(Naša radnja) Bojan Knežević, generalni direktor programa kafe "Grupe Droga Kolinska" - Kraljica ukusa i mirisa

Bojan Knežević

Godine 1818. slavni nemački pesnik Gete poželeo je da upozna mlađanog hemičara Rungea, o čijim se naučnim otkrićima naveliko šuškalo. Runge se odazvao na poziv i proveo celo popodne demonstrirajući svoja otkrića pred pesnikom. Na kraju susreta, ushićeni Gete je, u znak zahvalnosti, poklonio mladom naučniku nekoliko zrna arapske kafe. Runge ih, naravno, nije samleo i popio. Godinu dana kasnije, izašao je iz laboratorije i upisao se u istoriju, kao hemičar koji je prvi izolovao hemijsko jedinjenje danas poznato kao kofein. Od 1819. godine do danas, ovo jedinjenje sa nesmanjenom upornošću intrigira naučnike širom sveta... Intriga koju predočava korporativni promo-materijal je prisutna i među uzgajivačima, proizvođačima i prodavcima jer zadire u itekako profitabilnu tržišnu kategoriju, svojstvenu svim kulturama sveta - kafu.

Nekim samo njoj svojstvenim karakteristikama, postala je drugi najvažniji artikal u svetskoj trgovini - odmah posle nafte. U ogromnoj svetskoj industriji koja se bavi proizvodnjom kafe zaposleno je oko 20 miliona ljudi. Te globalne podatke prati i "lokalna" statistika koja potvrđuje da na uvoznoj strani, i u kriznoj poslovnoj godini, dominira tradicionalno grupa "nekonkurentnih`` proizvoda, kao što je sirova kafa. Uz to, kafa spada među najzastupljenije proizvode po ostvarenoj vrednosti u uvozu.To je artikal koji je status neprikosnovenog lidera na tržištu u našoj zemlji doneo kompaniji "Grand kafa" (posluje unutar Grupe "Droga Kolinska"), a koju u oktobarskom izdanju "Naše radnje" predstavlja Bojan Knežević, generalni direktor programa kafe ove Grupe.

Gospodine Kneževiću, opišite nam poslovni ambijent u vreme stvaranja "Grand kafe", najprisutnije robne marke kafe na našem tržištu.

- Svi se dobro sećamo devedesetih godina i uslova u kojima se tada radilo. Odluka Slobodana Vučićevića da krajem 1997. godine osnuje "Grand kafu" je otvorila vrata kreiranju novog tržišta, sa novim načinom poslovanja i drugačijim odnosom prema potrošačima. Ljudi su jako brzo prepoznali ovaj svež i iskreni pristup i na njega uzvratili poverenjem koje se vremenom sve više učvršćuje. Danas sa ponosom ističemo da se naša kafa pije u više od dva miliona domova u regionu.

Koji su pokretački motivi razvili ideju te 1997. o stvaranju liderske kompanije na tržištu kafe, koji su "Grand" doveli do današnje pozicije najvećeg regionalnog proizvođača?

- "Grand kafa" je stvorena prvenstveno zahvaljujući entuzijazmu, posvećenosti i ljubavi prema kafi. To se pokazalo kao dobitna formula za uspeh. Sličan razvojni put prošao je i "barkafe", naš brend broj jedan u Sloveniji. Konstantan vrhunski kvalitet, promocija pravih vrednosti i posvećenost ljudi su zajedničke osnove na kojima su ova dva brenda gradila svoju lidersku poziciju.

Koji su početni kapaciteti bili u "Grandu" (uvozni, proizvođački, izvozni, kadrovski)?

- Tadašnji kapaciteti nisu bili veliki, išlo se korak po korak, ali je tada definitivno stvoren snažan temelj koji danas predstavlja oslonac za dalje širenje poslovanja. Za ondašnje uslove to je bio rizičan, finansijski zahtevan, ali i izuzetno hrabar potez zasnovan na jasnoj viziji.

Već 2004. proširili ste pogone, i to regionalno - najpre u BiH, a nastavili u Makedoniji.

- "Grand kafa" je od samog početka zauzela lidersku poziciju na tržištu Srbije. Logičan nastavak razvoja našeg brenda bilo je širenje na nova tržišta i zato smo se okrenuli i regionu. U aprilu 2004. godine brend je lansiran u Bosni i Hercegovini, a širenje po regionu nastavili smo lansiranjem "Grand kafe" i u susednoj Makedoniji. Već 2005. godine zaključili smo strateško partnerstvo sa slovenačkom grupacijom "Droga Kolinska", nakon čega je usledilo i pripajanje grupaciji.

