Francuzi dvorce nude na kredit - prosečna cena milion evra

Francuska, zemlja dvoraca. Od Lila do Marselja i od Bresta do Strazbura, pobrojano ih je čak 43.000! Od toga, jedan odsto, odnosno oko 450, svake godine traži novog vlasnika. A kupci, protivno uvreženim shvatanjima, pripadaju praktično svim socijalnim kategorijama.

Duboko zavučen u unutrašnjosti zemlje, jedan zamak je nedavno prodat po ceni boljeg automobila, za svega 76.225 EUR! Doduše, s okrnjenim zidovima, novi vlasnik je kupio i veliku glavobolju restauracije, koja će ga, sledećih godina, a možda i decenija, koštati čitavo bogatstvo, mnogo puta više od početne cene.

Eskelbek, krajnji severni špic Francuske, na samoj granici s Belgijom. Ravna, francuska Flandrija, hladni okeanski vetrovi uvlače so u kosti oko lavirinta od žive ograde. Uz dvorac s devet kula, savilo se selo od dve hiljade stanovnika, koje se i održalo oko ovog srednjovekovnog zamka iz 13. veka.

Komplikovani francuski zakon o nasleđivanju ostavio je decenijama ovaj privatni posed u ruševnom stanju. Unutar zdanja od kamena i cigle, centralne stepenice vode u krug kao iz bajke o uspavanoj lepotici. U kuhinji, posuđe niko nije dirao decenijama, na zidovima tragovi vlage, krov prokišnjava, vreme stalo. Ni duhovima se nije mililo unutra. Kao i u mnogim drugim slučajevima, naslednici su tek posle dugog niza godina uspeli da dobiju nasleđeno i krenu u restauraciju, jednom već obavljenu daleke 1606. godine.

Na suprotnom kraju od hladnog francuskog severa, u opojnoj Provansi i na čarobnoj liniji Azurne obale, za dvorce, palate i zamkove, grabe se uglavnom stranci. Statistike kažu da 80% novih vlasnika stiže preko granice, pa su starosedeoci počeli da dozivaju državu u pomoć da spase nacionalnu baštinu.

U osunčanom regionu jugozapada, u hladu maslinjaka i društvu cvrčaka, dvorce daleko najčešće kupuju Englezi, a zatim Holanđani, i to oni visoke srednje klase, da ovde ogreju hladne kosti i smanje porez. Englezi imaju i naročito viđenje života kod svojih suseda, kojim je sve rečeno: "Francuska je zemlja u kojoj se radi da bi se živelo, dok se u Velikoj Britaniji živi da bi se radilo!"

Na spisku novih vlasnika slede Belgijanci, Šveđani, Danci, Italijani, Švajcarci, Nemci, Amerikanci... Tu su i Španci, kao i, naravno, novi ruski bogataši, koji, po pravilu, ne pitaju za cenu. Najnoviji bogati kupci su i Kinezi i Korejci, dok je jedan bogati Indijac pokupovao više zamkova u oblasti Turen.

Najtraženiji su topliji krajevi Francuske i okolina Pariza, do sto kilometara od prestonice, ali dobro prolaze i svi posedi koji su u blizini aerodroma. Englezima su cene, u poređenju s njihovim ostrvom, vrlo pristupačne, pa gotovo da ne biraju. Rusi su, posle juga, počeli da osvajaju i Atlantsku obalu. U Bretanji su već nabavili nekoliko zamkova, kao što je, na primer, Bomanoar, građen između 15. i 17. veka, sa 23 hektara okoliša, gde je snimano nekoliko poznatih filmova, među kojima i "Tes" Romana Polanskog s Nastasijom Kinski.

Stranci se u francuskim dvorcima, u principu, ne zadržavaju duže od tri meseca, da ih ne bi opteretile poreske dažbine. Iz istih razloga, kada zadovolje znatiželju i zasite se srednjovekovnog osećaja, zamkove, obično, ponovo prodaju posle tri, četiri godine. Kažu da u ovom zasićivanju hladnim zidovima prednjače lepše polovine koje podstiču muževe na prodaju. Ima nekih koji u svoj posed dođu samo tri-četiri puta godišnje, a oni najbogatiji i ređe. Ali, ima i onih koji se nastane. Ti su obično oni manje bogati, i koji sve što zarade, dok god su u dvorcu, daju za njegovu opravku i održavanje.

