Naslednici spremni za nove poslovne izazove - U poseti modnoj industriji "Afrodite Mode Collection"

(Foto: Ekonometar)

Svuda na Zapadu prepoznata je vrednost porodičnog biznisa i prema takvim kompanijama postoji poseban respekt.

Smatra se da su to firme na duge staze, koje imaju budućnost i u kojima se zdravo radi. Zato smo i mi odlučili da nedavno učestvujemo na Adižesovom seminaru koji se bavi profesionalnom pripremom za drugu generaciju. Mislimo da su naši naslednici apsolutno spremni da nastave posao, imaju veoma kvalitetno znanje i iz dana u dan primećujemo da su sve jači!

Ovako Afrodita Bajić, koja je sa svojim suprugom Milanom još 1989. godine postavila temelje danas poznatog modnog brenda, AMS – Afrodite mode collection (AMC), objašnjava u kom smeru se kreće jedna od najznačajnijih kompanija u srpskoj tekstilnoj industriji.

Prilikom posete ekipe Ekonometra pogonu u Zemunu, sagovornica je rekla da postoji škola koja zagovara angažovanje profesionalnog menadžera sa strane, koji bi vodio firmu dok bi članovi porodice bili samo vlasnici, ali da će za sada organizaciona struktura ipak ostati nepromenjena. Uz supruga na poziciji generalnog direktora i nje na mestu zamenika, u menadžment su nedavno uključeni i sin Branislav i ćerka Marijana, dok treći naslednik – sin Aleksandar upravo završava drugu godinu Ekonomskog fakulteta.

– Nismo pravili poseban plan i strategiju da deca uđu u porodični biznis. To se desilo prirodno jer su odrastali u takvom okruženju, iako je određena želja svakako postojala. Ćerka je od početka volela ovaj posao i svideo joj se, za razliku od starijeg sina koji nije bio zainteresovan. On se bavio sportovima, bio je dobar učenik, ali strast je više pokazivao u muzici – kaže Afrodita Bajić.

Pravnik u modnoj industriji

Afrodita i Milan počeli su bukvalno od nule. Ona je 1981. godine završila Pravni fakultet i naredne godine počela da radi kao advokatski pripravnik, dok je suprug, koji je po struci inženjer, radio u Prvoj iskri Barič. Kada su se venčali odlučila je da potraži drugi posao, sa "normalnim" radnim vremenom koji će joj omogućiti da podiže decu i da se posveti i porodici. Zaposlila se kao pravnik u "25. maju", i tada je položila i pravosudni ispit, ali nije bila zadovoljna na novom radnom mestu.

– Moda me je oduvek zanimala, a kako je naša kuma, koja je završila kreaciju i modelarstvo u Italiji, imala svoj butik u Ulici 27. marta, često sam posle gimnazije svraćala tamo. Gledala sam kako ona to radi, prelistavala časopise i upijala sve.

Od oca koji je bio ekonomista – završio je fakultet pre Drugog svetskog rata u prvoj generaciji studenata ekonomije – i govorio četiri strana jezika, nasledila je između ostalog i preduzetnički duh.

– Kupila sam 20 metara materijala, skrojila model po šnitu iz tadašnje Burde, dala komšinici da sašije, i zamolila njenu rođaku da odnese u Geneks i ponudi na pauzi po nekoj niskoj ceni. Model je bio bajkovit i za tih pola sata sve je prodato! Novac od ovog prvog uspeha uložila sam odmah u drugi ciklus. Videli smo da tu ima perspektive i rešili da probamo. Kako je suprug u svojoj firmi imao dosta ljudi sa sela, čije su žene bile domaćice, ponudili smo im da šiju za nas, a imali smo i jednu saradnicu koja se bavila krojenjem. Te modele smo zatim komisiono prodavali u nekim buticima. Išli smo korak po korak i registrovali samostalnu zanatsku radnju – priseća se sagovornica.

Od 1989. godine, koju u firmi uzimaju kao svoj početak, Afrodita i Milan radili su paralelno dva posla, što je bilo jako naporno. Na kraju su 1992. dali otkaz u prethodnim firmama i posvetili se novom biznisu.

Stvaranje brenda

Te iste godine rađa se i treće dete, a 1995. godine spajaju radionicu AMC, koja je bila registrovana na Afroditu Bajić, i firmu koja je bila registrovana na supruga, u jednu kompaniju. Bio je to jako težak period hiperinflacije i raspada države, i bila je neophodna velika brzina u svemu – odlučivanju, proizvodnji, daljim ulaganjima.