Bojan Knežević

Do kojih dometa je danas dospela kompanija?

- Grupa "Droga Kolinska", u okviru koje posluje "Grand kafa", godišnje proizvede 25 hiljada tona kvalitetne kafe, od čega 15 hiljada tona za tržište Srbije. Svaka druga šoljica kafe popijena u Srbiji izašla je iz pogona "Granda", dok smo na nivou regiona prisutni u više od dva miliona domova. Na tržištu na kome poslujemo prisutna su tri od pet globalnih lidera u proizvodnji kafe. Kada gledamo ukupno učešće na tržištu bivše Jugoslavije, "Grand kafa" je ispred sva tri proizvođača sa godišnjim prometom od više od 100 miliona evra. A kad pričamo o timu, mogu da kažem da vrednosti brenda "grand kafa" dele svi naši menadžeri i to je jedan od razloga zbog koga u kontinuitetu uspevamo da unapredimo poziciju na tržištu.

Javnim preuzimanjem 2005. "Grand kafa" je postala većinski vlasnik "Soko Štarka", u međuvremenu su strateški povezani "Grand" i "Droga Kolinska", u čijem je sastavu već bio "Palanački Kiseljak". Kako funkcioniše Grupa?

- "Droga Kolinska" je regionalna "multinacionalka" nastala ujedinjavanjem različitih kompanija i njihovih brendova. U Sloveniji su se spojile "Droga" i "Kolinska", a u Srbiji 2005. godine "Grand kafa" i "Soko Štark". Strateško povezivanje ovih kompanija, koje danas posluju pod imenom Grupa "Droga Kolinska", stvorilo je moćnu regionalnu kompaniju čiji portfolio krase vrhunski brendovi ("grand kafa", "barkafe", "štark", "kokta", "argeta"). Naša Grupa posluje na tržištu na kome živi više od 20 miliona ljudi, ima tri hiljade zaposlenih i godišnji promet od oko 350 mil EUR. Poslovanje u okviru ove velike grupe za sve nas je donelo puno prednosti: otvorena su nam nova tržišta, imamo više mogućnosti za investicije i ulaganje, kako u svaki pojedinačni brend, tako i u zaposlene.

Predočite nam iznutra taj višefazni put zrna kafe od plantaže do potrošača, u industriji koja danas zapošljava oko 20 miliona ljudi u svetu.

- Kafa je specifična biljka koja raste samo u određenim delovima sveta, u tropskim ili polutropskim zonama. Raste na žbunu ili drvetu, a dve najčešće vrste su arabika i robusta. Robuste se gaje na zaravnima do 500 metara nadmorske visine, a arabike se sade do 2.000 metara i više, odnosno na teško pristupačnim predelima. Zato je nije lako ni obrati ni transportovati. Berba kafe je delikatan proces, a tajna dobre kafe zavisi i od toga koliko se zrna pažljivo beru. Kažu da je za svakog čoveka koji se bavi kafom ključna informacija vremenska prognoza u Brazilu, odnosno da li se eventualno u ovoj zemlji očekuje suša ili mraz. Kao prvi čovek "Grand kafe" često sam i sam imao priliku da odem u Brazil i lično se uverim u kvalitet kafe u samom "poreklu".

Kako biste vladali suštinom stvaranja kvaliteta još u samom zrnu, kupili ste plantažu u Brazilu u regiji Minas Žerais. Recite nam par reči o tom zanimljivom poslovnom potezu.

- Da, kupili smo plantažu kafe u Brazilu, kako bismo bili u čvršćem kontaktu sa mestom porekla kafe. Ova plantaža je mala i odavno smo prevazišli njene kapacitete jer su nam potrebne mnogo veće količine sirove kafe. Zato je, uglavnom, koristimo za kvalitativna testiranja i neke oglede koji nam pomažu u daljem usavršavanju.

Bojan Knežević

Predočite nam i kako sprovodite politiku kvaliteta, a kako kontrolu - od plantaže do šoljice?

- Vodimo računa o celokupnom procesu proizvodnje, od odabira i kupovine najboljih vrsta kafe, do finalnog proizvoda. Pre svake kupovine uvek vršimo probu, pošto je svaki rod kafe, iako sa iste plantaže, različit. Pre nego što se uvezu, uzorci kafe koji stižu iz Južne Amerike, Afrike ili Azije u laboratorijama kompanije se svakodnevno testiraju tehnikom "kap testinga". Godinama unazad poštujemo ISO I HACCAP standarde i naša proizvodnja je na najvećem mogućem nivou kvaliteta koji se primenjuje u svetskoj industriji kafe.

