Krit i njegove čari - Do plaže 50 km autom, pa peške kozjom stazom, Britanac koji nije ništa odneo iz Grčke i Konstraktina boginja

Super su plaže, ali nema nikakvih drugih sadržaja; Sve je dobro osim plaža; Priroda je lepa, ali sve su sela, nema nijednog većeg grada, dosadno je uveče – ove komentare možete čuti od svojih poznanika nakon povratka sa letovanja sa različitih grčkih ostrva. Ali ne i sa Krita.

Jer, Krit ima sve – i nestvarne plaže, i živopisne gradove, i sela u kojima vreme kao da je stalo, i spektakularne klisure i planine na kojima se osećate kao da ste na vrhu sveta, i bogat noćni život, i dragocena arheološka nalazišta.

Jedina "mana" mu je što ćete za sve morati da se potrudite. Krit traži da ga istražujete, zove i mami, ništa tu nije na izvol’te, ali ko se potrudi, biće očaran.

Da li pre ići na čuveni Balos, ili možda posetiti Knosos; da li se prepustiti očaravajućim ulicama Hanje ili se upustiti u osvajanje Belih planina – pitanja se roje dok gledate mapu Krita sa atrakcijama raštrkanim po čitavoj površini najvećeg grčkog ostrva koje je od zapadnog do istočnog dela dugo više od 250 km.

Onaj ko je navikao da posećuje manja ostrva, može isprva biti preplavljen osećajem da ništa neće stići. Ali nakon što prihvatite činjenicu da na jednom odmoru možete samo zagrebati po površini, počećete da uživate u kritskoj avanturi. I shvatiti sve one koji mu se vraćaju iz godine u godinu. Jer, Krit možda za neke nije najlepše grčko ostrvo, ali je definitivno najraznovrsnije, pa nije ni čudo da se zove država u državi.

Videćete tu starije parove kako ruku pod ruku u sedamdesetim šetaju romantičnim ulicama Hanje, mlade željne provoda kako se teturaju u noćnim satima u Maliji, ali i porodice sa malom decom koje pešače planinskim stazama.

Dobra vest za sve koji tek sada planiraju odmor je da ovde leto traje duže nego na bilo kom grčkom ostrvu. Septembar je ionako najlepši za uživanje na mestu gde se, po legendi, i Zevs rodio. Još bolja vest je da Krit nije preskup iako sve vrvi od Britanaca i Skandinavaca.

Auto se može iznajmiti za 40 EUR po danu, ležaljke 10-20 EUR, kafa je 2 EUR, pivo 4-5 EUR, giros 4 EUR. Pet eura više je kritska salata (koja se od grčke razlikuje po tome što ima sušeni paradajz i mizitra sir umesto fete), dok je tradicionalna musaka 10-12 EUR.

Do plaže 50 km autom, pa onda kozjom stazom 15 minuta, ali zato – raj… dok ne ubije vetar

Sa dužinom obale od oko 1.040 kilometara, ne iznenađuje da je Krit dom nekih od najlepših evropskih plaža. Do mnogih se, ipak, morate pomučiti da dođete, bilo peške, bilo autom – računajte na prosečnu vožnju od 50 km u jednom smeru. Za one koje važe za najatraktivnije, najbolje je da budete smešteni u regiji Hanje.

Najegzotičnija i jedna od najfotografisanijih je Balos. Do nje možete doći jednostavno, brodom iz Kisamosa ili komplikovano, autom – iz Hanje od koje je udaljena 51 km, biće vam potrebno skoro sat i po vožnje. Poslednjih devet kilometara vozite po neasfaltiranom putu koji, uprkos upozorenjima na Trip advisoru, uopšte nije tako loš, ali, ako vam je auto mio ili nemate kompletno osiguranje za rentakar, nećete prelaziti 20 na sat. Od parkinga će vam biti potrebno još 15 minuta peške da se spustite da lagune, ali se isplati svakom ko je makar u prosečnoj kondiciji, jer je pogled fantastičan. Na samoj plaži je ograničen broj suncobrana i ležaljki, ali nisu preskupi, 20 EUR komplet.

Znatno pristupačnija i jednako lepa je plaža Elafonisi, koju krasi ružičasti pesak i kristalno čista karipska boja mora. Na istom potezu je dugačka Falasarna na kojoj gotovo nikad nema gužve iako je prelepa, dok ljubitelji divljih i mirnih plaža ne bi trebalo da propuste neistraženi Kedrodasos do kog se pešači 10 minuta od parkinga. Isto toliko se pešači i do čuvene, omalene plaže Seitan Limania (Đavolja luka) koja je to ime dobila zbog jakih struja.

