Izvor: Blic | Subota, 26.01.2008.| 12:36
Izdvojite članak Odštampajte vest

Dragan Ćirić, vlasnik „D company“ Babušnica - Raditi mnogo i pošteno

(Foto: b)

Kada dođete ispred firme „D company“, koja proizvodi alate za industriju automobilskih guma, prvo pitanje koje vam padne na pamet je otkud jedna tako glamurozna građevina od stakla i mermera u tako nerazvijenom mestu.

- Ha, ha. To me mnogi pitaju. Pa mogao sam da gradim gde sam hteo, ali želim da napravim nešto u Babušnici. Gledamo da zaposlimo ljude ovog kraja što više. Ako u Babušnici radi 800 radnika ovde, sve će da živi. Ako ne radi niko, onda nema života. Kažu mi da se ovde ne isplati ulagati. Ja mislim da se ipak isplati, jer ako ja odavde ne uložim niko neće doći sa strane - počinje svoju priču Dragan Ćirić.

Prvi novac počeo je da zarađuje još sa 16 godina, kada je otvorio mehaničarsku radnju u ovom malom mestu. Nakon toga je kupio mašine za obradu plastike, pa onda gume, a u jednom trenutku radio je svu gumeno-tehničku robu za železnicu stare Jugoslavije. „D company“ je osnovana 1990. godine. Posao je, kaže, najviše naučio od Slovenaca, koji su još 1984. godine radili za njega, a osnovna deviza u njegovom poslovanju je da se mora raditi mnogo, stabilno i pošteno. Danas njegova firma proizvodi kalupe za gume francuskom „Mišlenu“ i ima godišnji obrt od oko dva miliona evra. Osim toga, svoje carstvo proširio je sa nekoliko ciglana, pekara, restoranom, hotelom i drugim fabrikama. Za saradnju s „Mišlenom“, Ćirić ima naizgled jednostavan recept.

- Nikoga pa ni „Mišelin“ ne možeš ništa da ubediš osim ako im ne uradiš posao. Prvi posao sam im uradio blanko, da bi videli da mogu da ostvarim kvalitet koji traže. Bitan je samo kvalitet. Oni su pitali da li mogu, ja sam rekao: „Da probam“ - objašnjava Ćirić početak saradnje sa ovom multikompanijom.

Danas svoje inženjere i druge radnike školuje u inostranstvu jer, kaže, bez znanja se ne može voditi posao. Prosečna plata u firmi je 500 evra, a za svoj uspeh najviše zahvaljuje disciplini koju je uspeo da zavede u kompaniji.

- Ipak, nikad nisam kaznio radnika. Ja ga pozovem kad vidim da neće da radi i dam mu tri meseca da se odluči. Daću ti platu i imaš tri meseca da razmisliš da li ćeš da radiš kod mene ili na nekom drugom mestu i ne treba ništa drugo da ti pričam. Vrlo malo radnika me je napustilo, zadnjih godina možda tri četiri čoveka - objašnjava svoju politiku prema zaposlenima Ćirić.

Međutim, novac u njegovom poslu nije bio glavni motiv. Bilo mu je samo važno da obavi posao, da vidi da li može da uradi nešto više i bolje. I uspeo je.

Dragan Ćirić je kandidat za titulu Preduzetnik 2007.godine, koju dodeljuje list BLIC

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista

od 25.01.2008

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.