Paradajz iz Martinaca sa EU diplomom - "IBR Tomato" u proizvodne GLOBALGAP standarde uložio 20.000 EUR

Marija Ognjenović, Ratko Žunić

Porodična firma "Internacional Business Relation Tomato" ("IBR Tomato") iz Martinaca kod Sremske Mitrovice jedina u Srbiji ima potvrdu da sprovodi dobru poljoprivrednu praksu za proizvodnju paradajza. Većinska vlasnica firme, Mirjana Žunić, i suvlasnik Zoran Marinković, potrošili su godinu dana i blizu 20.000 EUR da bi dobili sertifikat GLOBALGAP ("The Global Partnership for Good Agricultural Practice"), standard koji su usvojile države članice Evropske unije (EU) kako bi zaštitile zdravlje potrošača.

GLOBALGAP standard za sada nije uslov, odnosno prepreka za izvoz na tržište EU. Međutim, može da bude prepreka za saradnju sa evropskim partnerima, posebno fabrikama za preradu hrane, koje sve više inistiraju da im u pogone uđe "proverena roba", sertifikovana GLOBALGAP-om.

Pre nego što je firmu kandidovao za GLOBALGAP, direktor Ratko Žunić joj je promenio ime. Preduzeće se, naime, najpre zvalo "Agrojovan", ali je zbog namere da se osim na domaćem probija i na evropskom tržištu ime promenjeno u "IBR Tomato". Promena imena je, razume se, bila najlakši deo posla, jer je Žuniće posle toga čekao dug, trnovit i skup put do GLOBALGAP-a. Proces je počeou oktobru 2007. ispitivanjem zemljišta na mikro i makro elemente - teške metale, pesticide... Ispitivanje koje je trajalo oko 20 dana radili su Zavod za zaštitu zdravlja iz Beograda i Institut za poljoprivredu iz Sremske Mitrovice. Na osnovu toga utvrđeno je da se na tom zemljištu, veličine jednog hektara, može zasnovati proizvodnja.

Svaka operacija zaštite i navodnjavanja morala je da bude dokumentovana. U proleće su Žunići počeli da pripremaju teren za sadnju, što je uključivalo oranje i hranjenje zemljišta fosforom i kalijumom. Prvi paradajz zasađen na otvorenom polju ubrali su u julu.

Neki od zahteva koji su stavljeni pred firmu "IBR Tomato" bili su prilično neobični. Toalet je, na primer, bio udaljen 15 metara od zemljišta, gde je zasađen paradajz.

- Imali smo nepokretni toalet, zato što je na polju radilo pet radnika. Za više od osam radnika na polju obavezan je pokretni toalet- priča Žunić za"Novac" i dodaje da u toaletu, u zemlji, mora da stoji plastična kantica kako fekalije ne bi došle u kontakt sa zemljištem.

Berači paradajza su tokom berbe nosili rukavice i maske na licu. Bili su obučeni u bele skafandere, a presvlačili su se u posebnoj prostoriji, prikolici sa ciradom,gde su se nalazile i posude sa vodom za piće i pranje ruku. Paradajz koji su ubirali pakovali su u plastične gajbice koje su se nalazile na drugoj prikolici. Gajbice nisu smele da dođu u dodir sa zemljom, pa je tako upakovani paradajz sa njive odlazio pravo u hladnjaču. Na parceli su bili strogo zabranjeni pušenje i alkoholna pića. Svi radnici morali su da imaju sanitarne knjižice i da prođu obuku zaštite na radu. Žunići su im plaćali i socijalno osiguranje.

Za dobijanje GLOBALGAP sertifikata kompanija "IBR Tomato"je morala da priloži i obimnu dokumentaciju - od oko 1.000 strana!

- Dobili smo spisak od 236 pitanja na koja smo morali da odgovorimo. Neka od tih pitanja bila su: zašto želite da sadite paradajz, ko je za šta odgovoran u firmi, ko ore zemljište, ko sadi paradajz, ko tanjira zemlju, koja đubriva su korišćena, ko je preporučio upotrebu pesticida, gde ćete odlagati otpad...- navodi Ratko Žunić.

Odgovor na svako pitanje bio je praćen obaveznom dokumentacijom, od tri papira u proseku. Između ostalog, "IBR Tomato" je kao odgovor na jedno od pitanja morao da priloži analitički plan proizvodnje i potrošnje,odnosno objašnjenje o ekonomskoj opravdanosti proizvodnje paradajza.

Mnogima će se verovatno sve ovo učiniti pre razlogom da se od proizvodnje odustane, nego da se nastavi. Ali Žunići imaju svoj cilj. I računicu.

- Paradajz smo zasadili na maloj površini, od svega jednog hektara. Znali smo da ćemo u startu biti u minusu 6.000 EUR. Ali to je bio pilot projekat jer već iduće godine planiramo da proširimo proizvodnju na 50 do 100 ha zemlje. Cilj nam je da u 2010. godini budemo lider u proizvodnji paradajza u Srbiji- ističe Ratko Žunić.

