(Ekonomist) Vasil Hudak, Citibank - "Dolazimo u novembru"

Vasil Hudak

Potpredsednik Sitigrupe za centralnu i istočnu Evropu, Vasil Hudak, boravio je prošle nedelje u Beogradu i pripremao teren za otvaranje predstavništva ovog finansijsko-bankarskog kolosa - Najviše interesovanja Sitibanka izgleda pokazuje za visoke devizne rezerve Narodne banke Srbije

----

Vest da Sitibanka (Citibank) ili, tačnije, Sitigrupa (Citigroup), jedna od najvećih finansijskih institucija u svetu, dolazi u Srbiju, stigla je iz Hrvatske, tačnije iz Cavtata, sa konferencije jednog takođe svetskog brenda, časopisa Juromani (Euromoney). Zašto je minisar finansija Mlađan Dinkić odlučio da to saopšti prvo stranoj javnosti nije poznato, a nije ni važno, vest je - proverena. Jer, u isto vreme dok je Dinkić boravio na moru, u utorak i sredu, u Beogradu je boravio Vasil Hudak, potpredsednik Sitigrupe za centralnu i istočnu Evropu i to za, u velikoj korporaciji i podela posla je snažna, saradnju sa javnim sektorom. Ovo poslednje znači da je Hudak, tamo gde Sitigrupa posluje ili se sprema da to učini, zadužen za “pripremu terena” kroz razgovore sa javnim institucijama. U Beogradu, kako nam je to rekao u razgovoru za Ekonomist, na kraju svoje posete, Hudak je razgovarao sa predstavnicima Narodne banke Srbije, zatim ministarstava finansija i socijalne politike, te gradonačelnikom Beograda.

Vasil Hudak

U Narodnoj banci Srbije, sa čijim je guvernerom, na nedavnoj skupštini Međunarodnog monetarnog fonda u Singapuru, i dogovorena ova poseta, Hudak je razgovarao sa viceguvernerom Anom Gligorijević. Tema razgovora, malo slobodnije rečeno, bile su devizne rezerve centralne banke.

“NBS već poseduje značajne devizne rezerve, a očekuje se i dalji priliv stranih investicija” rekao je Hudak. “Sitigrupa može da pruži usluge koje će povećati prihode od tih rezervi. Mi imamo AAA rejting što znači da smo veoma sigurna institucija koja može na najbolji mogući način da upravlja plasmanima centralne banke”, istakao je Ekonomistov sagovornik dodajući da mu je u NBS rečeno da centralna banka namerava da promeni strukturu deviznih rezervi, te da više novca usmeri u investicije.

U Ministarstvu finansija je razgovarano o finansijskim propisima u Srbiji, a domaćinima su, po Hudakovim rečima, ponuđene usluge u oblasti platnog prometa sa inostranstvom. “Predmet razgovora bilo je i izdavanje municipalnih obveznica, s obzirom na to da će, ukoliko novi Ustav bude usvojen, u Srbiji biti jasnije definisano pravo svojine”. O ovoj stvari je ipak najviše razgovarano sa gradonačelnikom Beograda, Nenadom Bogdanovićem, kao i predsednikom opštine Novi Beograd, Željkom Ožegovićem. “Čini se da je Beograd u dobroj poziciji da novac za investicije delom prikupi i izdavanjem municipalnih obveznica. Sitigrupa je takođe spremna da gradu, ukoliko je to potrebno, odobri i kredite”. Hudak je dodao da očekuje da će uskoro i drugi gradovi u Srbiji biti u stanju da izdaju obveznice, te da je Banka zainteresovana da i sa njima sarađuje u tom poslu. “Zajmovi su trenutno jako skupi za lokalne zajednice. Prikupljanje novca izdavanjem obveznica često je jeftinije za gradove i opštine, a uz to, takav način prikupljanja sredstava tera banke da obaraju cenu svojih kredita kako bi mogle da konkurišu obveznicama. Na primer, u Češkoj je trenutno jeftinije za lokalne zajednice da uzmu kredit od banke, nego da izdaju obveznice”.

U razgovoru sa ministrom za rad, Slobodanom Lalovićem, Vladi Srbije ponuđene su usluge u isplati penzija primaocima u inostranstvu.
Hudak je potvrdio i da su predstavnici Sitibanke u poslednje vreme imali nekoliko susreta i sa većim privatnim kompanijama sa kojima su razgovarali oko mogućnosti njihovog izlaska na berzu. Sitibanka je, kako je rekao, spremna da tim kompanijama pomogne da uspešno obave inicijalne javne ponude, bez obzira na to da li kompanije žele da se pojave na Beogradskoj berzi ili na nekom od inostranih tržišta.

