Građani i privreda se manje zaduživali u maju 2018. - Ukupni zajmovi niži za 0,3%

Bankarima je u Srbiji sve teže da nađu posao. To bi se moglo zaključiti na osnovu podataka za maj, koje je u petak (15. juna 2018. godine) prezentovalo Udruženje banaka Srbije. Naime, ukupni zajmovi privredi i stanovništvu manji su za 0,3%. Kada se posmatra početak godine, pad je još veći – 1,3%. Ukupna suma kredita zaustavila se na 2.275,26 milijardi dinara.

Podatke Kreditnog biroa je na konferenciji za novinare prezentovao sekretar Udruženja banaka Srbije, Veroljub Dugalić.

Kada krediti padaju, stagniraju ili neznatno rastu, banke se trude da novac zarade na drugi način. Provizije za obradu kredita su već poduže aktuelne zbog različitih tumačenja. Svi se pozivaju na stav Vrhovnog kasacionog suda Srbije.

Pravni stav te institucije je Udruženje prezentovalo u nedelju (17. juna 2018. godine). Tu se jasno kaže da je korisnik kredita dužan da banci plati troškove kredita ako je banka jasno i nedvosmisleno dala podatke o troškovima kredita.

Problem je što sve manje klijenata uzima kredite. Najveći pad u maju je zabeležen kod preduzeća. Prema podacima Kreditnog biroa, bili su u minusu 1,6% – ukupna suma je 1.322,47 milijarde dinara. U odnosu na kraj prošle godine to je pad od okruglo 5%. Kod preduzetnika se suma kredita zaustavila na 48,08 milijardi dinara. To je za prvih pet meseci pad od 0,8%, a prema aprilu mali rast od 1,1%.

Stanovništvo je u aprilu bilo gotovo na pozitivnoj nuli. U maju su se popravili i rast je bio 1,6%, a od početka godine je 4,5%. Ukupna suma kredita je 904,70 milijarde dinara. Već po tradiciji, najpopularniji su gotovinski zajmovi, koji su porasli 2,1% i iznosili su krajem maja 351,81 milijardi. Popularni su i oni u rubrici "ostali", odnosno refinansirajući – 93,89 milijarde dinara, što je rast od 2,2% u maju. Doprinos su kod stanovništva dali i individualni poljoprivrednici. Ukupna suma kredita se tu povećala u maju 2,2% i iznosi 57,91 milijardi dinara.

Kašnjenje u otplati kredita se smanjilo. Kod preduzeća je u aprilu bilo 8,9%. Međutim, na kraju 2017. bilo je 11,1%. Tome je velikim delom doprinelo i otpisivanje nenaplativih kredita kod banaka, a ne samo ažurnije servisiranje obaveza. Već po tradiciji, najvrednije platiše su građani – tu je docnja tek 4%.

Oprez kod kartica

Obaveze preuzete po osnovu kreditnih kartica najteže padaju građanima. Dok je kod kredita docnja građana 4%, ovde je čak više nego trostruka - 13,5%.

Dobra vest je da se smanjuje jer je na kraju 2017. bilo 15,1%. Smanjio se, naravno, i broj kartica u docnji. Sada ih je 57.623.