Država počela izradu prve liste deficitarnih zanimanja u Srbiji - Popunjavaće ih strani radnici?

- Na osnovu ukrštanja svih podataka doći ćemo do liste od 50 do 110 od oko 400 zanimanja. Sledeći korak će biti organizovanje fokus grupa u kojima će biti predstavnici kompanija. To će biti svojevrstan test, da li su prava zanimanja identifikovana, da li smo neko prevideli - dodaje Jelena Mićić.

Analiza će pokazati koliko pozicija se već popunjava angažovanjem stranaca, kolike su plate i buduće potrebe poslodavaca. Potrebe, ali malo dugoročnije se i sada usaglašavaju prilikom uvođenja dualnog obrazovanja u određene obrazovne profile.

- Treba istražiti potrebe tršišta. Pitanje je kako je moguće zadovoljiti zahteve tržišta. Nešto je moguće prekvalifikacijom, nešto obrazovanjem, ali su to procesi koji traju određeno vreme - kaže Mirjana Kovačević, direktorka Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike PKS.

I upravo je tu razlika između ove liste i one koju Ministarstvo prosvete usaglašava svake godine, a čiji je zadatak da obrazovanje prati potrebe privrede. Jedna od dilema bi tako mogla da bude pitanje obrazovanja vozača. Saobraćajnih škola u Srbiji ima, ali obučenih vozača - ne. Mnogi su u inostranstvu. Tako da analiza iz ugla zapošljavanja stranaca i kreiranja obrazovne politike ne bi možda išla u istom smeru.

- Obrazovne politike treba da se vode strateški, da oslikavaju opredeljenje države kakvo tržište rada želi - kaže Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca.

- Ova lista će biti tu da brzo reši potrebe poslodavaca. Ključna razlika je što za te profile, NSZ neće morati da izdaje odobrenje. Za dugoročnu viziju je potrebno sagledati i druge stvari.

Još nije izvesno koliko će se često ova lista proveravati. Postoji mogućnost da se to radi svake godine ili – svake treće.

Jedno ranije istraživanje Unije poslodavaca, pokazalo je da se broj privrednih sektora u kojima se javlja deficit stručnih kadrova neprekidno povećava. Najveću potrebu za novim kadrovima ima sektor trgovine i to su zanimanja u oblasti prodaje, komercijale, marketinga.

Baš kao i sektor informacionih tehnologija - nedostaju programeri, a posebno oni za mobilne aplikacije. Traže se i arhitekte velikih baza podataka i generalno posmatrano u ovom sektoru najtraženiji su inženjeri elektrotehnike.

U sektoru uslužnih delatnosti nedostaju ugostiteljski radnici - konobari i kuvari, pomoćno osoblje u kuhinji, pomoćno osoblje u hotelima. U sektoru građevinske industrije gotovo sva zanatska zanimanja, ali i građevinski inženjeri. U sektoru saobraćaja i transporta nedostaju vozači, u tekstilu skoro sve zanatlije.

Takva je situacija i u drvnoj industriji kao i u delatnostima koje su iz oblasti metalske proizvodnje, gde nedostaju i mašinski inženjeri. Nema dovoljno ni auto-mehaničara, auto-električara.

U zdravstvu nema doktora anesteziologa, kardiologa, pedijatara I skoro da nema ni - kraja nabrajanju.

Liste deficitarnih zanimanja imaju i razvijene zemlje, kao što su Austrija i Nemačka koje primaju veliki broj stranih radnika svake godine. Na osnovu liste poslodavci mogu da angažuju osobe koje nisu državljani članica Evropske unije.

Primera radi, u Nemačkoj deficitarna su zanimanja u IT sektoru i prema dostupnim podacima nedostaje im 149.000 radnika u tom sektoru. Deficit postoji i u zdravstvu gde je otvoreno 37.000 pozicija. Nedostaju i inženjeri, naučnici, stručnjaci za zaštitu životne sredine, razne vrste zanatlija, kao i zaposleni u transportu. Sredinom prošle godine lista deficitarnih zanimanja u Nemačkoj je značajno povećana - sa 148 na 200.

U Austriji je prošle godine na listi bilo 98 zanimanja na saveznom nivou (i 197 na pokrajinskom). Kao i u Nemačkoj velika je potražnja za različitim vrstama zanatlija, ali i za lekarima, IT stručnjacima, inženjerima elektrotehnike i raznim drugim profilima za koje je potrebno visoko obrazovanje.