- Prodali smo auto da bismo kupili transportno vozilo koje ćemo koristiti za posao i da bismo organizovali svoju prvu modnu reviju u hotelu "Hyatt", 1995. godine, koju sam ja sama uradila, bez kreatora. Tada smo praktično počeli da ulažemo u marketing i to su bili počeci našeg brenda.

AMS – Afrodite mode collection je do početka krize 2008-2009. godine jako dobro poslovala. Firma je napredovala korak po korak, organizovane su modne revije, otvarana jedna po jedna prodavnica, izvozilo se u Nemačku. Prvi butik otvoren je u ulici Zmaja od Noćaja u Beogradu 1995. godine.

– Rezultat prve revije koju smo organizovali u hotelu "Hyatt" bio je odličan. Naš brend je počeo da se pojavljuje, ljudi su počeli da nas prepoznaju. Ali, tu se javio nesklad jer su nam revije bile jako dobre i imali smo veoma kvalitetne proizvode, ali su nam prodajni prostori bili veoma skromni. Nismo mogli da obezbedimo dobre lokacije i da ih luksuzno opremimo. I onda smo shvatili – ako želimo uspeh sve mora da bude savršeno! – objašnjava Afrodita.

Danas kompanija zapošljava 106 radnika, a sarađuje i sa dva kooperanta koji šiju za AMC. Kontinuirano se ulaže u opremu, pa su tako pre desetak godina, uz kredit iz Eksim banke, kupljene veoma skupe mašine – veliki ploteri, prese i pegla za koje naša sagovornica kaže da su savršeni. Stalno obnavljanje i ulaganje prepoznati su kao nešto neophodno da bi firma napravila ne jedan, nego tri koraka napred u svom poslovanju.

– Pre desetak godina uselili smo se u prostor Tekstilne industrije Zemun (TIZ) koji smo, kao član većeg konzorcijuma, kupili kada je TIZ bio u stečaju. Ovde se nalazi uprava i najveći proizvodni pogon (površine oko 2.000 kvadrata), a deo proizvodnje odvija se i u iznajmljenom prostoru u Rumi. Mesečno proizvedemo između pet i šest hiljada komada odeće.

Godišnji promet kompanije u 2012. godini iznosio je 143 miliona dinara, a plan za 2013. je na nivou od 165 miliona dinara, odnosno 15% više, i za sada se uspešno ostvaruje.

Afrodita Bajić ističe da je tekstilna industrija danas niskoprofitabilna grana, ali smatra značajnom podršku u vidu udruživanja u klaster i projekata koji na neki način potpomažu ovaj sektor.

- Mislim da u Srbiji ima potencijala za firme koje rade na brendu. Poslednja stvar je jeftina radna snaga, koju mi stalno navodimo kao našu prednost. Najvažniji su brendovi, tradicija, stručno osposobljeni ljudi, jer je velika ponuda novih tekstilnih firmi na tržištu, a kupovna moć građana je niska. Konkurencija je jaka, ali kupci prepoznaju kvalitet i to nas tera da dodatno napredujemo, da jačamo brend i konkurentnost svojih proizvoda. AMC već 12 godina izvozi u Crnu Goru, i to veoma uspešno. Sa drugim republikama biše SFRJ je povremeno bilo saradnje, ali sada su u toku ozbiljne pripreme za otvaranje maloprodajnih objekata u Republici Srpskoj i Makedoniji.

Kompanija se sprema i za sajam u Rusiji koji se održava u septembru, gde se dosta očekuje od potencijalnog izvoza na rusko tržište. Naša sagovornica kaže da do sada nisu žurili jer su želeli da sve bude dovedeno do perfekcije.

- Postoji puno važnih elemenata za izlazak na novo tržište – proizvod mora biti jako dobar i konkurentan, mora se obezbediti finansijska podrška, angažovati agent i obezbediti kapaciteti. Kada je reč o planovima za budućnost, kao prioritete ističe dalji razvoj firme kroz vrhunsku organizaciju, rad na proizvodima i vrhunski kvalitet u svakom pogledu, borbu sa konkurencijom i izvoz.

- Planiramo i dalju edukaciju i zapošljavanje, jer je postojeći menadžment već zatrpan poslom, a uvek insistiramo na kontinuiranom i najboljem mogućem radu. Svojim primerom, karakterom i znanjem utičemo na saradnike. Istovremeno, od države očekujemo da prepozna taj kvalitet, ali i interes koji može imati u uspešnim firmama, i da stvori tešnju vezu između baze i države. Potrebno je održati stalan dijalog u svakom segmentu, jer se nalazimo u jako teškom periodu za opstanak naše privrede, tekstilna industrija pogotovo. To podrazumeva vrhunski rad, kvalitet i nepostojanje greške, maksimalnu racionalizaciju i eliminisanje praznog hoda – zaključuje u razgovoru za Ekonometar Afrodita Bajić.

