Izvor: Dan | Utorak, 06.10.2020.| 16:07
Izdvojite članak Odštampajte vest

Crna Gora ima najveći udeo javnog duga u BDP-u u centralnoj i istočnoj Evropi

(Foto: Pixabay.com/Gerd Altmann)
Crna Gora, kada se poredi sa ostalim zemljama u centralnoj i istočnoj Evropi, ima najveći udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP), a BDP će, prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), pasti devet odsto, koliko i u Hrvatskoj, što je najveći pad u regionu. Osim toga, broj aktivnih Kovid-19 slučajeva na 100 hiljada stanovnika je najveći u regionu, dok je nejednakost dohotka u društvu druga najveća u regiji.

Ovi podaci, kako smatra ekonomista Jakov Milatović, pokazuju da Crna Gora prolazi kroz četiri snažne krize epidemiološku, ekonomsku, fiskalnu i socijalnu.

- Epidemiološka situacija je složena. Broj aktivnih Kovid-19 slučajeva na 100.000 stanovnika prelazi 600, što je duplo više u odnosu na ostale zemlje u regiji. Ekonomska kriza je snažna. MMF predviđa pad BDP-a u ovoj godini za devet odsto, kao i u susednoj Hrvatskoj, što je najviši pad u regiji. Kako je ovo prognoza iz aprila, vrlo je verovatno da će pad biti dvocifren zbog izrazito loše turističke sezone. Javni dug je veoma visok. Pre ulaska u krizu iznosio je oko 80% BDP-a, i bio je najveći u regiji, što je u određenoj meri limitiralo snažniju podršku države prema privredi i stanovništvu. Takođe, nejednakost dohotka u društvu je velika, nakon Bugarske druga najveća u regiji. Ovo je istovremeno pokazatelj da dosadašnji ekonomski rast nije bio dovoljno inkluzivan - napisao je Milatović na svom fejsbuk profilu.

Za Dan je pojasnio da podaci navode na zaključak da ko god da počne u novoj vladi da rešava situaciju, rešavanjem jedne krize, može da pogorša drugu i to je ključan problem.

- Na primer, za održivost javnog duga je, između ostalog, potrebna neka vrsta fiskalne konsolidacije (tj. uštede u budžetu koje se postižu podizanjem fiskalnih prihoda ili smanjenjem rashoda, ili u većini slučajeva i jednim i drugim) a onda se opet to može odraziti negativno na celokupnu ekonomsku aktivnost. Drugim rečima, rešavanje fiskalne krize može lako dovesti do produbljivanja ekonomske krize - pojasnio je Milatović.

Kazao je i da rešavanje epidemiloške krize produbljuje ekonomsku.

- Epidemiološka kriza se može relativno lako rešiti uvođenjem striktnih mera zabrane kretanja i ostalih aktivnosti na jedan period. Međutim, ovakav pristup bi dodatno produbio socijalnu i ekonomsku krizu, a ovim indirektno i fiskalnu. Poenta je naći meru i sve izbalansirati. To je problem svih problema i biće jako teško odmrsiti ovaj Gordijev čvor ali ne i nemoguće - zaključio je Milatović.

Na kraju juna dug 3,66 milijardi

Ukupan državni dugg bez depozita, 30. juna 2020. godine iznosio je 3,664 mlrd EUR ili 79,54% bruto domaćeg proizvoda (BDP), saopštili su za Dan iz Ministarstva finansija (MF). Sa depozitima ukupan državni dug je 3,284 mlrd EUR ili 71,3% BDP-a. U odnosu na kraj marta državni dug je uvećan za 321 mil EUR.

Spoljni dug iznosio je 3,1 mlrd EUR, odnosno 67,4% BDP-a, dok je unutrašnji dug iznosio 559,4 mil EUR, odnosno 12,14% BDP-a. Depoziti na kraju drugog kvartala 2020. godine iznosili su 379,62 mil EUR, uključujući 38,477 unci zlata (vrednost zlata iznosila je 60,49 mil EUR) ili 8,24% BDP-a. Izveštaj o javnom dugu objavljuje se jednom godišnje, u skladu sa Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, dok se izveštaj o državnom dugu objavljuje kvartalno. Izveštaj o državnom dugu za drugi kvartal 2020. godine biće objavljen u narednih nekoliko dana, kazali su nedavno za Dan iz Ministarstva finansija.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.