Kratak istorijat Beogradske berze

Prve ideje o osnivanju ustanove koja bi kontrolisala kretanje vrednosti novca pojavile su se u Srbiji tridesetih godina devetnaestog veka. Srpsko trgovačko udruženje, koje je bilo značajno za razvitak celokupne srpske trgovine dalo je inicijativu za donošenje Zakona o javnim berzama. Narodna skupština je, 3. novembra 1886. godine, usvojila Zakon koji je proglasio i objavio tadašnji kralj Srbije Milan M. Obrenović.

Nekoliko godina kasnije, 21. novembra 1894. godine, u Građanskoj kasini, održana je Osnivačka skupština Beogradske berze, izabrana je stalna uprava i berzanski posrednici. Cilj osnivanja Berze sadržan je u unapređenju, olakšanju i regulisanju trgovinskog prometa: raznovrsne robe (naročito zemaljskih proizvoda), svih hartija od vrednosti čije je kotiranje dopušteno, čekova i bonova, kovanog i papirnog novca.

Prvi berzanski sastanci održavani su na prvom spratu kafane "Bosna" na obali Save, gde su se sastajali izvoznici i pripremali zaključke na hranu i suve šljive. Tada se održavao samo jedan berzanski sastanak i u jednom odeljenju zaključivani su svi berzanski poslovi (valute, efekti i roba). Razvojem trgovanja, formiraju se dva odeljenja: odeljenje za robu, koje ostaje na obali Save, kao Produktna berza i odeljenje za valute i efekte, Valutna berza, koja počinje da radi u prostorijama kafane "Srpska Kruna".

U tom periodu, Beogradska berza je važila za najbolje organizovanu privrednu ustanovu, bila je jedna od najstarijih berzi u Evropi i cene koje su utvrđivane važile su kao reperne cene proizvoda na drugim evropskim berzama.

Početkom XX veka, na Berzi su kotirane različite hartije od vrednosti. Najtraženije i najstabilnije bile su državne hartije, što je i razumljivo – poverenje u državu bilo je veće nego u akcionarska društva. U pogledu organizacije i načina funkcionisanja tadašnja Beogradska berza je bila zasnovana na evropskim standardima. Berzanski posrednici su glasno objavljivali cenu ponude i tražnje, kao i cenu zaključenih transakcija, a takođe su vodili i knjigu naloga gde su evidentirali sve primljene naloge kupovine i prodaje.

U periodu između dva svetska rata, Berza posle pauze od četiri godine, neposredno nakon Prvog svetskog rata, u izuzetno teškoj privrednoj situaciji, ponovo pokreće aktivnosti - priprema pravnu regulativu, nove uzanse i tako postiže bolje rezultate.

Shodno razvoju privrede, osnivaju se postepeno nove berze. Najznačajnije, tada osnovane berze, bile su: Zagrebačka, Novosadska, Ljubljanska, Somborska i najzad Skopljanska. Poslovanje svake od njih predstavljalo je odraz političkih, ekonomskih i kulturnih specifičnosti sredine i regiona u kojima su osnovane.

Razvojem Beogradske berze, stekli su se uslovi i za izgradnju doma Berze. Namera je bila da se obezbede neophodni i savremeni uslovi za rad, adekvatan prostor, nove tehničke mogućnosti, upotreba savremenih sredstava komunikacije, laboratorije, funkcionisanje berzanskog suda i sl. Već 1934. godine Berza se useljava u svoju novu zgradu na Kraljevom trgu br. 13. Povećavao se promet na Berzi, berzansko poslovanje beležilo je uspon, svakog dana Berzu je posećivalo 100-150 lica, a kursni list je štampan u hiljadu primeraka.

U godinama uoči Drugog svetskog rata, za predsednika Beogradske berze izabran je predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, univerzitetski profesor dr Milan Stojadinović. Ovaj podatak najbolje potvrđuje značaj koji je u to vreme imalo berzansko poslovanje, a time i Beogradska berza.

Berza je kao institucija postojala sve do 1953. godine, kada je formalno ukinuta Odlukom Prezidijuma Vlade Srbije. Mnogi poznati trgovci, bankari, časnici Berze, članovi Berze, posetioci, značajni za razvoj Berze, nestali su tokom rata, ili su osuđeni nakon rata, kao neprijatelji režima ili jednostavno, kao nepoželjna lica. Na taj način, s Berzom su otišli i ljudi koji su kreirali, omogućavali, podržavali i učestvovali u njenom radu, oduzeta im je imovina i uništen je veliki deo dokumentacije.

Usvajanjem Zakona o tržištu novca i tržištu kapitala, 1989. godine osniva se Jugoslovensko tržište kapitala, koje 1992. godine menja ime u Beogradsku berzu.

Beogradska berza postaje dopisni član Svetskog udruženja berzi – WSE kao i Evropskog udruženja berzi – FESE, a punopravni je član i Evroazijske federacije berzi- FEAS. Takođe, Beogradska berza je svake godine organizator i domaćin Međunarodne konferencije sa temama posvećenim najnovijim kretanjima na tržištu kapitala, korporativnom upravljanju, berzanskim analizama i pokazateljima.

(Napomena: tekst je preuzet iz knjige "Uvod u berzansko poslovanje" - Beogradska berza)