Uređenje kafića i restorana - Zašto svi objekti moraju da imaju Instagram kutak, a ulaz u toalet postaje neizmerno važan

Porast broja objekata sa osmišljenim enterijerom u Beogradu, ali i drugim gradovima, pokazuje da značaj enterijera sve više shvataju i vlasnici lokala u Srbiji. Zato im u ovom tekstu donosimo savete arhitekata o tome na šta treba da obrate pažnju kada razmišljaju o enterijeru, šta sve utiče na cenu, koji je prvi korak, a čime mogu da se pozabave i kasnije.

Kako smo saznali, zabluda je da dobar enterijer mora da bude skup. Ali treba da bude hrabar kako ne bi bio samo kopija nekog već viđenog. Saznajemo i zašto je predvorje toaleta postalo važno, zašto u poslednje vreme svi objekti moraju da imaju "Instagram kutak" ali i zašto se ne može primeniti sve što se vidi na Pinterestu i drugim društvenim mrežama.

Ni estetika ne pomaže ako je hrana hladna

Naši sagovornici slažu se da je enterijer danas veoma važan aspekt kafića i restorana. Pored lokacije i ponude, najvažniji, kako za portal eKapija kaže Tijana Vitomir, arhitekta u studiju Fluid. Shvataju to i vlasnici restorana i kafića o čemu svedoči porast broja objekata sa osmišljenim enterijerom u Srbiji.

- Enterijerom ugostiteljski objekat komunicira sa publikom, privlači ili odbija na prvi pogled, a kasnije, u zavisnosti od iskustva stečenog kroz boravak u ugostiteljskom objektu, ista ta publika donosi odluku o tome da li želi da se vrati i ponovi stečeno iskustvo - pojašnjava Vitomir.

Arhitekta iz Parch studija Vladimir Paripović podseća da je prvi utisak najbitniji u svim segmentima života, te tako i u dizajnu restorana i barova. Ipak, ni estetika ne pomaže ako je hrana hladna, napominje sagovornik eKapije.

- Živimo u 2023. godini gde je vizuelni momenat jako značajan, pa i u većini slučajeva prodaje proizvod. Vlasnici ugostiteljskih objekata su odavno shvatili da je bitan koncept prostora, dakle estetika. Zatim hrana, udobnost, i usluga. Usluga je naročito važna – osećanje dobrodošlice i toga da ste željeni. Takođe, atmosfera mora biti prijatna kako bi vam omogućila da se opustite i uživate u prilici. Ako ljudi ne mogu da popiju piće ili je hrana hladna, onda sva ta estetika prostora ne pomaže, posao ne uspeva - jasan je Paripović.

A koliko je novca potrebno da bi se ostvarila ta estetika? Zabluda je da dobar enterijer mora biti skup, napominju naši sagovornici. Kako objašnjava Vitomir, nije uvek lako pogoditi ciljanu publiku, ali sa dobro osmišljenim enterijerom u funkcionalnom pogledu, pre svega, klijent može za mnogo manje ulaganja da postigne mnogo više ciljeva. Ipak, teško je reći koja je minimalna suma za uređenje enterijera kafića i restorana.

- Ne postoji tačna odrednica šta je minimalna, a šta maksimalna suma. Mnogo je faktora koji mogu da smanje ili povećaju tu sumu. Neki od njih su: stanje prostora koji se adaptira, zatim ciljana publika, veličina lokala, lokacija i mnogi drugi - kaže Tijana Vitomir.

Vinoteka Naše vino u Beogradu, arhitekta Vladimir Paripović (Foto: Vladimir Paripovic)

Paripović dodaje da na budžet utiče i pravac u dizajnu enterijera: da li je prostor industrijskog koncepta ili modernog dizajna ili klasičnog, jer svaki od ovih nivoa ima drugačije detalje, obrade ili materijale - od nezahtevnih do veoma zahtevnih. Takođe, bitna je oprema u šanku i kuhinji, sudomašine, ledomati, kafe aparati, vinski frižideri, kao i materijali.

- Zabluda je da je dobar enterijer i skup. U tome je i caka, da arhitekta/dizajner enterijera ima sposobnost, znanje, iskustvo i osećaj za prostor, te će napraviti odličan koncept za određeni budžet, a u egzekuciji, završenom enterijeru će delovati da je uloženo bar 2-3 puta više novca. Sve je do arhitekte, koji će da osmisli prosečan enterijer i da vam potroši mnogo novca ili da napravi brutalan dizajn kombinujući materijale i poznavajući tržište i prilagođavajući dizajn i estetiku samom prostoru - objašnjava arhitekta.

Izazov je pronaći dobru lokaciju i ne reciklirati stare ideje

Kao i o cenama, nezahvalno je govoriti i o trendovima, slažu se naši sagovornici.

- Posebno u uređenju prostora i ugostiteljskih objekata gde se tržište proširilo i svako ima priliku da istakne ono što se njemu dopada, a i publika je raznovrsna, tako da, u celokupnoj eklektici stilova koji se dodatno i preklapaju i prožimaju, za svakoga ima po nešto. Večna pravila se uglavnom odnose na neke sadržajne kategorije u smislu funkcije i opremljenosti - kaže Tijana Vitomir.