Na drugoj strani, na severoistoku, u regiji Lasiti poznata je plaža Vai, okružena najvećom šumom palmi u Evropi (ima ih čak 5.000).

Blizu Herakliona, a to prevedeno na kritski jezik znači nešto više od 60 kilometara, nalazi se Matala, koja je nekad bila stecište hipika, a i danas će vas tu dočekati natpis "Život je danas, sutra nikad ne dolazi". Ko je smešten u gradiću Retimno, ne bi trebalo da propusti "samo" 40 km udaljenu plažu Preveli gde se reka uliva u more.

Ipak, ko je navikao na pitomu Grčku, na kritskim plažama će naučiti da pesak može da boli jer vetar ume da duva tako jako da vam pokvari uživanje i na najčarobnijem mestu. Ako je za utehu, tada vam ni pešačenje istim onim stazama uzbrdo neće tako teško pasti, jer ćete želeti da što pre pobegnete iz olujnog raja.

Tada potražite uvale, poput plaže Stavros, na kojoj je šezdesetih snimana čuvena scena filma "Grk Zorba", koji je zaslužan za otkriće plesa sirtaki. Zato će vas danas ovde "dočekati" Entoni Kvin čije fotografije krase ulaz na plažu, kao i obližnje taverne. Koliko je plaža slikovita dokazuju mladenci koje ćete neretko videti u večernjim časovima kako baš tu prave nezaboravne fotografije pred venčanje.

Trčanje sa plaže na plažu isplati se ne samo zbog lepote predela, već i zato što ćete moći da kažete da ste se okupali u dva mora koja zapljuskuju Krit: Sredozemnom i Libijskom.

Klisura uska tri metra, Zevsova pećina i pun mesec nad Skinakisom

Smenjuju se na Kritu planinski venci, klisure, kanjoni, pa kome nije do mora, uživaće u nestvarnoj prirodi punoj kontrasta. U jednom trenutku pejzaž je raskošan sa mnoštvom zelenila, drveća, jarkog cveća, da bi se u drugom momentu pretvorio u kamen.

Unutrašnjost Krita je još neistražena, a jedna od najposećenijih destinacija je klisura Samaria koja sa dužinom od 16 kilometara spada među najduže i najpoznatije evropske klisure. Širina klisure na najširem delu je 150 metara, a na najužem samo tri metra.

Ako ste ljubitelj mira, zalutajte u neko od prelepih sela, među maslinjake i stabla pomorandži i limuna. U jednom takvom selu po imenu Fodele, rodio se čuveni slikar El Greko koji ovde sad ima i mali muzej.

Ima Krit i ozbiljne planine na kojima se zimi može i skijati. Bele planine dominiraju pejzažem zapadnog Krita, dok se južnije, na 2.456 metara nadmorske visine, nalazi najviša planina Ida.

Ljubitelji astronomije mogu posetiti opservatoriju Skinakas koja se nalazi na 1.750 metara nadmorske visine. Do nje vodi uzak, a kakav drugačiji, put iz Herakliona. Nakon 50 kilometara stižete na vrh odakle se pruža neverovatan pogled. Ako uspete da uklopite, idite 1. avgusta i 31. avgusta od 18h do 23h kada su otvoreni dani (koji se poklapaju sa punim mesecom), jer ćete moći da čujete zanimljive priče stručnjaka i da posmatrate okolinu kroz teleskop.

Kad ste već tako blizu, ne propustite da posetite pećinu Ideon Andron, na oko 6 km od opservatorije, jer je tu, po legendi, rođen Zevs (po drugoj legendi, vrhovni bog rodio se u pećini Dikteon, u selu Psihro u istočnom Kritu).

Britanac koji nije ništa odneo iz Grčke i Konstraktina boginja

Nije to jedina legenda koja se vezuje za najveće grčko ostrvo. Sin boga Zevsa i smrtne žene Evrope, kralj Minoj (ili Minos) je, prema legendi, u Knososu napravio lavirint kako bi tu držao Minotaura, stvorenje sa glavom bika i telom čoveka.

Da li se lavirint zaista nalazio u Knososu, ne zna se, ali činjenica je da je tu, šest kilometara od glavnog grada Krita, Herakliona, krajem 19. veka otkriven jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta bronzanog doba.

Smatra se da je Knosos najstariji grad Evrope, koji je bio naseljen u doba neolita, 6000 godina p.n.e, a u vreme procvata imao i 100.000 stanovnika. On je i centar Minojske kulture, koja se smatra prvom evropskom civilizacijom.

Danas je Knosos najposećeniji lokalitet na Kritu i drugi u Grčkoj, posle Akropolja. Prve palate izgrađene su 1900. godine pre nove ere, a 1400. godine p.n.e. poslednja palata stradala je verovatno u zemljotresu.

Knosos je otkrio 1878. godine Grk Minos Kalokerinos, ali je najznačajnija iskopavanja vodio britanski arheolog ser Artur Evans, čija bista i danas ima posebno mesto u okviru kompleksa. Zamera mu se nešto slobodnije tumačenje prošlosti, neutemeljeno dokazima, poput onog da je Minojska civilizacija bila mirno društvo u kom su vladala pravila matrijarhata. Kritikuju ga i da je u restauraciji suviše koristio beton i druge moderne materijale, ali je činjenica da je bio zaluđenik, jer je sopstveno nasledstvo potrošio u iskopavanja.

Pronađene freske i grnčarija, pismo, raznovrsni predmeti od krčaga do grobnica, razvijen podzemni sistem vodovoda i kanalizacije koje će na tom nivou na evropskom tlu izgraditi tek Rimljani mnogo vekova kasnije, svedoče da je reč o veoma naprednoj civilizaciji.

Za potpunu sliku o tome kako su Minojci živeli i umirali valja posetiti i Arheološki muzej u Heraklionu gde se nalaze odlično očuvani relikti nađeni u Knososu, od originalnih freski Ples sa bikom, Parižanka, Princ ljiljana, preko grnčarije, skulpture Zmijske boginje, kao i boginje sa podignutim rukama ili boginje maka koje su možda inspirisale Konstraktu za čuvenu evrovizijsku koreografiju. Jedan od najdragocenijih predmeta je disk iz Festosa, jedna od misterija čiji simboli ispisani sa obe strane još nisu dešifrovani. Ulaznica za oba lokaliteta je 20 EUR.

Vredan posete je i znatno mlađi manastir Svete trojice (Aja Trijada) koji su u 17. veku izgradila dva brata iz venecijanske pravoslavne porodice. Crkva je građena u vizantijskom stilu i ima tri kupole, a fasadu krase dorski stubovi. Kompleks se nalazi na samo 15 kilometara od Hanje, okružen je čempresima, a ovde se može kupiti i probati i čuveno manastirsko maslinovo ulje, vino i med.

Zašto su automobili u Heraklionu oštećeni?

Dok većina grčkih ostrva ima jedan grad u kom je sve skoncentrisano, Krit ih ima nekoliko. Glavni grad Heraklion ima 170.000 stanovnika i četvrti je po veličini u Grčkoj. Čuva ga venecijanska tvrđava Kules iz 16. veka, a zanimljiv je i stari grad koji krasi Morozini fontana iz 17.veka sa čuvena četiri lava. Još jedan od zaštitnih znakova su oštećeni automobili, što ne čudi jer ulice u starom gradu su toliko uske da je prava umetnost izbeći prepreke.

Bivša prestonica, Hanja, za mnoge je najlepši grad na Kritu, pa i u celoj Grčkoj. Krase ga venecijanska luka iz 14. veka, svetionik iz 16. veka, neoklasične kuće pastelnih boja, šarmantne uličice. U gradu su vidljivi venecijanski, otomanski, egipatski uticaji. Tu je rođen i sahranjen Elefterios Venizelos, koji je čak sedam puta bio premijer Grčke i u toku čijeg mandata je Grčka udvostručila teritoriju. Zaslužan je i za ujedinjenje Krita sa Grčkom koje se desilo pre tačno 110 godina.

Između Herakliona i Hanje je manji Retimno. Važi za jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova u Grčkoj. Jedini je grad na Kritu koji je izgrađen na rtu, ili kako je lokalni pisac Pantelis Prevelakis primetio, "na granici između smirenosti i žestine".

Ajos Nikolaos na istoku vole Britanci, dok mladi željni provoda najčešće biraju Hersonisos i Maliju.

Kako do Krita

Aranžmani za Krit u ponudi su gotovo svih naših agencija. Budući da Er Srbija leti za Hanju i Heraklion (do kog saobraća i WizzAir), moguće je i samostalno organizovati odmor. Ko više voli autom, može voziti do Atine, gde se u luci Pirej ukrcava na trajekt. Vožnja traje minimum 8 sati, a cena za auto i dve osobe u septembru je 380 EUR. Smeštaj se može naći već za 50 EUR dnevno.

A kad stignete, poslušajte savet pisca, Krićanina Nikosa Kazantzakisa po kome je nazvan aerodrom u Heraklionu, i osetite "kako je sreća jednostavna i skromna":

- Čaša vina, pečeni kesten, zvuk mora i ništa više vam ne treba.

Marija Dedić