Sinergija formalnog i neformalnog obrazovanja zadovoljiće tražnju za IT kadrovima - Fakultetska diploma neophodna 'senior' IT stručnjaku

Kako bi se zadovoljile potrebe IT industrije za stručnjacima u ovoj oblasti, učesnici "eKapija" okruglog stola "IT kadrovi - potencijal ili prepreka za razvoj", održanog 14. juna 2016. godine u Beogradu, saglasili su se da su pored formalnog, neophodni i neformalniji oblici obrazovanja, koji mogu da isprate brz tempo promena na tržištu, a orijentisani su na praktičnu primenu znanja.

Kako je istaknuto na skupu, u Srbiji se na studije informacionih tehnologija godišnje upiše 12% brucoša, a programi iz IT oblasti realizuju se na 16 državnih, 7 privatnih i 16 visokih škola strukovnih studija.

Jasmina Nikolić, zamenik predsednika Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja Republike Srbije, objasnila je da IT industrija zahteva kompleksna znanja, a da su promene na tržištu mnogo brže nego u drugim oblastima, te je goruće pitanje kako rešiti znanje i veštine mladih ljudi i regulisati njihov broj.

- Za to nam je potrebna saradnja i integrisanje znanja stečenog kroz formalno obrazovanje, koje bi trebalo da ostane, i neformalnog, koje je brže, modulirano, daje konkretna znanja i prati šta se događa u razvoju tehnologija – istakla je Nikolić.

Prema oceni Milana Novakovića, zamenik direktora Razvojnog centra "Microsofta" za Srbiju, formalno obrazovanje u Srbiji je u maloj krizi u odnosu na ono što je potrebno tržištu, i da svi IT stručnjaci veliki deo znanja stiču kroz neformalno obrazovanje, kroz projekte i inicijative.

- Čak i najbolji eksperti, koji završavaju univerzitete poput Prinstona i MIT-a, dodatno rade i van tog sistema. Naše obrazovanje nije loše i daje dobre osnove, ali definitivno nije kompletno - naglasio je Novaković.

Problemi, međutim, postoje još na nivou srednjeg obrazovanja. Direktor Matematičke gimnazije u Beogradu, Srđan Ognjanović, naveo je, kao jedan od primera, zakonsku nemogućnost da uspešni, bivši učenici gimnazije, zaposleni u velikim kompanijama, poput "Microsofta", održe čas budućim naslednicima. Zakon ne dozvoljava ni da nastavu održe volonterski.

- Potrebne su godine da se jedan zakon usvoji u Skupštini, i zbog toga će u okviru formalnog obrazovanja sve ići sporo. To je razlog da više pažnje posvetimo neformalnom obrazovanju i osmislimo ozbiljne programe softverskog programiranja za zainteresovanu decu, u koje bi se uključili ministarstva, kompanije i škole – naglasio je Damjanović, dodajući da Matematička gimnazija već godinama vikendom održava kurseve programiranja za decu u dobu od 11 do 12 godina.

U državnoj upravi su svesni da su promene neophodne, ali i da su reforme izuzetno spor proces. Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra za razvoj i visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, mišljenja je da je potrebno najmanje 5-10 godina da bi se videli efekti sistemskih promena kroz formalno obrazovanje. Zbog toga će se zagovarati kratkoročna rešenja u vidu neformalnih kurseva koji bi bili kratki, brzi i efikasni, a uvezali bi potrebe privrede, potencijal obrazovih ustanova i državu koja bi to finansirala.

- Problem nedostatka IT kadrova imaju sve zemlje u svetu, a pitanje je kako u toj utakmici odigrati najbolje i biti konkurentan – istakao je Šuvakov.

Da bi Srbija, zbog nedostatka IT kadrova, mogla dovesti u pitanje svoju konkurentnost na globalnom nivou, saglasan je i Goran Obradović, Delivery Unit Manager kompanije "Endava". Smatra da je izuzetno važno da u obrazovnoj politici Srbija ima programe koji će moći da predvide tražnju za određenim kadrovima u narednih 5 do 7 godina, kako se ni desilo da se investira u programere koji tada možda neće imati šta da rade.

- Izuzetno je bitna procena koja su to potrebna znanja koja će se tražiti. Biznis i tehnologija se mnogo brže menjaju nego što obrazovanje može da isprati i zato moramo da se preorijentišemo na neformalnije oblike obrazovanja, tačnije, sa primenjivijim znanjima od akademskih - istakao je Obradović, dodajući da je "Endava" već radi na ozbiljnom školovanju neophodnih kadrova.

Trenutno kroz programe ove kompanije prolazi 30-40 ljudi godišnje, a cilj je edukacija 70 do 80 studenata, kroz razne "graduate programe", i na taj način "proizvela" dovoljan broj kadrova za ispunjenje poslovnih planova kompanije.

Da vid edukacije, koji stavlja naglasak na praksu, daje rezultate potvrđuje primer Vojvođanskog IKT klastera, koji je 2014. godine, uz veliku pomoć USAID-a, organizovao IKT Klaster Akademiju. Nakon 8 meseci nastave, sa akcentom na praktičan rad u kompanijama članicama klastera, više od 70% polaznika je našlo zaposlenje, mnogi još za vreme trajanja kursa.

- Nadamo se da ćemo u saradnji sa državnim institucijama i kompanijama uspeti da ovaj koncept omasovimo, jer obezbeđuje mlađe IT kadrove zadovoljavajućeg kvaliteta, koji mogu dalje da napreduju kroz rad - rekao je Milan Šolaja, direktor ovog udruženja uz napomenu da bi trebalo razmišljati i o kraćim obrazovnim programima, do dve godine, koji bi imali sličan fokus i za kraće vreme "proizvodili" nove IT stručnjake.

Jedno od mogućih rešenja na fakultetima vide u postdiplomskim studijama. Marijana Despotović Zrakić, šef Katedre za elektronsko poslovanje na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, u prvi plan je stavila master studije koje traju godinu dana i u kojima vidi šansu da na brz način odgovorimo potrebama IT tržišta.

- Master studije na Fakultetu organizacionih nauka prate nove trendove razvoja, u koje velike kompanije ulažu milionske cifre, i na taj način pokušavamo da "proizvedemo" studente sa svim parametrima koji odgovaraju na zahteve tržišta i privede - rekla je Despotović.

Učesnici okruglog stola "eKapije" zaključili su da je formalno obrazovanje neophodno, jer može da odgovori na zahteve tržišta za "senior" IT stručnjacima. Međutim, kako bi se zadovoljile trenutne potrebe za "junior" kadrovima neformalno obrazovanje daje odmah odgovor na narastajuće potrebe IT kompanija. Uskađivanja neformalnog i formalnog obrazovanja IT stručnjaka najefikasnije će se ostvariti kroz sinergiju države, obrazovnih institucija i privrede. Kao jedan od preduslova i dalje stoji obrazovanje od malih nogu, što se postiže uvođenjem informatike kao obaveznog predmeta u osnovne škole. Nacionalni prosvetni savet će o tome odlučivati 27. juna ove godine.

I. Bezarević - M. Andrejić