NavMenu

DFC će otvoriti kancelariju u Beogradu - Podstrek za investitore?

Izvor: Tanjug Subota, 05.09.2020. 11:02
Komentari
Podeli
(Ilustracija) Izvršni direktor američke Međunarodne korporacije za finansiranje razvoja (DFC), Adam Beler, istakao je da će ta organizacija podržati ekonomsku normalizaciju između Beograda i Prištine i otvoriti kancelariju u Beogradu.

- Međunarodna korporacija za finansiranje razvoja (DFC) će aktivno podržati ekonomsku normalizaciju putem američke eksport-import banke (Eksim banke) i korporacije Millennium Challenge. DFC će otvoriti kancelariju u Beogradu da podrži ekonomski napredak - napisao je Beler na Twitteru na srpskom jeziku.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali i predsednik PKS Marko Čadež razgovarali su u Vašingtonu sa Bolerom.

Rečeno je da otvaranje kancelarije daje kredibilnost procesa ekonomskog razvoja zemlje, pomaže kreditnom rejtingu, dovodi nove investitore.

- Ta agencija se obavezala da će obezbediti jeftine kredite za podršku malih i srednjih preduzeća - objasnio je ranije za Tanjug ministar Siniša Mali.

Reč je o organizaciji koja ima budžet od preko 60 mlrd EUR i formirao ju je lično predsednik SAD.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež najavio je da će predstavnici američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beograd doputovati već 21. septembra radi priprema za što skorije otvaranje kancelarije.

Dolazak DFC jako dobar za investicije

Ekonomista Ivan Nikolić Vašingtonski sporazum o ekonomskim odnosima Beograda i Prištine ocenio je kao jako dobar za razvoj privrede i ekonomije i da je dolazak DFC jako dobar za investicije.

- To je poluga njihove ekspaznije van teritorije Amerike, svaka velika ekonomija to ima, a DFC je uporediv sa recimo Razvojnom bankom Kine koja je udarna pesnica ekonomske ekspanzije Kine - rekao je Nikolić.

Dodaje da je ta institucija jako bitna za Ameriku, i da u regionu Evrope oni rade u Moldaviji, Ukrajini, Gruziji, dakle u zemljama koje su u fokusu spoljne ekonomske politike, ili generalno spoljne politike SAD.

- Ako ovo znači promenu stava, ili makar veće ekonomsko prisustvo SAD ovde, onda bi to definitivno Srbiji išlo u prilog, a svakako i celom regionu. Prisustvo SAD ovde svih ovih godina bilo asimetrično, bili su prisutni politički, uticali su na geopolitičke tokove, ali je njihovo ekonomsko prisustvo ovde bilo daleko manje, čak i simbolično tek u nekoliko privatizacija, i u nekim projektima - kazao je on.

Nikolić je upozorio da sa tom sa tom agencijom Srbija mora biti veoma oprezna, navodeći iskustvo oko privatizacije Putnika.

- Tada je nespretnom privatizacijom sa naše strane zaoštren odnos sa tada OPIK-om, što je danas DFC, u meri da su nas stavili na crnu listu i zabranili sve američke investicije ovde - rekao je on.

Korporaciju koja će doći u Srbiju on opisuje kao moćnu instituciju sa velikim finansijskim kapacitetom, sa perspektivom da preokrene ekonomske odnose koje smo do sada imali sa Amerikom.

- To je neverovatan podstrek investitorima da dođu na neki prostor i ulože novac - rekao je ekonomista.

O drugim tačkama sporazuma

U izjavi Tanjugu, Nikolić navodi da su dogovorom oko izgradnje železničke pruge i auto-puta do Prištine, SAD preuzele da finansiraju te projekte.

Kaže da se operacionalizuje mali Šengen, koji je zastao iz političkih razloga, i da bi to trebalo da donese koristi srpskoj ekonomiji.

- Videćemo da li će to i biti tako posle izbora u SAD, ali se nadamo će funkcionisati što bi bilo po Srbiju jako dobro, jer smo mi najača i najkonkurentnija ekonomija u regionu i svakako nam to ide u prilog - kaže on.

Komentarišući sporazumu oko 5G mreže, Nikolić kaže da je za sada je najavljeno samo uvođenje veće konkurencije što je na posletku dobro.

Odredba o energetskoj diversifikaciji po njemu je nešto što se sigurno neće sprovoditi preko noći.

- U ovom delu Evrope transport gasa je u ovom trenutku teško zamenljiv. Videćemo da li je u budućnosti tu nešto moguće promeniti, polako ništa se tu neće desiti preko noći - rekao je Nikolić.

Potrebna združena pomoć i SAD i EU za brži ekonomski razvoj regiona

Vašingtonski sporazum je ekonomski veliki dobitak, jer Srbija i region mogu da računaju na pomoć za brži privredni razvoj, a prve rezultate mogao bi da donese pomak oko Malog Šengena" rekla je za Tanjug glavna urednica magazina Biznis i Ekonometar Radojka Nikolić.

Ona naglašava da je Zapadni Balkan najnerazvijeniji deo Evrope i potrebna je združena pomoć i SAD i EU za brži ekonomski razvoj regiona.

- Mini Šengen je inicijativa koja može najpre da ima najveće rezultate. Doći će i američki fond ali to je nešto na šta možemo da računamo na srednji rok - kaže ona.

Smatra da detalje obaveza preuzetih Vašingtonskim sporazumom oko energetske diversifikacije treba tek proučiti pošto nisu baš eksplicitno navedeni.

- Ono što je interes Srbije je da u energetskom pogledu bude bezbedna ali ne po nekoj "paprenoj ceni" kao što znamo da je skupa nafta koju Amerika proizvodi iz škriljaca. Tu treba biti oprezan, a mi jesmo energetski zavisni. Bolje bi bilo da sami proizvodimo malo više, ali i da vodimo računa o ceni - kaže Radojka nikolić.

Za obavezu preuzetu oko 5G mreže kaže bi trebalo znati mnogo detalja koji se odnose na tu infrastrukturu.

- Mi smo u neke sporazume već ušli i sa Kinezima. Ostaje da se iskristališe kako će funkcionisati. Nadam se da će odgovorni u državi za taj sektor naći neki balans koji će zadovoljiti sve strane zato što su male zemlje uvek u poziciji da su na klackalici i da moraju mnogo da balansiraju - zaključila je ona.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.