Ko ne dokaže da je legalno stekao imovinu, plaćaće porez od 75%

Dugo čekani Zakon o poreklu imovine konačno će izaći na sunce, Kako Novosti saznaju, ovaj akt čiji je nacrt gotov trebalo bi da bude usvojen u Narodnoj skupštini u drugoj polovini decembra.

Poreska uprava odredila je 1. januar 2007. godine kao "kamen međaš" od kojeg će se naovamo proveravati imovina. Ovaj vremenski cenzus izabran je, jer od tada postoje elektronske evidencije, koje omogućavaju pouzdanu proveru imetka. U slučaju da postoje sumnje da je neko nešto nelegalno stekao, o tome će biti obaveštavani policija i tužilaštvo. Uvođenje posebnog poreza od 75% ne isključuje mogućnost da obvezniku, odlukom suda, bude oduzeto i sve što je nelegalno stekao.

Na primer, prvi pokazatelj da nešto nije u skladu sa zakonom je da, ako je neko, recimo, 1. januara 2018. imao imovinu od 20.000 EUR tokom godine svakog meseca prihodovao 60.000 dinara, da bi na kraju 2018. njegova imetak bio 500.000 EUR. Ova osoba morala bi da objasni Poreskoj upravi odakle neravnoteža imovine i prihoda. Ukoliko ne uspe da dokaže poreklo bogaćenja, obveznik će biti oporezovan stopom od 75% na nezakonito stečenu ili neprijavljenu imovinu. Bez obzira na naplatu višeg poreza, obveznik mora i krivično da odgovara.

Prema nacrtu akta, 60 inspektora proći će posebnu obuku. Oni će vršiti unakrsnu proveru imovine uvidom u poreske prijave i bilanse, računovodstvene izveštaje i upoređivati podatke u drugom službenim evidencijama. Obuku će imati i sudije Upravnog suda.

U Ministarstvu pravde navode da su se, nakon što je objavljen nacrt, u javnosti mogli čuti komentari da se i po postojećim zakonima može proveravati poreklo imovine.

- Takvih kritika nije bilo godinama unazad kada su predstavnici prethodnih vlada najavljivali donošenje ovakvih zakonskih rešenja. Činjenica ja da postojeći Zakon o poreskom postupku sadrži odredbe koje omogućavaju unakrsnu proveru imovine, ali koje nisu nikada zaživele u praksi. Razlog je što nisu bile dovoljno precizno definisane i nije postojala obaveza državnih organa da razmenjuju informacije - navode u Ministarstvu pravde.

Sugestije na nacrt teksta poslali su Poreska uprava, Transparentnost Srbija, Upravni sud, Udruženje građana za povraćaj oduzete imovine iz Beograda, i profesor Pravnog fakulteta Dejan Popović i docent Svetislav Kostić. U "amandmanima" je predloženo da zakon obuhvata i pravna lica, kao i da se proverava imovina sticana od 1990. godine, jer i za taj period postoje evidencije, iako nisu elektronske. Transparentnost Srbija je navela da je uvođenje bilo kog vanrednog mehanizma u pravni sistem loše, kao i da probleme treba rešavati u skladu sa postojećim zakonima.