Naftu vade i iz kontejnera - Od poljoprivrednog i komunalnog otpada može da se dobije 3,3 miliona tona crnog zlata

Koštice voća, ljuske od kafe, otpad od slame, pa i kokošiji izmet koji se skladišti u Srbiji, krije i do 3,3 miliona tona nafte, koja može da se dobije biomasom. Ovaj obnovljivi izvor energije blagonaklono utiče na životnu sredinu, donosi i milione od upravljanja otpadom, ali pravi i struju i toplotnu energiju.

Kada bi znali da koriste biomasu, svako poljoprivredno gazdinstvo ili toplana u Srbiji - mogla bi besplatno da se greje.

- Biomasa je po potencijalima najznačajniji obnovljivi izvor energije - kaže Vojislav Milijić, predsednik Nacionalne asocijacije za biomasu "Serbio". Biomasa je isplativija od svih fosilnih goriva, uglja, mazuta, a jedinu cenovnu konkurenciju joj, u određenim uslovima za proizvodnju električne energije i toplote, može predstavljati prirodni gas. Ipak, prirodni gas ne obezbeđuje energetsku nezavisnost, naprotiv, sve više postajemo svesni mogućih problema u snabdevanju plavim energentom.

Koristi biomase najviše su uočili - na njivi. Na malom gazdinstvu od 10 do 15 hektara u mešanoj biljnoj i stočnoj proizvodnji, moguće je proizvesti godišnje iz obnovljivih izvora energije oko 900.000 kilovat časova toplotne energije i oko 55.000 kilovata struje. Toplotna energija bi mogla da se koristi za grejanje stambenog prostora, plastenika, staja za stoku, ribnjaka...

- U Vojvodini se godišnje proizvede oko osam miliona tona biomase samo iz poljoprivrede - kažu iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku.

- Slama, lišće, delovi voćaka, kukuruzovina, šećerna trska uglavnom se bacaju ili spaljuju, umesto da se iskoriste za dobijanje toplotne i električne energije, što je trend u razvijenim zemljama.

Cena grejanja na biomasu je za oko 60% niža od grejanja na uvozno fosilno gorivo. Ovaj izvor energije je uslovno rečeno "besplatan" u situacijama kada se radi o sopstvenoj biomasi koja se sada baca i spaljuje.

Upravo otpad je sirovina od koje fabrika kotlova "Kirka Suri" pravi novac. Ova beogradska firma došla je na ideju da zarađuje tako što će prerađivati otpad iz industrijskih pogona, sa farmi, iz fabrika, i pretvarati ga u energiju.

- Klijenti su nam zadovoljni, jer, osim toga što pravimo energente za grejanje i struju iz obnovljivih izvora, donose im i izuzetne uštede koje se mere stotinama hiljada evra - kažu iz "Kirka Surija".

Ovi inženjeri proizvodnjom energije iz biomase dobijaju od četiri do osam puta jeftiniji energente nego kada se koriste klasična goriva.

Tako su za fabriku kafe izumeli postrojenje kojim se energija za grejanje pravi od ljuski koje oni bacaju. Dosad su ih skladištili i za to plaćali basnoslovne iznose. Slična računica napravljena je za jednu farmu. Ekipa iz "Kirka Surija" iskoristila je kokošiji izmet koji je farmi bio smeće i, uz pomoć sagorevanja biomase, od otpada napravila energente za proizvodnju struje i toplotne energije. Kao sirovina, našla se i slama u jednoj bečejskoj fabrici, koja je napravila uštede od 1,8 miliona dinara kada je zamenila gas kao energent.


Biomasa

Prvo skladište biomase pravi se u Vojvodini u mestu Prigrevica. Ta investicija vrednosti 2 mil EUR zemljoradnicima će omogućiti odlaganje otpada sa njiva, a fabrike agropeleta će dobiti neophodne sirovine koje će se koristiti za proizvodnju toplotne energije.

Kapacitet ovog skladišta biće oko 100.000 tona i ono će biti centar skladištenja za ceo Zapadnobački okrug, koji obuhvata oko 200.000 hektara obradive površine.