Komunalna preduzeća na istoku i zapadu: Sigurna luka u burnim vremenima

Privreda u Evrozoni je bila teško pogođena globalnim opadanjem tražnje. Pad međunarodne tražnje je izazvao smanjenja proizvodnje u Evrozoni. Industrijska proizvodnja je opala u januaru za -16%, a u februaru čak za -18,4% (međugodišnje). Indikatori sentimenta i ekonomski podaci ne sadrže nikakve naznake kraja ili usporavanja opadajućeg trenda, pa stoga očekujemo da se BDP u evrozoni u 2009. godini smanji za -3,6%. Dugotrajnije opadanje privredne aktivnosti verovatno bi imalo više uticaja na potrošnju industrijskog gasa i električne energije. Ipak očekujemo umereni oporavak u 2010. godini.

Centralna i istočna Evropa je – baš kao i celi svet – usred kontrakcije ekonomske aktivnosti. Međutim, stepen i uzroci opadanja ekonomske aktivnosti se veoma razlikuju u regionu. Zemlje sa visokim udelom izvoza više trpe jer je oštro opala globalna tražnja za robom. Bilo kakav oporavak bi bio tesno povezan sa kretanjima u Evrozoni. Tek u drugom polugođu očekujemo stabilizaciju, međutim u 2010. godini bi oporavak centralne i istočne Evrope koji bi usledio mogao da bude brži nego u Evrozoni jer bi dobio dodatnu podršku od velikog potencijala rasta u produktivnosti nasuprot zapadnoevropskim zemljama. Ovaj raskorak je polazna tačka za više stope ekonomskog rasta u centralnoj i istočnoj Evropi na dugi rok. Međutim, nećemo skoro videti povratak u fazu ekspanzije u celokupnom regionu kao u periodu od 2005. do 2007. godine.

Trenutni pad globalne ekonomije sve više preusmerava pažnju investitora prema akcijama defanzivnih kompanija. Usled niskog stepena cikličnosti (neelastične tražnje), karakteristika komunalnog sektora je stabilna poslovna delatnost. Solidan razvoj poslovanja, stabilni tokovi gotovine i visoki kreditni rejtinzi sektora pomogli su komunalnim preduzećima da steknu status "sigurnih luka". Uravnoteženi profili poslovnog rizika najvećeg broja kompanija ističu ovu karakteristiku. Profil likvidnosti sektora je stabilan, a osim toga najveći broj kompanija ima na raspolaganju dovoljne kreditne olakšice. U CIE i u južnoj Evropi (Francuskoj i Španiji), država takođe poseduje velike udele u komunalnim grupacijama, obično nastupa kao garant za dugoročno zaduživanje i pozitivno doprinosi kreditnom kvalitetu kompanija. Mada kompanije moraju da se prilagođavaju oscilacijama tražnje iz industrije, privatna potrošnja generalno nije elastična.

Sektor trenutno ima prosečan dugoročni rejting "A2", koji je u gornjoj srednjoj zoni rejting skale i ocenjen je relativno više nego najveći broj drugih sektora. Zbog teških uslova na tržištima kapitala, komunalna preduzeća su zainteresovana za dobijanje najboljih mogućih rejtinga da bi lakše stvorila pristup tržištima kredita. Nova izdanja obveznica su u najvećem broju slučajeva korišćena da se optimizuje ročna struktura zaduženosti koja je u nekim kompanijama bila relativno kratka.

Integracija delatnosti proizvodnje i distribucije gasa i električne energije i geografska diversifikacija su najvažnije motivacije za konsolidaciju. U ovoj vrsti okruženja, igrači u industriji koji imaju atraktivne cene akcija postaju primamljivi kandidati za preuzimanje.

- Očekujemo da uprave grupacija budu selektivnije u svojim odlukama o investiranju nego u proteklim godinama. U suprotnom bi prekomerno agresivna ekspanzija (sa visokim koeficijentom zaduženosti ) izložila rejtinge tih kompanija riziku - rekao je Alihan Karadagoglu, kreditni analitičar u Erste Grupi.

Dugoročno, analitičari Erste Grupe očekuju više cene nafte i gasa usled odloženih investicija u energetski sektor (ranija faza – istraživanje i proizvodnja).

- Očekujemo da strana ponude dominira daljim trendom cena za primarne izvore energije, a stoga i cena električne energije. Komunalna preduzeća koja imaju bolju strukturu troškova ili čiji troškovi ne zavise od kretanja cena primarnih izvora energije trebalo bi da budu u stanju da u budućnosti generišu više marže (Verbund i Fortum) - kaže Karadagoglu.

Za više detalja

Preuzmite PDF dokument