U subotičkom kraju povrtarima najveću zaradu donose lubenice

Poljoprivredno gazdinstvo Vukovića iz Donjeg Tavankuta raspolaže se oko deset hektara zemlje, što, kako kaže Geza Vuković, nije mnogo, ali sa zetovom zemljom i onom uzetom u zakup obrađuju oko 40 hektara.

- Zet se bavi ratarstvom, a zajedno smo u povrtarstvu. Mi smo suzili asortiman povrća tako da se pretežno bavimo proizvodnjom lubenica i dinja. Bostan nam je glavna proizvodnja i sadimo nešto praziluka i celera, što iznosimo na našu kvantašku pijacu i plasiramo naveliko. Trenutno pod plastenikom imamo celer iz lanjske proizvodnje koji zbog izmrzavanja ne može da prezimi na otvorenom, tako da će uskoro biti spreman za isporuku. Povrtarstvo je segment u poljoprivredi koje donosi profit, doduše, sada manje, jer mali proizvođači teško opstaju pored velikih, jer nisu više interesantne pijace gde opada promet pošto dosta ljudi snabdeva u tržnim centrima i marketima. Mi se držimo zahvaljujući lubenicama i dinjama, a glavno tržište u Subotici udaljenoj oko 17 kilometara. Nisam bostanu merio slast, ali naš sa peska je dovoljno sladak, čim ima mušterija - kaže Geza Vuković.

Vukovići se lubenicama i dinjama intenzivnije bave desetak godina. U proizvodnju bostana su krenuli krenuli na površini od jednog katastarskog jutra, a do sada su ga uzgajali najviše na tri hektara.

- Asortiman je raznovrstan, od malih lubenica koje teže dva do tri kilograma i u poslednje vreme su sve traženije na tržištu, pa do onih bez semenki. Povremeno proizvodimo i lubenice sa žutim mesom, ali teško se nabavlja seme i za ovu sezonu imam obećanje da će mi poslati jedna semenarska kuća iz Beograda. Sada je olakšanje kod nabavke semena, jer se preko interneta sve može naći i videti i brzom poštom stigne za dan-dva. Dostupna su nam sva kvalitetna semena sa svetske pijace, za razliku od vremena kada smo počinjali i ostavljali svoje seme od najboljih plodova, ili smo po kvalitetno sortno seme morali u Mađarsku - predočava sagovornik Dnevnika.

Naravno, gazdinstvo Vuković ima i krupnijih lubenica tako da na tezgama uvek ima pet šest sorti razne veličine, a ove male su sve traženije, jer su praktičnije za manje porodice.

Od Geze saznajemo da je rasad za predstojeću sezonu već počeo zasnovati u desetak kontejnera za površinu od pola jutra, koja će se prvo rasađivati, a posao će se kontinuirano nastavljati.

- Kontejneri sa semenom se postavljaju u "tople krevete" na stiropor zasut sa nekoliko centimetara peska i sve je obezbeđeno podnim grejanjem na struju, pa na taj način i u slučaju niskih temperatura imamo sigurno nicanje, jer ako je hladno i vlažna podloga mogu da istrule žile rasada. Na ovaj način sam obezbedio da za imam rani segment proizvodnje dosta siguran rasad. Neki normalni rokovi za rasađivanje bostana na otvorenom su početkom maja, ali kada je vreme povoljnije dešava se da rasađivanje bude i ranije - objašnjava Geza.

Većinu roda Vukovići prodaju za tezgama na subotičkom buvljaku, nešto se proda u Đurđinu i snabdevaju još dva prodajna mesta u okolini, dok se manja količina proda i kod kuće.