Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Izdanje Srbija
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Vijesti
Čukaru Peki je prvi zeleni rudnik - Nulto zagađenje, zaštićeni i voda i vazduh (FOTO)
Izvor: eKapija
Četvrtak, 31.08.2023.
08:48
Četvrtak, 31.08.2023.
08:48
Komentari
(Foto: eKapija / Aleksandra Kekić)
Na pitanje "kako" odgovor je - ulaganjem "ogromnih" sredstava.
- Na nekih 670 mil USD investicije, koliko smo imali do sada, 10% smo izdvojili za ekologiju. Težimo orijentisanju ka zelenoj energiji, odnosno OIE, gde planiramo investiciju u solarne elektrane, kao i proširenje zelenih površina. Cilj je formiranje zelenog prstena oko rudnika, kako bi i vizuelno predstavili naše održvo rudarstvo i kako bismo pokazali da rudarstvo i ekologija mogu zajedno – rekao je okupljenim novinarima tokom otvorenog dana za medije pomoćnik generalnog direktora kompanije Branko Rakočević.
Rudnik Čukaru Peki je specifičan po tome što je jedini rudnik u Srbiji koji radi specifičnu formu rudarenja kroz zapunjavanje podzemnih prostorija.
- Mi ne dobijamo jalovinu u tom nivou kao klasični rudnici, koji su trenutno aktivni u Srbiji. Postrojenje pasta zasip, koje smo, za sada, jedini izgradili u našoj zemlji, služi za zapunjavanje podzemnih prostorija korišćenjem reciklirane jalovine. Dakle, ona se vraća u podzemne prostorije koje su iskopane, a na površini time ne devastiramo prirodu - objašnjava Rakočević.
Branko Rakočević (Foto: eKapija / Aleksandra Kekić)
Finalni proizvod kompanije je koncentrat, a za samu proizvodnja koristi se električna energija, tako da nema emisije štetnih gasova. Specifičnost se ogleda i tome što Čukaru Peki ima takozvane "tri nule", odnosno nulto zagađenje.
- Nemamo emisiju otpadnih voda, štaviše, imamo izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i sva voda koja se prikupi od atmosferskih padavina ili kroz vodozahvat cirkuliše kroz rudnik. Konstantno jedna ista voda se čisti i kruži kroz sva postrojenja. Što se tiče vazduha, mi nemamo topionicu, pa nema ni emisije u vazduh. Kompletan transportni sistem od izlaska iz rudnika do flotacije je zatvoren tunelom, pa nema emisije prašine. Koristimo najmodernije tehnologije i opremu, tako da je nulta emisija štetnih gasova i elemenata u atmosferu - tvrdi naš sagovornik.
Ističe i da je ovakva metoda rudarenja sada trend u svetu, te da Čukaru Peki predstavlja model koji bi trebalo da slede svi Ziđin rudnici, ali i oni u vlasništvu drugih kompanija.
Zatvorena transportna traka (Foto: eKapija / Aleksandra Kekić)
Kada je reč o eksperimentima u laboratoriji, Ivana Mitrović, zamenik supervizora Cetra za hemijska ispitivanja kaže da se sprovode u strogo kontrolisanim uslovima i da laboratorija teži tome da ne emituje nikakve štetne materije u spoljašnju sredinu, odnosno da se svi kiseli gasovi i pare koje nastaju prečišćavaju.
- Takođe, u različitim eksperimentima nastaju brojne otpadne vode, koje se posebno prikupljaju u posebnim bazenima i cevovodom se odvode u postupak flotacije, gde ih kolege koriste u svojim procesima - dodaje.
Navodi i da se prilikom određivanja procenta zlata u koncentratu u samoj reakciji koristi olovo oksid, tako da nastaje otpad, od kojeg je jedan deo opasan.
- Sav otpad se čuva u posebnim skladištima, a u skladu sa klasifikacijom otpada dolaze kompanije sa kojima sarađujemo, a koje su zadužene za dalju preradu - dodaje.
Ziđin Majning dve godine zaredom kompanija sa najvećom ostvarenom dobiti
Da je ovo pravi put govore i brojke. Naime, rudnik Čukaru Peki, čija je osnovna delatnost eksploatacija rude bakra, zlata i drugih metala, dve godine zaredom je broj jedan, a Ziđin Majning je kompanija sa najvećom ostvarenom dobiti.
- Trenutno smo na 400 mil USD dobiti u prva dva kvartala ove godine, tako da smo već premašili prethodnu godinu, a nadamo se da će naredna biti još bolja - kaže Rakočević.
________________________________________________________________________________________________________________
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović istakla je tokom današnjeg razgovora sa predstavnicima Ziđin majning grupe da je ova grupa u našu zemlju investirala više od 2,5 mlrd USD i da će "zahvaljujući aktivnostima ove kompanije, Srbija u godinama pred nama biti među najvećim evropskim proizvođačima bakra i jedan od najvećih proizvođača zlata"
Potpredsednik Ziđin majning grupe Vang Čun rekao je da je Ziđin majning grupa, u kojoj se nalaze kompanije Ziđin koper i Ziđin majning, zadovoljna poslovanjem u Srbiji.
