Srbi uglavnom otvaraju kafiće i butike - U biznis ušlo još 7.500 malih firmi

Kada odluče da se otisnu u preduzetničke vode, građani Srbije najčešće otvore butik ili kafić. A i kada im poslovanje u jednoj prodavnici ili kafani ne krene, ne odustaju, već zatvaraju firmu i otvaraju novu, pod drugim imenom. Mali biznis iz ovih delatnosti zbog toga je već godinama prvi na spisku Agencije za privredne registre kada se radi o broju osnovanih, ali i ugašenih preduzeća.

Uprkos krizi i uslovima za poslovanje koji nisu bili laki za srpske privrednike, poslednjeg dana prošle godine zabeleženo je oko 7.500 privrednih subjekata više u odnosu na 2013. godinu. Za 12 meseci je u registar upisano 29.102 preduzetnika i 8.209 privrednih društava. Sa privredne scene je u istom periodu nestalo 27.068 preduzetničkih radnji i 2.601 privredno društvo.

Među top 10 delatnosti kada su u pitanju privredna društva, najmasovnije je lane bilo otvaranje trgovina na veliko, jer je s radom počelo 988 takvih firmi. Trgovinom na malo u specijalizovanim i nespecijalizovanim prodavnicama od prošle godine se bavi još 270 preduzeća. Među preduzetnicima, najveće interesovanje je bilo u oblasti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, pa su goste primile 2.332 novih kafana i prostora za prodaju brze hrane. Još 2.007 preduzetnika odlučilo se za pružanje usluga pripremanja i posluživanja pića. U istom periodu, međutim, iz registra je izbrisano 1.910 restorana, kao i 1.758 kafića.

- Potrebno je nastaviti reformu uslova za poslovanje u Srbiji i popularisati preduzetništvo kako bi se povećao broj privrednih subjekata koji će poslovati u zemlji - smatra Zvonko Obradović, direktor APR. - Godinama beležimo približno isti broj privrednika u Srbiji. To znači da se svake godine osnuje i ugasi približno isti broj firmi, odnosno da se biznisom bavi isti krug ljudi, koji se ne uvećava. Potrebno je stvoriti takvu poslovnu klimu u kojoj će građanima biti isplativije da pokrenu sopstveni biznis nego da se zaposle u javnom sektoru.

Ukoliko se uporede podaci o osnovanim privrednim društvima, prošle godine je osnovano 6,4% manje privrednih društava u poređenju sa 2013. godinom, u kojoj je osnovano najmanje preduzeća za poslednjih pet godina.

- Prošle i pretprošle godine je na tri osnovana ugašeno po jedno privredno društvo - kaže Obradović. - Trendovi kod preduzetnika su drugačiji i lane je prvi put za pet godina zabeležen veći broj osnovanih od obrisanih. Ipak, prošle godine je osnovano za šest odsto manje preduzetnika u poređenju sa 2013. godinom i za 21% manje u poređenju sa 2010. godinom.

Izbrisani zbog paragrafa

Za poslednjih pet godina najveći broj preduzetnika obrisan je 2010. godine, ali i u toku 2013. godine, u kojoj je APR brisala preduzetnike po sili zakona - kaže Zvonko Obradović. - Naime, na osnovu člana 91 Zakona o privrednim društvima propisano je da se svojstvo preduzetnika gubi ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine.