NavMenu

Biopaneli proizvode struju, kiseonik i biomasu, a apsorbuju ugljen-dioksid

Izvor: gradjevinarstvo.rs Sreda, 13.07.2022. 12:51
Komentari
Podeli
(Foto: Pixabay / Bru-nO)
Prelepo dizajnirani bio-paneli koji generišu energiju, uvlače ugljen-dioksid i ispumpavaju biomasu koja se može koristiti kao gorivo ili đubrivo - to je ideja meksičkog startapa Greenfluidics i njegovih panela za izgradnju bioreaktora mikroalgi poboljšanih nanotehnologijama.

Ideja o korišćenju ravnih rezervoara za alge na spoljašnjoj strani zgrada kao deo vežbe održivosti nije nova. Još 2013. godine Splitterverk Architects i inženjerska kompanija Arup udružili su se kako bi stvorili demonstracionu zgradu punog obima, nazvanu BIK, koja sadrži ne manje od 200 m2 panela od biokože algi.

Ovi paneli, obojeni u zeleno zbog biomase, imaju nekoliko namena. Oni uzimaju ugljen-dioksid, propuštaju ga kroz vodu impregniranu odabranim vrstama algi koje apsorbuju CO2 i sunčevu svetlost, vrše fotosintezu, povećavaju svoju masu i stvaraju svež kiseonik. Što je više sunčeve svetlosti dostupno alge će brže rasti, zahvatajući oko 900 g ugljen-dioksida za svakih 450 g algi.

Paneli takođe zadržavaju toplotu u svojoj vodi, a od ovoga postoji dvostruka korist. Prvo, postavljeni su spolja i zasenjuju zgradu, pa smanjuju potrošnju energije klima uređaja tokom leta. Drugo, ta toplota se može prikupiti, kao i sama biomasa. Biomasa koju generiše BIK periodično se filtrira kao kašasta pulpa, zatim se odvodi i ponovo obrađuje u zapaljivo biogorivo, koje se zatim vraća u zgradu i dovodi u gorionik koji pokreće sistem tople vode u zgradi. Zahvaljujući gorivu iz biomase i toploti iz vode u panelima, BIK je u stanju da održivo pokrije oko trećine svojih potreba za energijom utrošenom na zagrevanje vode.

Greenfluidics želi da napravi nekoliko podešavanja u ovom procesu. Uglavnom, ovde je inovacija u akumuliranju toplote i konverziji. Izvršni direktor Greenfluidics-a Miguel Maiorga opisao je kako sistem njegove kompanije koristi nanofluide: reciklabilne ugljenične nanočestice se dodaju vodi, povećavajući njenu toplotnu provodljivost. Ovo prolazi kroz jednu stranu panela, poboljšavajući njihovo prikupljanje toplote, dok se alge uzgajaju na drugoj strani. Toplota se u ovom slučaju direktno transformiše u električnu energiju preko termoelektričnog generatora i dovodi u zgradu, čineći ove ploče od algi analognijim tradicionalnim solarnim panelima.

Greenfluidics želi da izgradi svoje panele u nizu atraktivnih dizajna koji mogu podići arhitekturu i pružiti zeleni fokus. Kompanija se nada da će proizvod uskoro biti komercijalizovan.

Još uvek postoje rezerve u pogledu krajnje održivosti proizvoda - uostalom, pošto je zgrada BIK otvorena već nekih devet godina, očekivalo bi se da se ideja dokazala i uzela maha u pogledu održivog dizajna. Pregled izvodljivosti koncepta BIK objavljen je 2016. godine i u njemu su prikupljene povratne informacije grupe australijskih inženjera, arhitekata, urbanista, bioinženjera, geodeta, menadžera za održivost zgrada i drugih potencijalno zainteresovanih strana, ali i on odražava i proširuje listu zabrinutosti.

Koliko bi ovi paneli trajali? Koliko često biste morali da ih čistite i da li ljudi moraju da se spuštaju niz zidove da bi to uradili? Da li bi alge pokvarile ventile i cevi? Da li bi zeleno zatamnjeno svetlo koje propuštaju izazivalo mučninu kod ljudi? Pošto BIK mora da se zatvori tokom zime, da li postoje sojevi algi koji će raditi tokom cele godine u različitim klimatskim uslovima? Da li će se ljudi razboleti ako dođe do curenja?

Onda je tu i ekonomija: BIK je bio rani pilot projekat, ali su njegovi paneli povećali cenu fasade zgrade za faktor 10. Pod pretpostavkom ekonomije obima, kolika je zelena premija na panelima od algi u primeni na masovnom tržištu? Za koliko možete prodati svoju biomasu nakon što je filtrirana? Koji su tekući troškovi? Koliko će vam to smanjiti račune za struju? Da li postoji minimalna veličina za održivu primenu ovih panela?

Verovatno najvažnije, kako se proizvodnja energije i hlađenje zgrada porede sa standardnim solarnim panelima, zatamnjivanjem prozora i izolacijom?

Postoji mogućnost da bi ova tehnologija mogla da padne u kategoriju "previše složena, preskupa, ne uspeva da ispuni svoje zahteve" - ali videćemo.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.