da su njegovi planovi izuzetno ambiciozni i nada se da će pronaći partnera koji će moći da ga isprati i da se ova, već uspešna priča nastavi novim, još uspešnijim zamahom.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE