Erste Group:Ekonomija Srbije na uzlaznom putu, ali su neophodne dalje reforme za unapređenje institucionalnog okvira i privlačenje stranih direktnih investicija

Politički rizik i dalje bitan faktor

Politički rizik u Srbiji je i dalje visok i potencijalno može da u znatnoj meri utiče na ekonomska kretanja; 2007. godina je pokazala da politička kretanja mogu da značajno utiču na ekonomske varijable. I dalje ostajemo pri scenariju da će Srbija ostati na putu evropskih integracija i da će, u srednjoročnom periodu, nastaviti uspešan proces konvergencije. U kratkoročnom periodu politička situacija će imati samo blag uticaj na ekonomske rezultate. Ukoliko situacija bude drugačija, to bi najverovatnije podrazumevalo značajnu negativnu reviziju prognoza.

Tržiše rada generalno iskazuje pozitivan trend

Tržište rada u poslednje vreme pokazuje pozitivne trendove, s obzirom na to da je anketa o radnoj snazi za 2007. pokazala značajan pad stope nezaposlenosti sa 20,9% u 2006. na 18,1% u 2007. godini. Zaposlenost u segmentu malih i srednjih preduzeća je pokazala određene znake oporavka u prethodnom polugodišnjem periodu. Visoka stopa nezaposlenosti je i dalje jedan od ključnih izazova za kreatore politike. Rast zarada se zadržao na visokom nivou (preko 20%), zabeleživši pad samo u decembru. Rast zarada u evrima je bio niži, zbog pritisaka depresijacije, dok je realno rast zarada značajno usporio zbog ubrzanja inflacije.

Kontrola eksterne neravnoteže od ključne važnosti

Srbija tek treba da sprovede dalje reforme u cilju unapređenja institucionalnog okvira i privlačenja novih stranih direktnih investicija (posebno greenfield izvozno-orijentisanih projekata). Ukoliko do toga ne dođe i ukoliko se ne poboljšaju platnobilansni trendovi to bi značilo nastavak velikih eksternih neravnoteža, pritisak na nivo zaduženosti i zabrinutost u vezi sa dugoročnom održivošću rasta BDP-a koji pokreće domaća potražnja. U ovom trenutku se ne očekuje značajnija posvećenost reformama, s obzirom na to da tehnička vlada (do izbora) neće otvarati bilo kakva važna pitanja. Takođe, proces privatizacije će zastati, barem kada se radi o velikim projektima. U takvoj situaciji, fiskalna politika dobija na važnosti. Stoga, nakon fiskalne ekspanzije u drugoj polovini 2007. godine i fiskalnog deficita od 2% procenjenog BDP-a, fiskalna politika u 2008. godini treba da ostane oprezna, da se ne bi pogoršao eksterni bilans i da bi se međunarodnim investitorima poslao pozitivan signal. Srbija trenutno nema formalni sporazum sa MMF-om, mada bi u sadašnjem turbulentnom globalnom okruženju takav sporazum bio koristan za dalje jačanje spoljne pozicije zemlje.

REALNI SEKTOR, PLATNI BILANS I SPOLJNI DUG

Čak i sa usporavanjem u drugoj polovini 2007. godine, u celoj 2007. godini zabeleženi su odlični rezultati, manje usporavanje se očekuje u 2008. godini

Nakon intenzivne ekonomske aktivnosti u prvoj polovini 2007. godine, druga polovina 2007. je donela usporavanje. U trećem kvartalu BDP je zabeležio rast od 7,2% na međugodišnjem nivou, što je nešto niže od 8,1% i 7,5% na međugodišnjem nivou u prvoj polovini 2007. godini (prva polovina 2007. je takođe revidirana naniže). Jaka domaća potražnja je i dalje bila pokretač rasta, utičući na dalji rast uslužnog sektora. Sektor transporta i komunikacija je zabeležio posebno dobre rezultate, tj. međugodišnje povećanje od 24,3%, uz podršku veleprodajne i maloprodajne delatnosti (+18,1% na međugodišnjem nivou) i finansijske intermedijacije (+20% na međugodišnjem nivou). Kao što je očekivano, doprinos poljoprivredne proizvodnje je bio negativan (-8,7% na međugodišnjem nivou), zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Građevinarstvo je takođe zabeležilo pad (-2,2% na međugodišnjem nivou), dok je prerađivačka industrija zadržala dinamiku sa porastom od oko +4% iz prethodnog kvartala. Očekujemo da je ekonomska aktivnost dalje usporila rast u toku četvrtog kvartala 2007. godine, čime je stopa rasta BDP-a došla do nivoa od 6-6,5% na međugodišnjem nivou.

