Načini finansiranja malog i srednjeg biznisa u Srbiji: Faktoring

Faktoring je prvenstveno namenjen malim i srednjim preduzećima koja tradicionalno imaju otežan pristup bankarskim kreditima, usled niske kreditne sposobnosti ili neadekvatnih sredstava obezbeđenja kredita, i predstavlja jedan od najboljih načina obezbeđenja brze i sigurne naplate potraživanja nastalih iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga. Faktoring je važan i za izvoznike, iz razloga što pored finansiranja putem avansne naplate omogućava preuzimanje rizika naplate i upravljanje i monitoring potraživanja, čime se povećava konkurentnost i izvozni potencijali ovih preduzeća na međunarodnom tržištu.

U osnovi faktoringa je prenos potraživanja nastalih iz komercijalnih ugovora. Na globalnom nivou, posebno poslednjih godina, faktoring kontinuirano beleži rastući trend, zbog nelikvidnosti privrednih subjekata i produženih rokova plaćanja uzrokovanih ekonomskom krizom. Prema podacima Međunarodnog udruženja faktoring kompanija (FCI), promet na svetskom nivou porastao je sa 623,8 mlrd. eura u 2000. godini, na 1.648,0 mlrd. eura u 2010. godini, od čega je 1.044,0 mlrd. eura prometa ostvareno u evropskim zemljama.

U Republici Srbiji, faktoring je prisutan od 2005. godine, ali se još uvek nedovoljno koristi pre svega od strane MSP. Prema podacima FCI u 2006. godini ostvareno je 150 mil. eura prometa, od čega 100 mil. eura u domaćem faktoringu, a 50 mil. eura u međunarodnom faktoringu. U 2010. godini ostvareno je oko 570 mil. eura prometa u faktoringu, od čega 500 mil. eura u domaćem faktoringu i 70 mil. eura u međunarodnom faktoringu.

U cilju afirmacije i daljeg razvoja faktoring poslova, kao i unapređenja položaja svih učesnika u faktoringu, u toku su aktivnosti na donošenju zakonskog propisa u skladu sa kojim će se urediti ova značajna oblast. Zakonsko regulisanje ove oblasti doprineće povećanju stepena naplate potraživanja, a time i povećanju likvidnosti i solventnosti privrednih subjekata, povećanju pravne sigurnosti učesnika u ovom poslu, kao i poboljšanju konkurentnosti i kreditne sposobnosti privrednih subjekata i time veće dostupnosti izvorima finansiranja.

• Pojam faktoringa

Faktoring je komercijalna usluga koju pružaju banke i faktoring kompanije, a koja se zasniva na ugovorima o faktoringu. Ovakav oblik finansiranja je namenjen kompanijama koje imaju zaključene ugovore i višegodišnju saradnju sa svojim kupcima/dužnicima, a imaju potrebu za dodatnim obrtnim kapitalom koji ne obezbeđuju na klasičan način, putem kreditnog zaduženja, već putem otkupa potraživanja. Faktoring je moderan finansijski instrument, koji ima izuzetno veliku primenu u razvijenim tržišnim ekonomijama. Predstavlja složenu formu finansijske usluge koja obuhvata kratkoročno finansiranje na bazi postojećih ili budućih nedospelih potraživanja iz prodaje roba i usluga. Putem faktoringa preduzeće vrši naplatu potraživanja za prodatu rubu ili izvršenu uslugu pre dospeća za naplatu.

Najjednostavnije, faktoring može biti definisan kao finansijski instrument kojim faktor (banka ili faktoring kompanija) finansira preduzeće na osnovu budućih (nedospelih) potraživanja proisteklih iz prodaje roba ili usluga na domaćem ili inostranom tržištu. U suštini predstavlja otkup tuđih potraživanja tj. finansiranje putem faktoringa predstavlja specifičan oblik pribavljanja sredstava i to putem prodaje potraživanja. Faktoring poslovima u Republici Srbiji bave se:

– Poslovne banke,
– Faktoring kompanije i
– Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI).

Subjekti koji se bave faktoringom garantuju punu pravnu i finansijsku sigurnost naplate potraživanja, kao i brzu i avansnu naplatu potraživanja i time obezbeđuju puni kredibilitet dužnika, poverioca i privrede u celini. Subjekti koji učestvuju u poslovima faktoringa su:

– ustupilac (prodavac robe ili usluge) koji svoje potraživanje nastalo iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluge prenosi na faktora,
– faktor – banka, faktoring kompanija ili AOFI i
– dužnik – kupac robe ili usluge.
Ustupilac u faktoringu je preduzetnik i privredno društvo koje ima potraživanje nastalo iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluge. Faktor je banka ili faktoring kompanija koja se bavi otkupom potraživanja. Pored banaka i faktoring kompanija, ovim poslovima bavi se i republička Agencija za finansiranje i osiguranje izvoza (AOFI). Dužnik je preduzetnik ili privredno društvo koje je kupac robe ili izvršene usluge.