- Ideja nam je da dodatno povećamo proizvodnju bakra i zlata, ali i da nastavimo sa značajnim ulaganjima u zaštitu životne sredine. Odlučili smo da u Beogradu otvorimo kancelariju koja će koordinirati međunarodne aktivnosti Ziđin grupe što pokazuje našu posvećenost i nameru da nastavimo sa uspešnim poslovanjem u Srbiji koja je veoma važna za našu kompaniju - rekao je on, preneo je sajt Ministartsva.
________________________________________________________________________________________________________________
Navodi da su kratkoročni planovi kompanije da se kapacitet flotacije poveća sa 10.000 tona prerade rude na 12.000 tona.
- Takođe, radimo plansku i projektnu dokumentaciju za eksploataciju gornje zone dva, to je drugo rudno ležište kojim bismo, kada uđemo zvaničnu eksploataciju, nakon dobijanja svih odobrenja, povećali i izvoz koncentrata - dodaje.
Kao što je rečeno, finalni proizvod kompanije je koncentrat, za šta imaju stabilno tržište. Kako kaže sagovornik, kupci su u Kanadi, Španiji, Bugarskoj, Koreji, Brazilu. Najveći broj kupaca je u Kini, a kada je reč o ceni, veruje da neće biti velikih oscilacija.
Do sada uloženo oko 80 mil USD u projekte koji su u funkciji zaštite životne sredine
U rudniku Čukaru Peki do sada je uloženo oko 80 mil USD u projekte koji su u funkciji zaštite životne sredine. Kako kaže Dušan Višnjić, inženjer zaštite životne sredine u rudarstvu i menadžer u rudniku, želja je da se napravi sinergija zelenog parka i zelenog rudnika.
Dušan Višnjić (Foto: eKapija / Aleksandra Kekić)
- Mogućnosti za zagađenje sprečavamo redovnom kontrolom svih parametara životne sredine. Kroz redovan rad pratimo i formiramo planove monitoringa vode, vazduha i zemljišta. Monitoring nam daje podatke da bismo pripremeili planove rada i studije uticaja na životnu sredinu, koje su nam baza za dalji rad tokom života rudnika - objašnjava.
Kada je reč o otpadu jalove stene koji ne može da se vrati u podzemlje, navodi da se odlaže u flotacijsko jalovište:
- To je prvi objekat takve vrste izgrađen u Srbiji i predstavlja deponovanje jalovine koja je konstantno pod vodom, čime se sprečava širenje aerozagađenja. Uticaj na podzemne vode se zaustavlja time što smo celokupnu površinu jalovišta obložili vodonepropusnim zemljanim slojem, zatim HDP folijama koje služe za sprečavanje kontakta između otpada i zemljišta i ispod i okolo se nalaze drenažni kanali, kako bismo sprečili kontaminaciju voda oko jalovišta.
Nakon što izvade svu rudu ili većinu, u zakonskoj su obavezi su da izvrše rekultivaciju.
- Mi smo spremni i želja nam je da radimo i iznad standarda Republike Srbije, koji su jako visoki, sa standradima EU smo takođe usklađeni. Kada je reč o budućim planovima, imamo želju da postignemo karbonsku neutralnost – ističe sagovornik.
Park prijateljstva (Foto: eKapija / Aleksandra Kekić)
Rudnik koji liči na park
Kompanija upravlja sa oko 100 ha zelenih površina. Imaju bašte i parkove, a takođe obnavljaju i šume. Plan je da u narednih 10 godina obnove 27 ha šume.
U okviru rudnika u toku je gradnja stadiona, koji će moći da koriste i građani Bora i okoline. Kako navodi Branko Rakočević, rudnik je projektovan tako da ne liči na rudnik, već je ideja da se formira tako da liči na park.
- Planiramo izgradnju veštačkih jezera, parkova, šetališta, kroz ceo krug rudnika i eksploataciono polje, tako da će građani imati priliku u tome da uživaju - navodi.
Dušan Višnjić posebno ističe Park prijateljstva. Kako kaže, želja je da se spoje radna i životna sredina:
- Svuda oko nas je puno zelenila, a funkcija je dvostruka: da bude prijatno i lepo, ali i da se smanji količina prašine koja potencijalno može da ode u životnu sredinu. Cilj je da se napravi industrijski park u kome možemo lepo provoditi vreme.
Čen Jong (Foto: eKapija / Aleksandra Kekić)
Generalni direktor kompanije Ziđin majning Čen Jong (Chen Yong) navodi da je cilj da rudnik posluži kao primer u Srbiji, Evropi, ali i celom svetu.
- Radimo na tome da rudnik bude u formi parka, bašta, šuma. Želimo da damo doprinos razvoju društvene zajednice i privrede Srbije, te da i dalje radimo na jačanju mosta prijateljstva - istakao je.
Aleksandra Kekić
Tagovi:
Ziđin Majning
Serbia Zijin Mining
Branko Rakočević
Ivana Mitrović
Dušan Višnjić
Čen Jong
Chen Yong
rudnik Čukaru PekiPark prijateljstva Čukaru Peki
održvo rudarstvo
zapunjavanje podzemnih prostorija
pasta zasip
eksploatacija bakra
eksploatacija zlata
eksploatacija metala
flotacijsko jalovište
reciklaža jalovine
HDP folije
rekultivacija rudnika
ozelenjavanje rudnika
zaštita životne sredine u rudniku Čukaru Peki
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Spustili smo se u jamu rudnika Čukaru Peki - Šta je pasta zasip, prvo takvo postrojenje u Srbiji i kako do zlata i bakra? (FOTO, VIDEO) Industrija
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.