Izložba "Vinski letopis Srbije" u Galeriji nauke i tehnike SANU

U Galeriji nauke i tehnike SANU, 3. novembra u 18 časova, biće otvorena izložba Vinski letopis Srbije na kojoj će posetioci moći da saznaju više detalja o vinskoj kulturi kroz vekove u našoj zemlji, potencijalima modernog vinogradarstva i vinarstva, a moći će i da vide rezultate savremenih genomskih istraživanja o starim autohtonim sortama grožđa. Više o izložbi za RTS govore prof. dr Željko Tomanović i dr Miroslav Nikolić.

Profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dopisni član SANU, dr Željko Tomanović, naglašava da na našim prostorima postoji duga tradicija vinogradarstva i vinarstva, duga više od 2.000 godina, koja je poslednjih godina doživela pravu renesansu.

- S druge strane, te istorijske činjenice mnoge su manje poznate, bar po rečima naših kolega istoričara. Kada imamo te dve stvari, onda je to bio jedan od motiva, a takođe i istraživanja koja su sprovedena. Autorski tim ove izložbe učestvovao je u projektu valorizacija genetskih resursa vinove loze na teritoriji Srbije i hteli smo da povežemo ta najnovija tehnološka istraživanja, genetička istraživanja sa tim istorijskim činjenicama i da uključimo u taj jedan istorijski kontekst. Koliko smo u tome uspeli, to će posetioci da kažu - dodaje prof. Tomanović.

Rad na ovom projektu je trajao godinu dana, a u autorskom timu je bio veliki broj istraživča, istoričara, agronoma, biologa, novinara uz podršku različitih muzeja, Ministarsva kulture, pojedinaca, vinara.

Vinarstvo i vinogradarstvo je oduvek bila značajna privredna grana i imalo je značajnu ulogu tokom istorije, napominje profesor Tomanović. Na izložbi će u katalogu biti predstavljeni tekstovi koje su uradili saradnici na ovom projektu, koji govore o značaju vinogradarstva u srpskoj srednjovekovnoj umetnosti, u običajima, u verskim obredima, u zakonima.

Kako objašnjava dr Miroslav Nikolić, bela tamjanika je muskatna, mirišljava sorta, ali ona nije naša autohtona sorta. U antičkom periodi i u srednjem veku na ceni su bile mirišljave sorte grožđa i to što mi zovemo bela tamjanika je zapravo drevna grčka sorta koja se proširila i na naše krajeve.

Francuzi su je prvi opisali i nazvali Muscat Blanc á Petits Grains. Za te muskatne sorte, ili za sorte koje mi kažemo tamjanika, postoji preko 340 sinonima u svetu. Međutim, ona je ovde odomaćena i pogotovo u Župi oni je smatraju zaista autohtonom, što je prihvatljivo, mada genetika to ne potvrđuje, dodaje dr Nikolić.

Istraživanja su potvrdila da je prokupac zapravo naša autohtona sorta i potiče sa juga Srbije, Toplice i Župe.

- Nedavno sam dobio jednu sliku od kolega iz Muzeja vinarstva u Bordou u kome su izložene samo vina od autohtonih sorti, i tu se nalazi jedan prokupac, jedino od srpskih vina.

Dr Miroslav Nikolić, naučni savetnik Instituta za multidisciplinarne istraživanja, kao inženjer vinogradarstva, biljni fiziolog sa porodičnom tradicijom u vinogradarstvu iz negotinskog kraja, u svojim istraživanjima i radu bavi se različitim problemima na koje vinari nailaze. Naglašava da se vinogradarstvo u Srbiji rapidno razvija poslednjih 10-20 godina, nažalost još uvek postoji otpor promenama.

- Tradicionalno, uvek je srpski seljak bio protiv novog. On je želeo da radi kako rade njegovi stari. Međutim, danas da, mlađi ljudi su zainteresovani, kontaktiraju nas, pa mnogi se i školuju u inostranstvu, u Francuskoj, Italiji i slično - dodaje gost Jutarnjeg programa.

Kad je reč o našim autohtonim sortama, one su dugo bile zapostavljane, dodaje dr Nikolić. Potrebno je da se vratimo u period pre filokserne krize, kada na naše područje stižu međunarodne sorte i polako potiskuju domaće, posebno posle Drugog svetskog rata.

- Te naše sorte nisu davale željeni kvalitet, odnosno nisu gajene na način da ispolje svoj pun kvalitet, tako da su prosto bile zapostavljene, neke su skoro iščezle. Od uvezenih sorti opet nismo dobili ništa jer je u tom periodu akcenat bio na industrijskom vinu, na velikim količinama vina. Tek se poslednjih dvadesetak godina ide na kvalitet i menja se vinska kultura u Srbiji. Ranije u restoranu ste dobijali obične čaše za vodu, da se posluži vino za špicer. Danas tu već postoje razne nijanse u čašama, koje vino ide u koju čašu itd. Jedan ozbiljan koncept - ističe Nikolić.

Andrej Volni je bio zadužen za obrazovanje Austro-Ugarskoj i on je naložio da se formira jedan herbarijum od svih sorti gajenih na Fruškoj gori između 1812. i 1824. godine. Postoji preko 120 herbarskih primeraka. Profesor Tomanović naglašava da je to kulturno-istorijski spomenik, ali i genetički resurs takođe.

- Već imamo evidenciju šta se tada gajilo pre 200 godina. Ivedena je DNK i urađena je genetička analiza najvećeg dela herbarijuma i potvrđeno je da je većina tih sorti nestala posle filokserne krize. Preko 40 ne postoje u bazama, verovatno su, nažalost, nestale. Preko 20 su regionalne sorte, mađarske, austrijske, rumunske, ali ima i sorti, recimo slankamenka je utvrđeno da je gajena, skadarka, što pokazuje tradiciju dugu više od 200 godina - napominje profesor.

Interesovanje naučne i kulturne javnosti za taj herbarijum je veliko i on će biti prikazan u digitalnoj formi. Posetioci izložbe će moći da pogledaju listove nekih reprezentativnih primeraka, a čitav herbarijum će biti dostupan u digitalnoj formi.

Vino je kao slika, kaže dr Miroslav Nikolić. "Šta znači dobra slika? To znači šta vi vidite u njoj, odnosno, kako uživate u vinu, koja vam ono osećanja budi. Tako da, kad se kaže šta je dobro vino, može da se kaže šta je zanatski dobro napravljeno vino. Da ono nema neku manu i tako dalje. Kao i za sliku", zaključuje Nikolić.