EPS, "Petrol" i INA na virtuelnoj berzi - da li je za deset godina moguća Balkanska berza?

Slavko Carić

Poslovni ljudi vide finansijski segment regionalne saradnje i integracije kao jedan od mogućih stubova povećanja konkurentnosti.

Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, tvrdi da su regionalne ekonomije bankocentrične – prosečna firma više od 90% svojih potreba za kapitalom obezbeđuje u bilateralnom odnosu sa svojom bankom. (Velika i srednja preduzeća u Americi i Engleskoj preko 80% potreba za kapitalom zadovoljava na otvorenim tržištima, prodajući akcije ili instrumente duga.) Takva "ljubav" ima prednosti i mane. Bilateralan odnos sa bankom na nivou razvoja srpske ekonomije je dobra stvar zato što bankar sve bolje poznaje i prati, a loše je što svaka banka ima limit rasta za svako tržište i limit rasta za svaku kompaniju. Naredne godine banke će biti konzervativnije u finansiranju klijenata, što otvara mogućnost za ponovno oživljavanje tržišta kapitala i ponovni izlazak naših velikih regionalnih kompanija na berzu, kaže Carić i objašnjava:

– Ko ne bi voleo da na dugi rok uloži novac u jednu zdravu ekonomiju i dobru regulativu i da ima prosečan održiv prihod od 10 do 15% na godišnjem nivou. Ja bih prvi uložio novac. E, to je nešto što mi možemo da organizujemo, uredimo i stvorimo u regionu, ali su za to potrebne određene stvari da bi se desilo. Prioritet je privlačenje stranih investitora, a zatim mobilisanje domaćih resursa. Treba mobilisati onu štednju koja nije spremna da ulaže na rizična, ciklična i plitka tržišta kapitala, onu koja je spremna da to uradi na jedan uređen, sistematičan način gde je veći deo rizika regulativno uklonjen i na velikom tržištu. Ne moram da vas podsećam da su najuspešnija tržišta ona koja su najveća.

Carić zatim navodi primer. Penzioni fondovi u Poljskoj oslobođeni su plaćanja poreza ukoliko viškove para ulažu na domaće tržište kapitala jer poljska berza i tržišta kapitala na taj način dolaze do svežih 200 do 300 mil EUR, što je fantastičan zamajac kompletne industrije. Tržišta kapitala u Poljskoj i Češkoj doprinose u proseku porastu BDP-a oko 1 do 2%. S druge strane, Crna Gora ima izuzetno malo i plitko tržište, na kome u određenim vremenima ima stranog kapitala, a nekad ga nema. Kada ga ima, onda sve akcije idu visoko, a kad ga nema – idu dole.

– Znači, što je veće tržište koje imamo da ponudimo investitorima, to su oni zainteresovaniji da na njega dođu. Da li možemo takvo tržište da stvorimo kod nas? Mislim da možemo. Imamo tržišta koja su lokalnog karaktera i mala i u Ljubljani, i u Zagrebu, i u Beogradu, u Podgorici čak dva, u Sarajevu, Banjaluci. Da li se to može zaokružiti? Da. Ali, kad bismo rekli da nova jugosferična berza bude u Beogradu, bilo bi velikih političkih nezadovoljstava. Ali, zahvaljujući tehnologiji možemo da stvorimo virtuelnu berzu koja nije ni u Beogradu, ni u Zagrebu, ni u Ljubljani. To bi bilo virtuelno tržište na kome se promeću najkvalitetnije regionalne hartije, akcije kompanija kao što su "Petrol", INA, hrvatski ili srpski "Telekom"... koje na istom tržištu izdaju svoj eurobond. Sigurno je da bi taj bond koji bi izdali na tom zajedničkom tržištu bio mnogo interesantniji za bilo kog stranog investitora nego na pojedinačnom, fragmentisanom tržištu jedne od naših država. Investitori bi bili mnogo zadovoljniji, radije bi investirali u te akcije na jednom koncentrisanom tržištu nego na gomili malih, jer mogu mnogo da uštede – kaže Carić.

