Skupština Crne Gore usvojila konverziju kredita u francima u evre - Da li je to pravo rešenje i za dužnike u Srbiji?

Za 683 Crnogorca, korisnika kredita vezanih uz švajcarski franak, stiglo je olakšanje – Skupština Crne Gore usvojila je Zakon o konverziji kredita kojim će se njihove obaveze preračunati u evre i to na dan sklapanja ugovora te uz fiksnu kamatu od 8,2%. Teret kursnih razlika u jednakoj razmeri podeliće korisnik kredita, banka i država.

Budući da je reč samo o jednoj bankarskoj instituciji koja je davala takve kredite, a to je Hypo Alpe Adria banka, ona je dobila rok od 30 dana da pretvori sve kredite vežući ih uz evro, a ne švajcarski franak, te 45 dana da korisnicima dostavi nove ugovore, piše Al-Jazeeera Balkans.

Iako je evro, zapravo, domaća valuta u Crnoj Gori, vest iz Podgorice sa zanimanjem su pratili u regiji jer se korisnici kredita vezanih uz švajcarski franak u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji već godinama bore da olakšaju otplatu svojih obaveza prema bankama. Ako ne u evro, što je jedan od predloženih modela rešenja, predlažu konverziju kredita u nacionalne valute.

Na području Srbije veliki je broj građana zaduženih u kreditima vezanim uz franak. No, odgovorni na finansijskom portalu kamatica.com ne savetuju primenu takvog rešenja u Srbiji.

- Ne bih savetovao konverziju u drugu valutu, jer to jedino može da bude evro čija dugoročna perspektiva je jačanje, dok je perspektiva švajcarskog franka slabljenje. S obzirom da su građani u ovom momentu uglavnom zaduženi na 15 i više godina, savet je da u ovom momentu ništa ne menjaju već prate razvoj situacije - poručuje Dušan Uzelac, vodeći čovek tog portala.

I on smatra da bi pretvaranje kredita u domaću valutu za srpske građane bilo najbolje rešenje, ali "neko bi morao da plati cenu takve odluke".

- Uzevši u obzir da je u Srbiji veći volumen zaduženih u švajcarcima, to ujedno znači da takva odluka dosta košta i u novcu, i u političkoj spremnosti i zato ne postoje indicije da bi ovaj problem mogao da se reši na ovaj način u Srbiji - ukazuje.

Denis Perinčić iz Republičke unije potrošača Srbije priču vraća na početak, podsećajući kako su banke svojevremeno davale kredite u dinarima dobijenim iz profita, a ne u francima, "kako se pogrešno predstavlja javnosti". U tom smislu, objašnjava pojam "moralnog hazarda" po kojem je situacija u kojoj su se danas našli kreditno zaduženi "posledica nepružanja potpune informacije potrošaču, odnosno rizika kojem su izloženi". Tvrdi da su banke znale da će franak "enormno rasti, a niske kamatne stope samo su bile mamac".

- Banke su zaradile kako na kursnoj razlici, tako i na jednostranom dizanju kamatne stope. Znali su ili morali znati da će doći do skoka "švajcarca", samo je postavljeno pitanje da li će niska kamatna stopa biti dovoljna da franak na dugu stazu bude pobeđen. Danas se vidi da niska kamatna stopa nije bila dovoljna da neutralizuje skok švajcarca u odnosu na evro - podseća Perinčić.

Upozorava i kako će "švajcarac skakati, jer je to neminovno, samo je pitanje koliko će to biti".