Radovi na izgradnji Turskog toka privode se kraju - Gas u Srbiju može da stigne sa pet strana

Ruski predsednik Vladimir Putin obradovao je veći deo Evrope i zapadnog Balkana, odnosno sve zemlje koje gas dobijaju preko Ukrajine, da će se ovaj tranzit nastaviti i posle 1. januara 2020. godine. Za Srbiju je ta vest od izuzetnog značaja, jer naša zemlja sada gas dobija jedno pravcem iz Ukrajine preko Mađarske. Putin je na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za medije najavio da će Rusija nastaviti da isporučuje gas Evropi preko Ukrajine, o čemu su dogovor postigli ruski Gazprom i ukrajinski Naftogas.

Pošto bi ovo trebalo da bude i definitivan dogovor dve zemlje o tranzitu plavog goriva za ostatak Evrope, može da se odahne, ali samo na tren. Jer, bez alternativnih gasovoda i izvora gasa svaka od zemalja sa trase Ukrajine može u svakom času ostati bez ovog energenta ukoliko ova zemlja zbog problema s Rusijom prekine tranzit, kao što je bilo 2009. godine.

Srbija zato ubuduće računa na četiri različita pravca snabdevanja gasom. Jedan je Turski tok, drugi stiže iz Rumunije, treći je interkonekcija s Bugarskom, za šta je Srbija dobila 50 mil EUR od Evropske komisije, i četvrti je konekcija Grčka-Bugarska-Srbija. Gasovodom bi iz Aleksandropulosa preko Bugarske do Srbije stizao američki gas, pa se ova ruta zove američka.

Srbija, inače, ovih dana privodi kraju radove na svojoj deonici gasovoda Turski tok od Bugarske do Mađarske i prema najnovijim podacima sve cevi su već isporučene i raspoređene po trasi. Zavareno je 395 od ukupno 403 kilometra cevi, a do kraja godine će biti zavaren i preostali deo.

Kako potvrđuje izvor Politike, ostaje još da se urade blok, merne i čistačke stanice, kao i kompresorska stanica koje su bile predviđene za narednu godinu. Inače, ovim gasovodom plavo gorivo će iz Turske preko Bugarske, Srbije i Mađarske dolaziti do najvećeg evropskog skladišta gasa - Baumgartena u Austriji.

Gas će se, kada se Turski tok završi, preuzimati na tri mesta – u Paraćinu, Beogradu i Zrenjaninu. Ukoliko bude potrebe, Srbijagas će, kako je nedavno potvrdio generalni direktor Dušan Bajatović, snabdevati i Federaciju BiH. Inače, Srbijagas radi i na interkonekciji s Rumunijom, koja je i sada veliki proizvođač gasa, a kada krene isporuka gasa iz Crnog mora postaće i izvoznik.

Rumunija gradi gasovod i Srbija pregovara da poveća mogućnosti domaćeg transportnog sistema do Beograda, čime bismo imali i četvrti pravac dotoka gasa. Koliki će biti kapacitet ovim pravcem znaće se posle raspisivanja tendera i toga koliko interesovanje postoji za ovaj gasovod, ali je najvažnije da i Srbija i Rumunija imaju para za ovaj projekat.

Naša zemlja računa i na gas alternativnim pravcem Bugarska-Grčka-Srbija, iz Aleksandropulosa. Reč je o gasu koji bi dolazio iz Kaspijskog regiona.

Sve i da do dogovora Rusije i Ukrajine o nastavku isporuka nije došlo, Srbija bi imala dovoljno gasa tokom ove zime. Jer, u podzemnom skladištu gasa Banatski Dvor već ima 550 miliona kubika, a još 300 miliona kubika obezbeđeno je za pokrivanje mogućih rizika. Srbija je, osim toga, jedina zemlja u okruženju koja ima ugovorene cene gasa s Gazpromom, kojem je veoma stalo da isporuče dogovorene količine.

Postojeći gasovod preko Rusije, Ukrajine i Mađarske nema nikakve veze s budućim Turskim tokom. Reč je o dva različita gasovoda. Inače, najvećih problema u isporuci gasa u slučaju prekida preko Ukrajine imale bi Srbija, Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina i Moldavija.

Mađarska je takođe zainteresovana za diversifikaciju gasnih pravaca. Danas ovaj gas stiže sa istoka, ali oni računaju i na pravac s juga, odnosno na trasu Turskog toka. Srbija ima još jednu, petu alternativu da se snabdeva gasom u slučaju prekida dopremanja preko Ukrajine, i to iz Slovačke, što je Rusija ponudila kao mogući pravac. Transportni pravac preko Slovačke korišćen je i tokom gasne krize 2009. godine. Ovim pravcem mogla bi da se transportuju oko dva miliona kubika dnevno, dok bi se tri do četiri miliona kubika dopremala iz Banatskog Dvora.