Međutim, Emil Tedeski misli drugačije:

– Sve berze u regiji imaju svoju strukturu vlasništva i ukrupnjavanje nije stvar političkog dogovora. Odluka je vlasnika berze da li će je prodavati ili pokušati dugoročno udruživanje razmenom vlasničkih udela ili nekom trećom metodologijom. Nije realno integrisati se stvaranjem većeg tržišta, jer će neki od vlasnika pojedinih berza u regiji odlučiti da ih prodaju bečkoj, minhenskoj ili varšavskoj berzi. Uveren sam da će za 10 godina na ovim prostorima biti jedna berza. Hoću reći da Jugosfera nije jedini odgovor, mogao bi biti uspešan odgovor na problematiku ukrupnjavanja, ali na sreću ili nažalost jeste samo jedan od odgovora.

Carićeva replika glasi ovako:

– Da se ne lažemo, naše ekonomije i bankarski sistemi ipak mnogo zavise od politike. Erste banka je najveći pojedinačni suvlasnik Beogradske berze, takođe smo jedan od najvećih vlasnika Berze u Zagrebu. Berza u Hrvatskoj je privatizovana, u Srbiji nije. I bez političkog "miga" to se nikada neće desiti.

Da će sve zavisiti od vlasnika berzi potvrdio je i Bine Kordež, predsednik Uprave kompanije "Merkur" i njen generalni direktor, koji kaže da je ideja o ukrupnjavanju tržišta kapitala zanimljiva, ali upozorava da je Ljubljanska berza već prodata Bečkoj i to po ceni po kojoj je još dugo niko neće kupiti jer su je kupili baš "na piku".

Prepreka regionalnoj saradnji je mnogo, kao i šansi da region postane privlačna investiciona destinacija pod uslovom da dovrši unutrašnju ekonomsku integraciju.

Ne treba, međutim, zanemariti ni upozorenje u kome je govorio na okruglom stolu menadžerskih organizacija Srbije, Hrvatske i Slovenije Emil Tedeski, predsednik uprave multinacionalne kompanije "Atlantic grupa" iz Zagreba:

– Ne možemo razmišljati ni reći da je politika izašla iz biznisa. To bi bilo strašno naivno. Ali moramo stalno tome težiti, pogotovo u segmentima gde nema mesta politici. Niko nije vakcinisan da funkcioniše van politike, ali je tragično da za perspektive regionalnog udruživanja ili bilo kojeg drugog strateškog udruživanja treba ići po politički stav u ministarstvo ili vladu. Jer, onda vlasnici nisu vlasnici nego samo paravlasnici. Od političara i vlada zemalja u regiji očekujemo da pre svega osiguraju mir, stabilnost, perspektivu, što svaki kapital traži. I drastičan obračun sa kriminalom i korupcijom koji su neprijatelji svake investicije i svakog legalnog i transparentnog biznisa.

Avioveze

Jedna od ozbiljnih prepreka regionalnoj saradnji, smatraju poslovni ljudi, jeste loša saobraćajna infrastruktura. Veselin Jevrosimović je tim povodom skoro zavapio političarima:

– Dajte, utičite da se uspostave avionske linije. Da mogu ujutru da dođem u Sloveniju i da se vratim uveče. Ili da odem za Zagreb, Split, Dubrovnik, Skoplje. To je jedna od osnovnih stvari jer ako treba da putujem u Sloveniju mojim kolima, izgubiću tri dana. Ako lokalne aviokompanije ne mogu da uspostave vazdušni saobraćaj, dajte mogućnost nekim drugim.

Hrvatski veleposlanik u Srbiji Željko Kuprešak kaže da za te probleme treba pitati "Croatia Airlines" i "Jat Airways", jer su vlade dve države napravile što je trebalo uraditi.

Emil Tedeski, međutim, skreće pažnju da je "Croatia Airlines" u pretežno državnom vlasništvu:

– Prvi preduslov normalnog biznisa je uspostavljanje stalne dnevne avioveze i bila bi puna ne samo poslovnih ljudi, nego i građana. Tragedija je naše regije da u njene bitne ekonomske centre idemo preko Beča ili Minhena.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 04.12.2010.)