• Predmet faktoringa

Predmet faktoringa može biti postojeće ili buduće, celo ili delimično, nedospelo kratkoročno potraživanje nastalo iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluge, ustupljeno faktoru do visine limita ustupanja, u periodu važenja ugovora o faktoringu. Faktor može odbiti preuzimanje potraživanja ukoliko postoji:

– sumnja u postojanje ili mogućnost prenošenja takvog potraživanja,
– nedostatak ili nedostaci koji sprečavaju, ili bi mogli da spreče, ili otežaju naplatu,
– sumnja da su dužnici po potraživanjima koja su predmet ustupanja nelikvidni i
– sumnja u valjanost datih jemstava i garancija ustupioca.

Faktor može pored otkupljivanja potraživanja nuditi i druge usluge kao što su: vođenje računovodstva, usluge prevoza i špediterske usluge, pomoć u odabiru kupaca i slično. Za pomenute usluge faktor može naplaćivati posebnu proviziju u zavisnosti od vrednosti posla.

• Vrste faktoringa

Postoji više vrsta faktoringa koje zavise, pre svega, od odnosa između glavnih učesnika u ovom poslu. Prema ugovorenim odnosima između učesnika, faktoring može biti:

– domaći i međunarodni, i
– sa pravom regresa i bez prava regresa.

Domaći faktoring podrazumeva da se prodavac i kupac robe ili usluga nalaze u istoj zemlji, odnosno da se promet robe ili usluga odvija na teritoriji Republike Srbije. U pitanju je jednofaktorski sistem, što znači da samo jedno preduzeće za faktoring obavlja sve ugovorom utvrđene usluge.
U slučaju međunarodnog faktoringa prodavac i kupac se nalaze u različitim zemljama, promet je uvozno–izvoznog karaktera i može se obavljati u jednofaktorskom ili dvofaktorskom sistemu. Za razliku od domaćeg faktoringa kao oblika finansiranja trgovine u zemlji, međunarodni faktoring predstavlja oblik finansiranja međunarodne trgovine i kao takav značajan je podsticaj finansiranju izvoza. Međunarodni faktoring poznaje četiri učesnika u poslu: prodavca robe ili usluge, njegovog domaćeg faktora, kupca u inostranstvu (dužnika) i korespondentnog faktora u zemlji kupca.

Faktoring bez prava regresa podrazumeva da je faktor preuzeo rizik naplate potraživanja na sebe. Rizik naplate potraživanja obuhvata rizik insolventnosti dužnika, rizik produžene nesposobnosti plaćanja, kao i druge rizike predviđene ugovorom o faktoringu. Faktoring sa pravom regresa podrazumeva solidarnu obavezu dužnika i ustupioca i pravo faktora da zahteva namirenje od dužnika, ustupioca ili od obojice u isto vreme, u granicama odgovornosti dužnika i ustupioca, ako nije drugačije ugovoreno. Kada je ugovoren faktoring sa regresom, ustupilac odgovara faktoru za postojanje nezastarelog potraživanja (na dan ustupanja potraživanja), kao i za naplativost potraživanja na dan dospelosti potraživanja. Faktor uvek može zahtevati regres od ustupioca ako je preneto potraživanje nenaplativo ili je vrednost prenetog potraživanja umanjena. U slučaju regresa faktor može zahtevati od ustupioca povraćaj datog avansa uvećanog za ugovorenu kamatu, naknadu i troškove.

• Cena faktoringa

Cena usluge faktoringa se sastoji od faktorske provizije koja se obračunava u procentu od visine otkupljenog potraživanja i kamatne stope koja se menja u skladu sa kretanjima na tržištu novca. Provizija faktoringa je fiksni trošak i obračunava se kao procenat (1,5 – 2,5%) od iznosa potraživanja. Cena faktoringa zavisi pre svega od:

– planiranog obima prometa koji će biti ustupljen faktoru na naplatu,
– roka plaćanja,
– rizika – koji zavisi od toga da li faktor preuzima na sebe rizik naplate,
– boniteta ustupioca i dužnika, kao i
– rizika zemlje u koju se izvozi (u slučaju međunarodnog faktoringa).