Kakva je zastupljenost "Granda" na tržištu Srbije, a kakva u regionu?

-Ukratko - Adriatik regija se budi uz miris naše kafe! Na četiri tržišta bivše Jugoslavije držimo lidersku poziciju tako da je svaka treća šoljica kafe koja se popije u ovom regionu izašla iz naše kuće.

Gospodine Kneževiću, kakav je to ukus ovdašnjih potrošača, šta otkrivaju godine iskustva, čemu su se naučili stručnjaci "Grand kafe"?

- Kafa je deo naše kulture i tradicije, našeg svakodnevnog života. U Srbiji se najčešće pije tradicionalna kafa, koja je odraz našeg društva i najboljih vrednosti koje ono neguje. Crna kafa, koju kolokvijalno zovemo „turska", u ukupnoj potrošnji učestvuje sa čak 95 odsto. Godišnje se u Srbiji potroši oko 4,5 kilograma kafe po stanovniku, i po tome prednjačimo u ovom delu Evrope. Svaki potrošač kafu pije na svoj način. Naše je da se sa svojom kafom približimo njihovom ukusu i to i činimo svakog dana.

I kakvom ponudom izlazite potrošačima u susret? Šta sve čini portfolio „Grand kafe"?

- Osnova svake naše kafe je najkvalitetnija vrsta brazilske arabike. Tim vrhunskih iskusnih tehnologa vredno radi na tome da se održi ali i usavrši kvalitet, koji nikada ne sme biti doveden u pitanje. Naš najprodavaniji proizvod je "grand kafa gold", a tu su i "grand aroma" i "grand de luks". Prošlogodišnjim lansiranjem "grand pležr premijum espreso kafe" smo se svrstali rame uz rame sa renomiranim italijanskim proizvođačima u ovoj prestižnoj kategoriji. Mlađoj populaciji nudimo "turboćino", "kapućino", instant kafe "2 u 1" ili "3 u 1", prilagođene brzom dnevnom ritmu.

Ritual ispijanja kafe je počeo postepeno da se menja. Otkrijte nam sastav kafe koju većina nas svakodnevno pije.

- Crna kafa koju većina nas svakodnevno pije mešavina je više vrsta ove biljke, arabike i robuste. Kod nas, kao i u svetu, najpoznatije vrste arabike su minas i santos. U mešavini crne kafe, arabika učestvuje u mnogo većem procentu nego robusta. Arabika je finija kafa i daje napitku prijatnu aromu, dok se robusta dodaje kako bi se postigla punoća ukusa koju crna kafa dobija zbog njene oporosti i bogatstva kofeinom. Odabir sirovine, receptura, prženje i mlevenje kafe, najvažnije su faze u procesu proizvodnje kafe, a mi smo u svakoj od njih podigli standarde na najviši nivo. Reći ću vam samo da se događa da oko 50 odsto ponuđene sirove kafe ne prihvatimo od svojih dobavljača jer ona ne zadovoljava naše kriterijume kvaliteta.

Šta pokazuju rezultati najsvežijih istraživanja konzumiranja na tržištu gde ima "grand kafe"?

- Generalno, trendovi se ne menjaju naglo, zato što se poverenje potrošača postepeno osvaja. Ali kad se jednom krene u osvajanje, taj trend je stabilan. Po najsvežijim istraživanjima, naše učešće na tržištu postepeno raste, a učešće konkurencije postepeno opada.

A kakvi su trendovi u svetu, što se konzumiranja kafe tiče?

- Globalna potrošnja kafe raste, jer raste konzumacija u zemljama porekla i na Dalekom Istoku, ali i na tržištima gde kafa već jeste omiljeni napitak, kao što je naš region. Uticaj krize se najviše osetio u domenu vankućne potrošnje kafe i to se vidi po smanjenju prometa u horeka kanalu.

Ima li prostora i za novosti u Vašem poslovanju, odnosno ponudi za profesionale kupce i potrošače, uprkos kriznoj 2009?

- Naravno - uprkos krizi mi smo ove godine uveli nekoliko funkcionalnih unapređenja na našem ključnom brendu i vernim potrošačima ponudili veliki broj interesantnih poklon setova, jer verujemo u to da samo one kompanije i brendovi koji ostanu uz svoje kupce onda kada dođu krizna vremena opstaju, i kasnije dalje napreduju. Tačno je da smo, na različite načine kao kompanija, osetili uticaj krize i pad standarda u celom regionu, ali smo, zajedno sa našim partnerima, prevazilazili sve probleme.