Picerija Mig u Beogradu za koju je enterijer radio studio Fluid (Foto: Jovana Rakezić)

Svaki prostor je priča za sebe, napominje Paripović, a tip ugostiteljskog objekta nameće i sam pravac dizajna. Prema njegovim rečima, vrlo je bitan i kontekst u kom se prostor nalazi, da li je u centru grada, na periferiji, van grada, da li je samostojeći objekat ili u okviru nekog kompleksa, šta mu se nalazi u okruženju, kakva je pristupačnost.

- Možemo pre reći da se proizvode novi materijali, da primena nekog novog materijala na neki način utiče na trend, da se u tom smislu prostor unapređuje. Potrošači su najbitniji i uvek će biti glavno pravilo da gost bude zadovoljan i srećan - kako ćemo ih privući, kako ćemo im pružiti fantastično iskustvo i šta će ih navesti da se vrate - objašnjava arhitekta.

Picerija Fianona u Zagrebu, arhitekta Vladimir Paripović (Foto: Vladimir Paripović)

Kako kaže, glavni izazov je naći dobre lokacije sa pravim, odnosno odgovarajućim zakupninama. To ima izuzetno veliki uticaj na budžet projekta.

- Kao posledica, mogu uticati i na cene hrane i pića, što ima dalji uticaj na demografske karakteristike restorana. Takođe, kad pričamo o dizajnu enterijera određenog prostora, vrlo je važno ići korak dalje, napraviti iskorak u estetsko-funkcionalnom smislu, biti drugačiji, imati pametnu foru, ne reciklirati stare ideje, elemente… Možemo reći, i biti hrabar u određenim vizijama - napominje Paripović.

Svima koji sada planiraju da otvore kafić ili restoran savetuje da naprave biznis plan, od odabira arhitekte, jasnog koncepta šta se želi, ciljne grupa potrošača, kapaciteta, tipa ugostiteljskog objekta, vrste usluge, broja zaposlenih, do menadžmenta i marketinga.

- Takođe, da se vodi računa o šanku/kuhinji, komunikaciji, odnosno cirkulaciji prostora, kao i adekvatnom usluživanju. Kuhinja se planira u saradnji sa tehnologom kuhinje i kuvarom. Koncipiranje prostora kroz materijale, osvetljenje, funkciju. Ključno je da imate pravi ambijent, ne previše hladno, ne previše glasno, a kad govorimo o hrani, ne previše jela. Nekad je ona stara vrlo bitna: manje je više - savetuje naš sagovornik.

Tijana Vitomir dodaje da svakom ko ulazi u građevinske radove, pa i kada su u pitanju kafići i restorani, savetuju da deo koji se tiče gabarita i fiksnog mobilijara uradi kvalitetno i sveobuhvatno, a da je pokretni mobilijar nešto što može vremenom da se dopunjuje i na čemu može da se uštedi.

- Takođe, savet je da se ne preskaču koraci, potrebno je prvo isprojektovati sve, proći kroz svaku spornu situaciju, definisati celokupan prostor i preklapanja raznih projektanata i sve to uraditi kroz projekat jer je mnogo ekonomičnije izmene raditi na papiru tj. na crtežu, nego na licu mesta - podseća naša sagovornica.

Instagram kutak i ideje sa Pinteresta

Imaju naši sagovornici savet i za klijente koji dolaze sa željom da se napravi fotogeničan prostor u kom će se posetioci slikati i te fotografije deliti na društvenim mrežama, čime će lokal dobiti besplatan marketing. Tijana Vitomir otkriva da su jedan od trendova fotografije na društvenim mrežama napravljene u pretprostorima toaleta restorana i kafića. Toalet je tako iz pratećeg sadržaja restorana i kafića postao mesto "oglašavanja" sa lica mesta.

- Danas je sve više zahteva za atraktivan pretprostor toaleta jer je velika verovatnoća da će mnogo fotografija završiti na društvenim mrežama, preko kojih će se reklamirati objekat. Mi volimo da mislimo da su fotogenična mesta ona gde je posetilac u centru pažnje, gde nema mnogo nametljivih detalja, tako da gost može da se oseti slobodno i opušteno i da ima prostor za sebe. Zadovoljan gost je najveća preporuka i napraviće najlepšu fotografiju jer razume enterijer - zaključuje Tijana Vitomir.

Paripović objašnjava da društvene mreže mogu doneti korist vlasnicima restorana i kafića kao alat za prezentovanje objekta široj publici. Ali, mogu biti i zamka za klijente, pogotovo ako tamo vide ideje koje se ne mogu primeniti u njihovom objektu.

- Pinterest je mreža gde svi nešto gledaju, traže ideje, ali obično nešto što se vidi na Pinterestu kao ideja, ne može da se upotrebi u određenom prostoru ili prostoru koji dizajnirate, jer zavisi od veličine prostora, pa do veličine zida, širine, visine plafona, prirodnog osvetljenja itd. To je malo šira slika, nije samo opcija "vidi i iskopiraj", iako se to baš često dešava kod nas - kaže arhitekta.

Mnogo prostora je lepo urađeno ili osmišljeno, ali malo njih priča neku priču, dodaje.

- Prostor treba da ima taj "Instagram" kutak, kako mnogi to nazivaju, a izraz se kod nas baš odomaćio. Više volim da kažem dobar detalj ili nešto autentično što će tom klijentu i njegovom prostoru dati posebnost. I nije nužno da to bude jedan kutak za slikanje, već i sam prostor u celini može biti jedinstven za slikanje, fotogeničan na svoj način - zaključuje Vladimir Paripović.

Marija Dedić