Država ima 700.000 "sakrivenih" hektara

Nacrt izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu produžio je mogućnost zakupa sa 20 na 30 godina, izjavila je Marija Mitrović iz Uprave za zemljište.

Mitrović je, gostujući na TV Pink, rekla da oko 450.000 hektara može da se da u zakup ili na korišćenje i da su poljoprivrednici tražili duži zakup da bi mogli zemljište racionalnije da koriste.

Prema njenim rečima, u smislu zakupa poljoprivrednog zemljišta ništa značajno se nije menjalo, postojaće mogućnost javnog nadmetanja u dva kruga, a definisan je krug lica koje mogu da zakupe na javnom nadmetanju.

Primenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu i do sada, kao i njegovom izmenom, primenjuju se i svi drugi zakoni, pa tako i Zakon o restituciji, istakla je Mitrović.

- Sve što se daje za neko investiranje, vodi se računa da se ne podižu zasadi bez provere da li je predmet restitucije - kazala je Mitrović i dodala da ono što je predmet restitucije nije predmet prodaje.

Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić je u istoj emisiji ocenio da su izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu preuranjene i da podrazumevaju i otuđenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, što do sada nije bio slučaj.

Antić je naveo da još od 1995. godine postoji obaveza popisa državnog poljoprivrednog zemljišta od strane svih državnih organa i onih koji su korisnici.

- Kako vi očekujete da fizičko lice koje koristi nekoliko hektara ili neku zgradu u centru Beograda da prijavi recimo Direkciji za imovinu za poljoprivredno zemljište ili neku zgradu koju koristi, ako to samo ministarstvo ne radi - upitao je Antić.

- Osnovano sumnjamo da hektara u državnoj svojini ima najmanje 700.000, ali su oni sakriveni, bez osnova upisani kao društvena, kao zadružna svojina, pa čak i privatna svojina - istakao je Antić.

Antić je dodao da je zato Mreža za restituciju insistirala da se što obimnije i masovnije sprovede restitucija u naturi, pa čak i kroz supstituciju, kako bi se razotkrilo što više nepravilnosti.