Tokom pripreme zemljišta gotovo neprestano su tekle konsultacije sa domaćim stručnjacima iz Instituta za poljiprivredu u Sremskoj Mitrovici i sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji su kontrolisali kvalitet zemljišta i rasada. Završnu, internukontrolu proizvodnje obavili su neutralni inspektor iz Austrije uz prisustvo predstavnika kompanije SGS ("Societe Generale de Surveillance") izŠvajcarske, inače vodećeg sertifikacionog tela u svetu koje je izdalo GLOBALGAP preduzeću "IBR Tomato". Svu dokumentaciju izuzev sertifikata Žunići su prikupili u Srbiji.

Pilot projekat "IBR Tomata" dobio je finansijsku potporu Ministarstva poljoprivrede od 150.000 dinara. U 2008. Žunići su na tom hektaru zemlje imali prinos od oko 50 tona paradajza, od čega je polovinu činio industrijski, a drugu polovinu konzumni paradajz.

Sertifikat GLOBALGAP otvorio je vrata "IBR Tomatu" za izvoz paradajza u Nemačku i Mađarsku. Žunić je kazao da će 2009. godine sklopiti predugovor sa jednom nemačkom i švajcarskom kompanijom za izvoz paradajza u Berlin i Cirih.

- To su probne količine od 20 do 25 tona paradajza koje će biti dogovorene u okviru predugovora. Od 2010, kada budemo sklopili i ugovor, izvozićemo veće količine- planira Žunić.

Paradajz je u avgustu u Srbiji prodavan po ceni od 25 dinara. Cena paradajza sa GLOBALGAP sertifikatom je 20% veća od cene običnog paradajza, koji taj sertifikat nema. Na slovenačkim pijacama se, na primer, paradajz sa GLOBALGAP-om prodaje po ceni od 1,85 EUR, dok je u Nemačkoj njegova cena oko 2 EUR. Veleprodajnacena, po kojoj će i Žunići prodavati paradajz firmama na tržištu Unije biće0,40 EUR.

Žunić je naveo da su osim toga, veliki megamarketi u Srbiji poput "Maxi" i"Mercatora" pokazali interesovanje da se paradajz iz Martinaca nađe na njihovim policama. "IBR Tomato" već snabdeva megamarket "Metro", s kojim je letos sklopio ugovor.

- Naravno da nećemo zapostaviti ni domaće tržište. Mislim da će interesovanje za zdravu hranu i u Srbiji biti sve veće- uveren je Žunić koji računa da će se do 2010. godine njegovi napori u potpunosti isplatiti.

GLOBALGAP sertifikat je firma "IBR Tomato" dobila 28. avgusta. Od 19.500 EUR, koliko su uložili u proizvodnju i standardizaciju, na sam sertifikat je otišlo oko 1.600 EUR. Sertifikat traje godinu dana, kada će Žunići morati da ga obnove. U tom periodu, kako je kazao Ratko Žunić, najvažnije će biti da preduzeće iz Martinaca održi kvalitet proizvoda.

Bez GLOBALGAP-a teško na evropsko tržište

Direktorka Agromrežnog tržišnog sistema Srbije (AgroTISS) Marija Ognjenović rekla je za "Novac" da srpski poljoprivrednici nisu dovoljno zainteresovani za sertifikaciju svojih proizvoda. Ona je dodala da bi količina izvezenih poljoprivrednih proizvoda bila daleko veća da su poljoprivrednici sertifikovali svoje proizvode GLOBALGAP standardom.

- Inostrani kupci sve više zahtevaju ovaj standard, ali zbog nemogućnosti ispunjavanja zahteva, srpski farmeri su primorani da svoje proizvode prodaju na domaćem tržištu po niskim cenama. Cena sertifikacije je visoka, pa je i zato procenat sertifikovanih proizvoda mali- ukazala je Ognjenovićeva. Minimum za konkurisanje za sertifikat je pola hektara zemlje.

Šta je GLOBALGAP?

GLOBALGAP je standard koji su zemlje EU usvojile da bi osigurale kvalitet namirnica. Taj standard je širi od (poznatijeg) standarda HACCP, koji je obavezan da bi preduzeća prodavala robu na tržištu EU. Dok HACCP namirnice prati od fabričke prerade do njene distribucije potrošačima, GLOBALGAP osigurava kvalitet poljoprivrednih proizvoda do njenog ulaska u fabričku preradu. Primena GLOBALGAP garantuje minimalnu upotrebu agrohemijskihi medicinskih sredstava u procesu primarne proizvodnje voća i povrća.

(Napomena: tekst je u poptunosti preuzet iz lista Blic od 10.01.2009.)