• Ugovor o faktoringu

Ugovor o faktoringu spada u kategoriju novijih ugovora koji je osmislila savremena privredna praksa i u velikom broju zemalja nije regulisan nacionalnim propisom. Posledično, izvori prava ovog ugovora proizilaze iz opštih pravila ugovornog prava, opštih uslova poslovanja faktoring kompanija, tipskih ugovora i drugo. Zakonom o faktoringu (izrada i donošenje u toku) predvideće se forma i predmet ugovora o faktoringu, kao i elementi koje ovaj ugovor obavezno sadrži. Prema prvoj verziji radnog teksta ovog zakona, ugovor o faktoringu obavezno treba da sadrži:

– podatke o ugovornim stranama,
– vrstu faktoringa,
– osnov i podaci o potraživanju koje je predmet ugovora,
– iznos i način obračuna naknade faktora,
– datum zaključivanja i
– potpise ugovornih strana, odnosno njihovih zastupnika.

Ugovor o faktoringu predstavlja takav pravni posao gde jedna ugovorna strana (ustupilac) prenosi na drugu ugovornu stranu (faktor) jedan deo ili sva svoja potraživanja koja ima prema trećim licima. Istovremeno, druga ugovorena strana (faktor) preuzima ova potraživanja i obavezuje se da izvrši jednu ili više sledećih usluga:

– finansiranje ustupioca na osnovu prenosa potraživanja,
– evidencija i upravljanje prenetim potraživanjem,
– naplata potraživanja i
– preuzimanje rizika naplate potraživanja.

Prenos potraživanja, u skladu sa ugovorom o faktoringu, ustupilac vrši uz istovremenu predaju faktoru ugovora, fakture i drugih dokumenata kojima dokazuje osnov i vrši identifikaciju potraživanja. Ugovor o faktoringu je osnov i za obaveštenje dužnika – kupca da je, umesto prodavca novi vlasnik potraživanja, faktoring kompanija (faktor). Ugovorom o faktoringu može se predvideti ko je u obavezi da dostavi dužniku obaveštenje o prenosu potraživanja. U praksi postoji i tzv. "silent" (tihi) faktoring, kod koga dužnik – kupac ne dobija obaveštenje o izvršenom prenosu potraživanja. Iz razloga pravne sigurnosti većina faktora izbegava ovaj sistem. Ugovorom o faktoringu može se predvideti i sledeće:

– avansna isplata na osnovu prenosa potraživanja,
– iznos avansa za svako pojedinačno preneto potraživanje, kao i rok u kome je faktor dužan da isplati avans ustupiocu,
– pravo faktora na kamatu na isplaćeni iznos avansa,
– obaveza faktora da odmah po naplati od dužnika ili u ugovorom predviđenom roku prenose ustupiocu preostali naplaćeni iznos,
– pravo faktora da iznos naplaćenog potraživanja može umanjiti za iznos isplaćenog avansa, obračunatu ugovorenu kamatu i ugovorenu naknadu,
– iznos, način obračuna i isplate naknade faktoru, kao i pravo faktora na kamatu i druge troškove koji mogu proisteći iz realizacije ugovora o faktoringu,
– pravo faktoringa na zateznu kamatu koja teče na preneto potraživanje u slučaju docnje u njegovoj isplati kada je ugovoren faktoring bez regresa,
– pravo ustupioca na zateznu kamatu koja teče na preneto potraživanje u slučaju docnje u njegovoj isplati kada je ugovoren faktoring sa regresom i
– obaveza faktora da savesno upravlja prenetim potraživanjem.

Važno je napomenuti da je u faktoringu rizik koji preuzima faktoring kompanija vezan uglavnom za dužnika (kupca). Pokriće od rizika nenaplate potraživanja od dužnika, koje faktor obezbeđuje od osiguravajućih društava ili od drugih faktora, omogućava mu da finansira ustupioca – prodavca, bez obzira na njegovu finansijsku situaciju i bez uzimanja sredstava obezbeđenja (hipoteka, zaloga, bankarska garancija). Rizik koji postoji na strani ustupioca (prodavca) sastoji se u neodgovarajućoj isporuci ugovorene robe, na osnovu koje dužnik – kupac može da odbije plaćanje u celosti ili delimično. U ovom slučaju dolazi do izražaja još jedna osobina faktoringa koja ga bitno odvaja od tipične finansijske institucije, a to je da faktor posebnu pažnju posvećuje vrsti robe i načinu njene isporuke. Zbog toga je bitno da se ugovorom definišu i dokumenta kojima ustupilac (prodavac) dokazuje da je izvršio isporuku, a odnose se na: fakturu, otpremnicu, carinski sertifikat (kod izvoznog faktoringa), protokol o primopredaji robe i sl.