Ipak, iako mu to strogo gledano nije u “opisu posla” Hudak se susreo i sa jednim domaćim bankarom, Boškom Kostićem, doskorašnjim prvim čovekom Rajfajzen banke u Beogradu. Ova vest tim više golica pažnju znatiželjnih kad se zna da je Sitibanka na “globalnom” nivou nedavno izrazila nameru da kupovinom jedne jake regionalne banke uđe na tržište kome pripada i Srbija. Hudak nije demantovao ovakve vesti, samo je, pomenutom, dodao još jedno ime: Erste banku. Sam ministar finansija Dinkić je u Cavtatu izjavio da Sitibanka pokazuje “interesovanje za Poštansku štedionicu, ali da država za sada ne namerava da je proda”.

No, kako je za Ekonomist magazin rekao regionalni potpredsednik tog finansijsko-bankarskog kolosa, predstavništvo Sitigrupe u Beogradu biće otvoreno krajem novembra ili početkom decembra. Za početak biće to malo predstavništvo, sastavljeno od troje-četvoro, možda petoro ljudi. Hudak takođe otkriva da će na njihovo čelu biti neko od domaćih stručnjaka (jer su banci potrebni ljudi “koji dobro poznaju tržište”) kao i to da selekcija kandidata traje “već nekoliko nedelja”. Osnovni zadatak predstavništva biće da ispita ovdašnje poslovne prilike (a i neprilike, svakako). Na pitanje da li veruje da će se predstavništvo brzo razviti u pravu banku, naš sagovornik odgovara, naravno, oprezno, navodeći najpre da je Sitigrupa glomazan mehanizam, kome treba mnogo da se pokrene, ali kad jednom krene onda se isto tako teško i zaustavlja, dodajući ipak na kraju, da je malo verovatno da će do “krupnijih poteza i bankarskih operacija” u Srbiji doći u narednih godinu ili dve.

Uz to, Narodna banka Srbije saopštila je da će Sitibanka iz Njujorka već tokom ove nedelje podneti zvaničan zahtev za dobijanje saglasnosti za otvaranje svog predstavništva u Beogradu. Centralnoj banci je dostavljen i predlog delokruga aktivnosti predstavništva, kojim je predviđeno da se ono, između ostalog, bavi i marketingom i promocijom Banke i Sitigrupe u celini.

Citigroup

Američki konglomerat Sitigrup je osnovan 1812. godine pod imenom City National Bank. Nakon integracije Citicorpa i Travellers Group, obavljene 1998. godine, Citigroup je poznata pod današnjim nazivom.

Sitigrup deluje u više od sto zemalja sveta, držeći više od 200 miliona korisničkih računa, koje opslužuje tim od 299.000 zaposlenih. Nalazi se na listingu Dow Jones-a među 30 najprominentnijih američkih kompanija. Primarni je trgovac papirima američkog ministarstva finansija.

Funkciju predsednika te glavnog izvršnog direktora obavlja Čarls Prins. U samom vrhu je i Robert Rubin, ministar finansija u Klintonovoj administraciji. U ulozi specijalnog savetnika odnedavno se nalazi i Li Kuan Ju, bivši legendarni predsednik Malezije. Počasni član upravnog odbora direktora je i bivši predsednik SAD, Džerald Ford.
Poslovanje Citigroup se može okvalifikovati kao vrlo diversifikovan model pružanja finansijskih usluga koji podrazumeva trgovanje stokovima akcija, obavljanje tradicionalnih bankarskih poslova kao i pružanje različitih usluga u poslovima osiguranja. Takva delatnost je u skladu sa poslovnom politikom koja uvažava kretanje poslovnih ciklusa u različitim delatnostima, čime se izbegava veća bilansna kolebljivost.

Citigroup čine tri poslovne grupacije. To su Global Consumer, Global Wealth Management i Corporate and Investment Banking. Citifinancial je, sada, najveća kompanija sveta na sektoru potrošačkog finansiranja.

U delatnosti za rad sa stanovništvom nalazi se kompanija poznatija kao Citibank. Najveća je u SAD ali i po svojim ekspoziturama vrlo prepoznatljiva širom sveta. Global Consumer Group kreira više od polovine profita za ceo sistem Citigroup. Kad bi čak delovala i kao nezavisna kompanija nalazila bi se među deset najprofitabilnijih kompanija sveta. Korporativnom i investicionom delatnošću se bavi CIB divizija koja sadrži tri osnovne podgrupe. Nominovane su kao Global Markets, Global Banking i Global Transaction Services.

Finansijski podaci za prošlu godinu pokazuju da je ukupan neto prihod izneo 83,6 milijardi dolara. Ostvareni prinos po deonici iznosio je 22,3 odsto. Vrednost tržišne kapitalizacije je dosegla 242 milijarde dolara, dok je ukupna vrednost aktive procenjena na 1.494 milijarde dolara. U trećem kvartalu je ostvaren neto profit od 5,5 milijardi dolara ili 1,10 dolara po jednoj akciji. Prinos po pojedinačnoj akciji je bio 18,9 procenata. U poslednjem kvartalu je otvoreno 277 novih filijala. Od toga 176 u inostranstvu. Za celu godinu više je 785 novih ekspozitura od kojih tek 211 u SAD.

poziv na pretplatu na

Vasil Hudak