NavMenu

Da li će se sajmovi preseliti na internet? - Digitalizacija i specijalizacija smernice za blisku budućnost

Izvor: eKapija Četvrtak, 16.04.2020. 12:10
Komentari
Podeli
(Foto: Branislava Petrović/eKapija)
Odlaganje i pomeranje velikog broja sajmova u Srbiji i u svetu zbog pandemije koronavirusa, i ujedno prebacivanje ogromnog dela poslovanja brojnih firmi na internet, pa i pretvaranje sajmova u privremene bolnice, u fokus je stavilo virtuelne sajmove.

Stručnjaci navode da su prednosti e-sajmova te što je organizacija lakša i jeftinija, nema limita u broju izlagača, muke oko rasporeda, otkazivanja i sličnih problema, a pritom su otvoreni non-stop. I, možda i ključna prednost u ovom vremenu – nema fizičkog kontakta.

Platforme za virtuelne sajmove nisu neka novost na zapadu, mada se uglavnom koriste za sajmove zapošljavanja. Ipak, u novonastaloj situaciji, popularnost bi mogla naglo da im poraste, pa i da se proširi na druge vrste sajmova.

Koliko je to realno, pitali smo Nebojšu Petrovića, marketinškog stručnjaka koji je sa svojom firmom Expologic pre 14 godina kod nas pokrenuo prvi e-sajam.

- Mi smo 2006. lansirali platformu Virtuelni sajam Srbija, da bi zatim taj portal prerastao u e-fair, sajam koji je podrazumevao globalno prisustvo raznih izlagača, dakle ne samo firmi iz Srbije – navodi Petrović.

Portal Virtuelni sajam bio je čak 2010. predstavljen i na najvećem svetskom sajmu Expo u Šangaju, na poslovnoj prezentaciji "Srbija vaš poslovni partner" koju je otvorio tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

- U tom periodu Facebook još nije postojao i mi smo bili preteča digitalne komunikacije u poslovnom svetu i promocije usluga preduzeća. Zaživeli smo i živeli neko vreme, ali nismo opstali. To je bila dobra vizija, ali počeli smo prerano u odnosu na realno stanje u Srbiji – kaže naš sagovornik i dodaje da mu je sada žao što sa e-sajmom nije krenuo pre pet godina, jer posle su mnogi napravili nešto slično njihovom virtuelnom sajmu.

Prema njegovim rečima, virtuelni sajmovi ne mogu u potpunosti da zamene klasične, ali donekle svakako mogu.

- Smisao sajma je već dosta promenjen. Ako uzmemo u obzir da klasični sajam podrazumeva da ljudi dođu i šetaju po štandovima sa jasnim ciljem da se upoznaju sa izlagačima i njihovom robom ili uslugama, da oslušnu konkurenciju ili naprave neki dobar dil, a ne da pojedu pljeskavicu, onda je jasno da taj kontakt i ne mora nužno da ne bude fizički. Za ove prve, profesionalne posetioce sajmova, virtuelni sajmovi su dobra zamena. Ne moraju da putuju u Minhen da bi videli Baumu, mogu preko interneta da urade istraživanje i kontaktiraju 4-5 firmi koje su im interesantne – kaže Petrović.

On dodaje da je prethodna svetska finansijska kriza doprinela širenju virtuelnih sajmova, a da će ova nova to učiniti još više, s obzirom na nove tehnologije i digitalne kanale, pogotovo u svetlu pitanja da li će se i kada komunikacija vratiti na nivo od pre epidemije, uz prisustvo više ljudi na istom prostoru.

- Podaci pokazuju da je upotreba Skajpa, Zuma i sličnih platformi za komunikaciju neverovatno porasla u poslednjih mesec dana. Ogroman deo poslovanja već je prebačen na internet, a to je rešenje i za B2B sastanke na klasičnim sajmovima – kaže Petrović.

On navodi da će klasični sajmovi uvek biti potreba, ali da će do promena svakako doći.

- Sajmovi su zgodni jer možete da targetirate uslugu, zemlju, proizvođača, služe kao levak za dolaženje do željene informacije. Ipak, moraće da se promene, i neće više biti tako masovni. To se već i dešava - nekada su se zajedno održavali sajmovi tehnike i građevine, pa su se polako odvajali, a sada već i sajam građevine treba deliti na sajam drvenarije, sajam instalacija, sajam krovnih obloga itd. Tu virtuelni sajmovi mogu da budu jako korisna dopuna – zaključio je sagovornik našeg portala.


Upravo tim putem "specijalizacije" sajmova krenuo je Vladimir Živanović, direktor prvog specijalizovanog sajma voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva Agro Belgrade, održanog početkom ove godine na Beogradskom sajmu.

Na pitanje može li da zamisli da se sledeći Agro Belgrade odvija na webu, kaže da "nije nezamislivo".

- Videćemo kako će jesen proći. Videli smo da su već od septembra zakazani i veliki sajmovi poput Sajma automobila u Beogradu i novosadskog poljoprivrednog sajma. Očekujem da će se najkasnije do 2021. ova situacija srediti, pa ćemo Agro Belgrade zakazati najverovatnije za januar. Ali ako ne bude tako, prebacićemo ga za 2022, a 2021. bismo mogli da napravimo i virtuelni sajam, ako druge opcije nema – kaže Živanović.

On smatra da pravi virtuelni sajam, koji bi podrazumevao mnogo više od klasične internet prezentacije, može biti zanimljiva zamena, ali ipak ističe da nema sajma bez živog sajma i od toga, kaže, ne treba odustajati sve dok postoji mogućnost za njegovo održavanje.

- B2B sastanci i konferencije nisu problem, to se već sada radi preko interneta, ali bez fizičkog kontakta, direktnog razgovora i "opipavanja" proizvoda nema pravog sajma – kaže naš sagovornik.

B. Petrović








Komentari
Vaš komentar

Tema u žiži: Korona i biznis

Vidi sve
Pogledajte i ostale tekstove iz ove Teme u žiži
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.