Domaću potražnju bi trebalo dalje da podstakne brz rast kredita i opuštenija fiskalna politika iz druge polovine 2007. godine. To nas na kraju dovodi do projekcije za 2007. godinu od 7,2% na međugodišnjem nivou, čime se potvrđuje jak uzlet ekonomski rezultata u 2007. godini.

Šta će doneti 2008. godina? Poljoprivredna delatnost će verovatno i dalje zavisiti od vremenskih uslova. Građevinarstvo bi generalno trebalo da da pozitivan doprinos, s obzirom na to da bi investiciona aktivnost trebalo da se ubrza na osnovu intenzivnog kreditiranja privrede i nastavka Nacionalnog investicionog programa. Prerađivačka delatnost bi trebalo da zabeleži blag porast u odnosu na 2007. godinu, ali bi bolje rezultate mogao da spreči pad konkurentnosti i slabija potražnja iz inostranstva. Sektor usluga će opet doprineti u velikoj meri ekonomskim rezultatima, ali u proseku očekujemo određeno smanjenje stopa rasta, mada bi trebalo da ostanu na nivou iznad deset procenata. Više stope inflacije bi mogle da se nagativno odraze na kupovnu moć. Međutim, krajem godine očekujemo da će se inflatorni pritisci smanjiti, što će opet uticati na porast domaće potražnje. Takođe se očekuje da će i u spoljnom okruženju doći do usporavanja. Stoga je prostor za inostranu potražnju da kompenzuje pritiske ograničen. Smatramo da će stopa rasta BDP-a u 2008. godini iznositi 6,3% na međugodišnjem nivou, što je još uvek pristojna stopa rasta.

Finansiranje na osnovu zaduživanja se intenziviralo kao rezultat većeg direktnog inostranog zaduživanja privrede, dok su se banke oslanjale na pribavljanje sredstava putem povećanja kapitala, čime su uvećani prilivi stranih direktnih investicija. Stoga se rast inostranog duga uvećao na 34% na međugodišnjem nivou, čime je dug dostigao 26,2 milijardi USD, ili 64,1% procenjenog BDP-a.

Eksterne neravnoteže i dalje ostaju na visokom nivou, posle povećanja u 2007. godini. S obzirom na sadašnje nivoe, pozivi da se izvrši konsolidacija su sve glasniji, a Srbija postaje sve više zavisna od stabilnih tokova kapitala. Izvozni rezultati bi trebalo da ostanu dobri i ne očekujemo značajnije usporavanje nepovoljnih realnih kretanja deviznog kursta, pošto je problem više strukturne prirode. Trendovi uvoza bi takođe trebalo da ostanu na visokom nivou, podržani uvozom kako robe široke potrošnje tako i kapitanih dobara. Stoga, u 2008. godini očekujemo visoka salda bilansa tekućih transakcija - samo neznatno ispod nivoa iz 2007. godine. Očekuje se da će prilivi stranih direktnih investicija iznositi oko 3 milijarde USD, ali ova projekcija zavisi od političkih uslova. Na kraju, indikatori zaduženosti bi trebalo da ostanu stabilni, uglavnom zbog jakih nominalnih rezultata BDP-a i izvoza.

INFLACIJA I KURS

Povećanje inflacije je do sada uglavnom rezultat globalnih faktora, ali će se zadržati pritisak domaće potrošnje. Devizno tržište je zabeležilo veliku volatilnost u poslednjih nekoliko meseci. Devizni kurs bi trebalo da poraste tokom druge polovine 2008. godine, dominiraju kratkoročni politički rizici.

Cilj NBS u pogledu inflacije za 2007. godinu je uspešno realizovan, pošto je bazna inflacija ostala u okviru ciljnog opsega između 4 i 8%, i to 5,4% na međugodišnjem nivou u decembru. Očekuje se da će inflacija ostati na uzlaznoj putanji, pošto bi domaća potrošnja trebalo da se zadrži na visokom nivou i pritisak sa strane ponude ne bi trebalo znatnije da opadne (barem u prvoj polovini 2008. godine), što u kombinaciji sa niskom bazom, znači na međugodišnjem nivou više stope. Realizacija opsega NBS od 3 do 6% u 2008. godini će predstavljati izazov i zavisiće od spoljnih faktora; dalji negativni šokovi bi snizili verovatnoću realizacije cilja. Godina 2008. bi takođe mogla da donese veća inflatorna očekivanja. Do sada su više cifre u pogledu inflacije uticale na realan rast zarada, ali nisu uticale na nominalni rast zarada. U proseku, očekujemo da će stopa inflacije biti viša nego u 2007. godini (oko 9%), a krajem godine da će se pritisci ublažiti, čime će ukupna inflacija doći na nivo blizu gornje granice opsega NBS.

Perspektiva u pogledu deviznog kursa je neizvesna. Ostajemo pri scenariju da će u srednjoročnom periodu dominirati pritisci u smeru apresijacije, zbog jakih deviznih priliva iz različitih kanala. Pa ipak, politički rizici su trenutno visoki i mogli bi da utiču na stabilnost deviznog kursa ukoliko izborni rezultati budu doveli do pogoršanja perspektive evropskih integracija. Devizne rezerve su visoke i NBS bi bila u stanju da kontroliše devizni kurs, barem u kratkoročnom periodu. Smatramo da je stabilnost deviznog kursa važan preduslov za stabilnost stope inflacije i inflatorna očekivanja, pošto je kanal deviznog kursa još uvek jak u Srbiji, posebno u uzlaznom pravcu. Naša prognoza pretpostavlja da će proevropska opcija pobediti na predstojećim izborima, čime će se donekle ukloniti politički rizici i podstaći devizni prilivi i pritisci u smeru apresijacije u drugoj polovini 2008. godine.

MONETARNA POLITIKA I BANKARSKI SEKTOR

Kamatne stope će ostati visoke u toku većeg dela ove godine. Nova mera NBS će ograničiti kredite stanovništvu. Brz porast domaćih depozita.

Kao što smo i pretpostavili, ciklus relaksacije politike NBS se završio u prvoj polovini 2007. godine i NBS je ušla u fazu povećavanja stopa. Očekuje se da će u 2008. godini NBS i dalje zauzimati oprezan stav i zadržati više stope, ali sa očekivanim padom krajem godine u scenariju koji podrazumeva smanjenje inflatornih pritisaka i jači dinar. Trendovi u bankarskom sektoru su ostali relativno stabilni. Banke su nastavile da izbegavaju korišćenje eksternih izvora finansiranja i oslanjale su se na povećanja kapitala, pa je kapital porastao za čak 49% na međugodišnjem nivou u 2007. godini. Ova povećanja kapitala su prouzrokovana regulatornim zahtevima, a cilj je bio da se održe kreditne aktivnosti. Sa druge strane, kapital ostaje najprihvatljiviji kanal finansiranja.

Kreditne aktivnosti su se dalje intenzivirale u drugoj polovini 2007. godine, zabeleživši povećanje od 39,2% na međugodišnjem nivou na kraju 2007. godine. Jak podsticaj rastu je došao iz kredita privredi, koji su zabeležili porast sa praktično nula na 34,5% na međugodišnjem nivou na kraju 2007. godine. Niža baza i veća orijentacija među bankama ka sektoru privrede (zbog monetarnih propisa čiji je cilj smanjenje intenziteta kreditiranja stanovništvu) su podstakli rast.

Krediti stanovništvu su zadržali visoke stope rasta u regionu (oko 50% na međugodišnjem nivou). Međutim, struktura kreditne aktivnosti se promenila, pošto su krediti stanovništvu bili posebno propulzivni, sa porastom od 90% na međugodišnjem nivou.

Depozitna aktivnost je takođe bila intenzivna i ukupni depoziti su povećali porast na 47% na međugodišnjem nivou, što je podstaknuto velikim doprinosom sektora stanovništva (+45,9% na međugodišnjem nivou), a što je dodatno podržano promocijom štednje u novembru.

Sektor privrede je zabeležio još bolje rezultate, pošto su depoziti porasli za 61% na međugodišnjem nivou. Razlog za dobre rezultate se nalazi u inostranom zaduživanju sektora privrede, koje je dovelo do povećanja stanja domaćih depozita. Takođe je nastavljen postepeni prelazak na čisto dinarsko finansiranje i udeo dinarskih depozita u ukupnoj štednji i oročenim depozitima je porastao na 21,6% (sa 18,2% prethodne godine).

Za 2008. godinu očekujemo da će monetarni trendovi zadržati relativno snažnu dinamiku i nastaviti sa procesom pristizanja. Struktura posla ne bi trebalo da se drastičnije promeni i očekuje se da će NBS zadržati restriktivan stav. Stope na tržištu novca su nastavile da prate pomeranja u dvonedeljnim ključnim stopama, fluktuirajući u rasponu oko ± 2,5%. Aukcije zapisa su bile prilično neaktivne, nudeći dalje smanjenje stopa za 80 baznih poena na 4,4%, nastavljajući da nude neatraktivne prinose. Tržište obveznica je i dalje bilo tanko i zabeležilo je smanjenje prometa, dok je kriva prinosa zadržala obrnuti oblik.

U prilogu možete naći izveštaj na engleskom jeziku

Preuzmite PDF dokument