Kakvom "prodajnom silom" raspolažete, kako ocenjujete saradnju sa trgovcima, uključujući "Zdravu alijansu", tj. TP Kvin koje uskoro obeležava 20 godina rada?

- Bez međusobnog uvažavanja i partnerskog odnosa u poslu, bez razumevanja problema na koje svi nailazimo, bez brige za potrebe druge strane, bilo da je reč o kupcu ili prodavcu, mi ne možemo da ostvarimo kvalitetnu saradnju. Mi smo veliki proizvođač, sarađujemo sa svima i svi su nam podjednako važni. Cilj nam je da dođemo do svakog našeg kupca, a to postižemo dobrom saradnjom sa svima, kako sa velikim trgovinskim lancima i distributerima, tako i sa malim kupcima. U tom pogledu, gajim poštovanje prema trgovinskom lancu "Zdrava alijansa" zato što je to dobar primer lokalnog povezivanja domaćih trgovinskih preduzeća, ali i pružanja pametnog odgovora na ulazak velikih međunarodnih trgovaca. Odlično sarađujemo sa "Zdravom alijansom" i, evo i dobre prilike, da osnivaču ovog lanca, trgovinskom preduzeću "Kvin", čestitam proslavu jubilarnih 20 godina poslovanja i iskreno poželim uspeh i dalji ubrzani razvoj.

Kao društveno odgovorna kompanija, učestvujete u brojnim humanitarnim akcijama, istovremeno ste posvećeni i zaštiti životne okoline.

- Korporativna društvena odgovornost danas je važan oblik ponašanja velikih korporacija prema društvu u kome žive i posluju. Svaki čovek u sebi treba da nosi tu vrstu odgovornosti prema zajednici. Poslednja akcija u kojoj smo učestvovali bilo je čišćenje dunavskog priobalja. Lično verujem u takav način ponašanja korporacija jer, kao i pojedinci, i mi, veliki privredni sistemi, moramo da se ponašamo odgovorno prema svom okruženju.

Kako do ostvarenja korporativne vrednosti - da "Grand kafa" postane i ostane vodeće regionalno preduzeće u grani?

- Isto kao i svih ovih godina - upornošću, istrajnim radom, inoviranjem, gajenjem partnerskih odnosa poverenja sa svim subjektima na tržištu, razvijanjem ponude, smelošću da se bude drugačiji i da se ide korak ispred. "Grand kafu", kao i matičnu kompaniju "Droga Kolinsku", vodi dobro uigran orkestar, iza koga stoji bogato decenijsko iskustvo i poznavanje lokalnih, regionalnih i svetskih prilika.

Jedna od vrednosti koju korporativno promovišete jeste da zadovoljstvo na radnom mestu crpite iz usklađenog profesionalnog i privatnog života. Uspevate li i Vi, lično, da ostanete predani radu, a pri tom nikada da ne zapostavljate svoje najbliže, porodicu i prijatelje?

- To je večita tema. Svako od nas ima svoj recept kako da postigne ravnotežu između poslovnog i privatnog života. Ja sam srećan i na poslu koji radim i zadovoljan svojim privatnim životom. Važno je da čovek bude ispunjen na svim poljima i da ga ne guše neostvarene želje, da bude slobodan za nove pobede, i privatno i poslovno.

Misao - "Kraljica koja ide uz sve", definiše univerzalnost kafe, a gotovo da svaka nacija ima svoje "male tajne" o njoj, kafa je posebnost u Srbiji ali i na Orijentu, u Americi ili Grčkoj, kao i u Italiji, gde čak postoji i univerzitet za kafu... Gospodine Kneževiću, koji ukus Vama odgovara, u kojim prilikama Vam najviše godi ovaj neizostavni napitak?

- Istinski sam obožavalac i veliki pobornik espreso kafe, verujem da je to sama esencija ovog napitka. Naravno, svakog jutra sam sebi kuvam tursku kafu, bez šećera, to je svakodnevni ritual kojim počinjem dan.

Stižete li i danas da povlačite šahovske poteze, čime ste se profesionalno bavili 10 godina (osvojili ste titulu internacionalnog majstora, ušli u studentsku reprezentaciju tadašnje Jugoslavije)? Kojim dodirnim tačkama su povezani taj sport i biznis?

- Ima mnogo sličnosti između biznisa i šaha. Baš kao i u šahu, i u biznisu morate da vodite računa o strategiji, predviđanju, da preuzimate rizik, da imate sportski duh i osećaj za fer igru. Postoji i suštinska razlika: šah je izuzetno individualna, a biznis isključivo timska igra.

Autir: Dejan Milošević

izvor :