• Procedura za realizaciju faktoring posla

Postupak zaključivanja i realizacije ugovora može biti različit pri čemu najčešće obuhvata sledeće korake:

 Ustupilac potraživanja dostavlja faktoru zahtev za realizaciju faktoringa sa navođenjem podataka o konkretnim dužnicima. Uz zahtev dostavlja se i neophodna dokumentacija.
 Po dostavljanju zahteva i tražene dokumentacije faktor pristupa analizi boniteta navedenih dužnika iz zahteva ustupioca.
 Nakon izvršene analize faktor dostavlja indikativnu ponudu ustupiocu uz spisak prihvatljivih dužnika.
 Po prihvatanju indikativne ponude pristupa se potpisivanju ugovora o faktoringu. Po potpisivanju Ugovora, a po isporuci robe dužnicima iz ugovora o faktoringu, pristupa se otkupu potraživanja.
 U slučaju međunarodnog faktoringa, ustupilac po izvršenom carinjenju robe, tj. isporuci robe faktoru predaje neophodnu dokumentaciju o konkretnoj isporuci (JCI, CMR, faktura, otpremnica).
 Ustupilac obaveštava svog dužnika da je prodao predmetno potraživanje, a dužnik daje saglasnost da će sredstva uplatiti na račun faktora, a po nalogu ustupioca, dok se faktor saglašava da će sredstva primiti.
 Faktor, po proveri kompletno dostavljene dokumentacije, isplaćuje avans (najčešće u visini od 80–90% vrednosti potraživanja) umanjen za sledeće troškove:
• proviziju faktoringa koja se obračunava na ukupnu vrednost ustupljenog potraživanja – isporuke i
• kamate u slučaju avansnog plaćanja, a za period trajanja finansiranja faktoringa.
– Ostatak iznosa (10– 20%) faktor isplaćuje ustupiocu po konačnoj uplati dužnika faktoru. Ukoliko je ugovorom precizirano, ostatak ovog iznosa faktor može koristi za namirenje dospelih obaveza ustupioca.

• Prednosti faktoringa

Faktoring, kao oblik kratkoročnog finansiranja obrtnog kapitala veoma je značajan za mala i srednja preduzeća kojima je otežan pristup bankarskim kreditima, a imaju hroničan nedostatak obrtnog kapitala. Finansiranje putem faktoringa pruža brojne pogodnosti i prednosti za MSP, a pre svega im omogućava da dođu do sredstava pre roka dospeća potraživanja, a rizik naplate od krajnjeg dužnika prenose na faktora. Na taj način, pre svega, manja preduzeća ubrzavaju obrt kapitala što im olakšava brže uključivanje na nova tržišta. Faktoring je isplativ za preduzeće (ustupioca potraživanja) iz razloga što poboljšava njegovu likvidnost tako što dolazi do gotovine pre roka dospeća, a takođe ga i oslobađa raznih finansijskih rizika koji bi se javili vremenom. Proizvođaču izvozniku se pruža mogućnost prodaje za gotovo, umesto da se isporuka proizvoda vrši na kredit ili odloženo plaćanje čime se eliminišu loša i sporna potraživanja i pružaju povoljniji uslovi za izvoz na nova tržišta.

Korišćenje faktoringa ostavlja mogućnost za preciznije planiranje priliva sredstava i tako ubrzava proces proizvodnje, što daje mogućnost za razvoj preduzeća. Faktoring je u velikoj meri zamena za kredite, jer privredni subjekti takvim aranžmanom mogu doći do novčanih sredstava bez dodatnog zaduživanja. Kreditna sposobnost u poslu faktoringa vezuje se za kvalitet i veličinu osnovnog potraživanja, a ne kreditnu sposobnost klijenta, što posao faktoringa čini efikasnijim.

Potraživanja koja preuzme faktor nisu deo imovine preduzeća koje bankrotira, što je bitno za mala preduzeća, obzirom da su u najvećem broju slučajeva visoko rizična. Efikasnost u otkupu potraživanja i pogodnosti koje faktor nudi u uslovima kreditiranja ali i drugim uslovima, veoma pomažu da mali privredni subjekti održe korak u konkurenciji na tržištu. Faktoringom se postižu značajne uštede u troškovima, koje bi inače snosila preduzeća da sama vrše naplatu potraživanja. Ne opterećuje se sopstveni bilans preduzeća, jer faktor preuzima na sebe rizik naplate potraživanja.

Faktor (banka ili faktoring kompanija) sebe osigurava tako što potraživanja moraju biti dobrog boniteta i pokrivena raznim garancijama tako da faktor na taj način minimizira preuzet kreditni rizik, tj. nemogućnost naplate datog duga o roku dospeća.

(Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet iz knjige "Finansiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji". Autori Dejan Erić, Isidora Beraha, Sonja Đuričin, Nataša Kecman i Božana Jakšić)