Jedan engleski bračni par je pre pet godina, u Pikardiji, blizu Atlantika, kupio poznati dvorac Varsi, s namerom da tu održava seminare, prijeme, porodične skupove, venčanja. Procenjuju da im predstoji bar još dvadeset godina radova.

Mnogi dvorci, od Versaja preko Luvra i Rambujea, u državnom su vlasništvu, dok one privatne, iz prestiža, kupuju slavne ličnosti, sportisti, industrijalci, ali i biznismeni, zaljubljenici u stari kamen ili skorojevići, s željom da prikažu lažni sjaj. Bogati dvorce uglavnom koriste za odmor, a biznismeni ih izdaju, pretvaraju u hotele, turističke komplekse i paramedicinske centre, ili prave svoje vino.

Najbogatiji dvorce kupuju kao što bi kupili skupu sliku ili jahtu, plaćajući ih nekad jeftinije od broda i platna. Opet, siromašni vlasnici koji zamkove imaju u posedu više kolena unazad, snalaze se za sredstva za održavanje tako što priređuju organizovane, plaćene posete. Parovi koji žive od osećajnosti i male plate, dvorce na kredit kupuju iz ljubavi na prvi pogled. Kao i kod umetnika, kod njih iracionalnost ide ispred koristi.

Poslednjih godina, s razvojem globalizacije, kupoprodaja francuskih dvoraca je doživela pravi bum, a o tome ko ih i zašto kupuje vrše se i prava sociološka istraživanja. Stvorena je i kategorija "nove vlastele", onih koji bi da prolazni novac zamene za "staro" poreklo.
Problemi dolaze kasnije. Krovove treba zakrpiti, kamene zidove drenažom isušiti pa zaštititi od vlage, promeniti električnu instalaciju, voditi stalnu bitku protiv plesni i crvotočine, celo zdanje zagrejati... Para nikad dovoljno. Samo prepokrivanje krova pomenutog dvorca Varsi, na primer, koštalo je, kažu vlasnici, između 150.000 i 200.000 EUR! Mnogi sami majstorišu, orezuju ruže, nameštaju krevete, kuvaju i poslužuju, pa opet...

Poznavaoci prilika kažu da godišnje održavanje jednog dvorca košta otprilike 5% njegove vrednosti. Država dotira, ali to ni izbliza ne pokriva potrebe.
Ne treba biti bogat, pa kupiti dvorac, ali ko ga ima, neće biti bogat - kažu Francuzi.

Jeftinije do garsonjere

Kvadrat srednjovekovnog zamka u Francuskoj košta manje od kvadratnog metra garsonjere u Parizu! Zamak od hiljadu kvadrata u nekoj privlačnoj zabiti, na primer u oblasti Overnj, može da se plati koliko i stan od stotinak kvadrata u glavnom gradu. Prosečna cena dvorca je od 800.000 do milion evra. Za pet miliona već može da se kupi "čudo" od zamka, mada ima i onih koji koštaju sto miliona. S druge strane, nisu retki dvorci od oko 400.000 EUR, što je cena dvosobnog stana u prestonici.

Oglasi

Francuska štampa objavljuje oglase ovakve sadržine: Lep kameni dvorac iz 14. veka, 29 prostorija, 12 soba, 711 m2 korisnog prostora. Cena: 1.395.000 EUR. Dvorac iz 12. veka, preuređen u devetnaestom, 24 prostorije, hiljadu kvadrata stambenog prostora, 48 hektara šume, u blizini autoputa, cena: 3.675.000. Elegantni dvorac iz 17. veka, registrovan kao istorijsko nasleđe, s fantastičnom salom za prijeme, park od 12 hektara, na tri sata od Pariza, cena: 1.391.000.

Bogataši

Prosečni kupac dvorca u Francuskoj pripada klasi novih bogataša, stranac je i ima između 50 i 60 godina, a pazari ga za sebe, iz ličnog zadovoljstva. Najtraženiji dvorci su oni iz 16, 17. i 18. veka, srednje i manje veličine, uglavnom i zbog toga, jer su lakši i jeftiniji za održavanje.

(napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 31.12.2008.)