Sagovornica "Ekonometra" podseća na poznatu Andrićevu maksimu da "ne zamera nekvalitetnim i lošim ljudima što su takvi, već zamera kvalitetnim i dobrim ljudima što se pred njima povlače"... U vezi sa tim je i načelo da treba uvažavati snagu argumenta a ne argument snage.

Kako ističe Afrodita Bajić: "Argumentom snage možeš podići 100 kilograma, ali snagom argumenta možeš pomeriti zemljinu kuglu".

Porodični biznis

(Foto: Ekonometar)

Afrodita je insistirala na tome jer, bez obzira na sva dešavanja u društvu, na kraju ipak mora da pobedi kvalitet. Najstariji sin Branislav se uključio u posao 2009. godine, čim je diplomirao ekonomiju, i sada je direktor komercijale, ali je zbog svog ekonomskog i informatičkog znanja preuzeo da radi više stvari. Tako istovremeno i prati finansije i planira proizvodnju, a uskakao je svuda gde je bilo potrebno. Ćerka Marijana se uključila 2011, kada se vratila iz Njujorka, posle dve godine provedene na najpoznatijem fakultetu za modni marketing. Tu je imala priliku i da volontira kod poznatog Ralfa Lorena. Sada je naš menadžer nabavke i maloprodaje. Treći sin Aleksandar uspešno studira ekonomiju i želi da nam se što pre pridruži. Tako smo praktično obezbedili nastavak posla u porodici – ponosna je Afrodita Bajić.

Podrška EU kroz edukaciju

– Kada je sin Branislav došao u AMC, bio je to jedan slabiji, krizni period. Imali smo velike kredite koje je trebalo otplatiti, plate su kasnile, morali smo da smanjimo dugovnu stranu, ali istovremeno i da ulažemo u marketing, mašine, prodavnice, da jačamo brend na duge staze. Tada smo prepoznali i da nam je potrebna dodatna podrška i edukacija. Igrom slučaja dobili smo stranog konsultanta preko jednog od projekata koji je finansirala Evropska unija i uz pomoć TAM BAS-a. Ekspert za tekstilnu industriju iz Finske veoma je zavoleo Branka i uspeo je da mu prenese dosta znanja u tih godinu i po dana koliko je trajao projekat, 2009. i 2010. godine. To je bila neprocenjiva korist za nas, a Branislav je praktično dobio savršenu nadgradnju odmah po završetku fakulteta.

I državi potreban menadžer za ljudske resurse

– AMC je prepoznao da nam je potreban čovek za ljudske resurse koji bi objedinjavao naše menadžere i sve naše radnike, kako bismo videli sa kojim se problemima suočavaju i pružili im podršku. Važno je da radnici budu zadovoljni, jer će onda i firma biti uspešna. Mislim da i država mora da ima svog menadžera za ljudske resurse, odnosno za kontakt sa bazom, kako bi sagledala sve probleme i videla gde sve može i mora da nam pomogne. Ne tražimo poklon, već podršku da bismo opstali jer bi onda i država imala svoj interes kroz zapošljavanje – direktno (106 zaposlenih i dva kooperanta) i indirektno (kroz firme koje za nas proizvode sve što je potrebno da bi proizvodnja radila, kao i bezbroj usluga raznih vrsta, kroz plaćanje poreza, koji nije zanemarljiv, kroz izvoz, brend, itd), razvoj privrede, proizvodnje...

Umrežavanje i klaster

– Tekstilni klaster je osnovan pre otprilike dve godine, a mi smo se uključili pre nešto više od godinu dana. Članovi su jako ozbiljne kompanije i brendovi koji su se takođe brzo razvijali kroz klaster. Imamo veoma pozitivna iskustva iz ovog udruživanja – razmenjujemo informacije, umrežavamo se, idemo na sajmove, dobijamo korisne savete i putokaze, finansijsku i nefinansijsku podršku – kroz projekte. Trenutno je uključeno oko 15 firmi – objašnjava Afrodita Bajić.

Ona dodaje da je umrežavanje veoma značajno, pa je zato aktivna i u Udruženju poslovnih žena Srbije, koje smatra jako korisnim projektom. Afrodita je bila i jedna od deset ambasadorki ženskog preduzetništva, odakle takođe ima izvanredna iskustva.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )