Vlahović: Ekonomisti prognoziraju stagflaciju, Srbija mora da se pripremi

Podsetio je i da je u januaru inflacija u Americi bila na najvišem nivou u poslednjih 40 godina, 7,5%, a da su glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u EU, Nemačka i Austrija imale pad privrede u poslednjem kvartalu 2021, dok je Italija imala rast manji od jednog procenta.

Istakao je da zbog toga monetarna politika Srbije, u skladu sa definisanim ciljem, treba da nastavi sa primenom seta mera radi najboljeg odgovora na trenutne i očekivane inflacione pritiske, bez ugrožavanja ekonomske aktivnosti.

Kazao je i kako je nužno poštovati načelo opreznosti i štednje u vođenju fiskalne politike, što znači bez nepotrebnog trošenja novca za podsticaj tražnje, a što podrazumeva i niži deficit od planiranog, komforniji fiskalni prostor, ali i smanjenje duga.

- Posebno mora da se vodi računa o očuvanju makrofiskalne stabilnosti, imajući u vidu da je kao posledica fiskalnih intervencija u vreme pandemije suvereni dug porastao, a fiskalni prostor je uglavnom iscrpljen - kazao je on.

Prema njegovim rečima, "novac je potrošen, a eventualni pokušaj da se zaduživanjem dođe do novih sedstava, u cilju podsticanja tražnje, bio bi pogrešan i kontraproduktivan".

Vlahović smatra i da su od početka krize izazvne pandemijom koronavirusa do danas reakcije Vlade Srbije i NBS bile svrsishodne.

- Masivna fiskalna intervencija je za posledicu imala dva velika fiskalna deficita u protekle dve godine od 8% u 2020. i 4,2% u 2021. godini, a ako se eliminišu sva jednokratna davanja, sfrukturni deficit je manji od 1,5%, što je dobra pozicija za dalji nasatavak reformi", ocenio je on.

Podsetio je i da su strane direktne investicije prošle godine iznosile 3,9 mlrd EUR, "što je značajno iznad deficita tekućeg plaćanja, tako da naša devizna likvidnost u ovom trenutku nije ugrožena".

- Bilo bi dobro da predviđeni budžet za kapitalna ulaganja u ovoj godini bude realizovan, a da se prostor za štednju pronađe u delu tekuće potrošnje - kazao je predsednik Saveza ekonomista Srbije.

Smatra da je potrebno unaprediti i efikasnost investiranja, odnosno metodologiju selekcije projekata za ulaganje, kao i transparentnost realizacije svakog pojedinačnog projekta.

- Ulazak u 2022. godinu, posmatran iz fiskalnog ugla bio je dobar, bez obzira na izražene geopoliičke rizike, a dostizanje projektovanog fiskalnog deficita ove godine od tri odsto trebalo bi da ostane zacrtani cilj - rekao je Vlahović.

Ocenio je i da su javni prihodi u budžetu konzervativno definisani.

- U projektoriji je pretpostavljena prosečna stopa inflacije od 3,7%, a već sada je izvesno da će prosečna stopa inflacije biti na višem nivou. Istovremeno, javni rashodi su preširoko postavljeni, te uprkos očekivanim vanrednim izdacima, koji se odnose na uvoz energenata, postoji veliki prostor za uštede - kazao je Vlahović.

Smatra da bi bilo poželjno stvoriti veći fiskalni prostor kroz postizanje nižeg deficita, te da se očekivani dobri fiskalni rezultati iskoriste za smanjenje javnog duga ili bar za njegovo održavanje na zatečenom nivou.

- To bi bilo korisno, jer geopolitička kriza nema karatkoročni karakter, čak i da sutra stane rat u Ukrajini - ocenio je on.

Naveo je da mnogi ekonomisti procenjuju da je izvesna i nova ekonomska kriza poput one iz 2008. godine za šta Srbija mora da se pripremi.

- Vreme jeftinog novca je za nama i neizvesno je pod kojim uslovima ćemo se zaduživati. Manji dug daje sigurnost za makroekonomsku stabilnost, otvara prostor za veće investicije i garantuje bolji kreditni rejting - rekao je Vlahović.

Podrazumeva se, dodao je, da "rast plata u javnom sektoru ne sme da bude veći od nominalnog rasta BDP-a".

- Sve do prošlog meseca činilo se da je planirani rast BDP-a u 2022. od 4,5% realno postavljen i dostižan, podrazumevalo se da će plan planiranih investicija biti realizovan, a svi privredni sektori imati tempo planiranog rasta, a poljoprivredna sezona biti bolja od prošlogodišnje, ali je sada izvesno da će na ekonomsku alktivnost u ovoj godini uticati rat u Ukrajini - kazao je Vlahović.

Naveo je da će se sukob odraziti na izvoz iz Srbije u Ukrajinu i Rusiju, kao i na snabdevanje materijalima iz te dve zemlje.

Dodao je da će biti ugrožen i nivo ekonomske aktivnosti i u EU, kao i u regionu, što će takođe uticati na Srbiju koja tri četvrtine trgovinskog prometa obavlja sa EU i regionom.

- Duže trajanje rata može da obeshrabri investitore i da planove za ulaganje odlože za neko vreme, dok će zbog povećanja cena energenete i hrane Evropska centralna banka možda posegnuti za restriktivnijom politikom što će dodatno destimulisati rast - naveo je Vlahović i podsetio da če biti otežan i plasman roba, odnosno globalni lanci snabdevanja.

Vlahović smatra da uprkos tim neizvesnostima Srbija mora da nastavi započete strukturne freforme, pre svega brže reformisanje javnih preduzeća.

Savez ekonomista Srbije Beograd

Aleksandar Vlahović

Kopaonik biznis forum

stagflacija

inflacija

sukob u Ukrajini

fiskalna politika

mere štednje

potrošnja

podsticanje tražnje

makrofiskalna stabilnost

deficit

pandemija

kapitalna ulaganja

BDP

rast

reforma javnih preduzeća