Mađarska mangulica kao neiskorišćena poljoprivredna niša - Cena kilograma šunke od "dlakave svinje" i do 90 EUR

Nemački proizvođač Andrej Babic odlučio je da se upusti u uzgoj nešto malo drugačijeg - dlakave svinje, a u naučnom svetu i među poznavaocima naziva se još i mađarska mangulica.

- Inače sam po struci slikar, ali oduvek sam se želeo da se bavim poljoprivredom. Pre pet godina supruga i ja smo preuzeli napuštenu farmu od mog dede u blizini grada Gisena i prilagodili je za ekstenzivan uzgoj svinja - prepričava Babic.

Odlučili su se za nešto specifičniju vrstu i ne svima toliko poznatu, a glavni cilj bio je da očuvaju ovu pasminu od izumiranja. Inače ona se već nalazi na popisu ugroženih životinja, a uzgajivač je teško pronašao neke jedinke, piše top agrar.

Mađarska mangulica je srednje velika svinja, srazmerno kratka i široka, što naročito dolazi do izražaja kod veće kondicije grla i u tovu, pa je vrlo otporna na bolesti i ima veliku sposobnost adaptacije na skromne uslove držanja i ishrane. Glava je srednje duga, a profilna linija nosnog dela lobanje malo konkavna. Vrat joj je srednje dug i mišićav kao i leđa koja su blago zaobljena dok su joj sapi spuštene, ali ne previše.

Visina do grebena u proseku 70 cm u krmača, a u nerasta 80 cm. Grudi su oble i duboke. Noge pravilne, obim potkolenice oko 16 cm u potpuno razvijenih grla što ukazuje na dobru tovnost, ali, iako je kostur finiji, kosti su jako teške.

Težina krmača kreće se od 120 do 180 kg, a nerasta 180-200 kg. Međutim, razlike u težini postoje zavisno i od tipa, s time da su beli i crveni tip nešto većeg okvira i težine, dok je dlakavi tip najmanji i odrasle krmače su teške od 100 do 150 kg.

Dok je Mađarska i dalje najveći proizvođač mangulica na svetu, njihova kulinarska popularnost se vrlo brzo proširila i u ostale zemlje Evrope, ali i u Sjedinjene države.

- Iako smo ih do prošle godine imali čak 80, velike štete prouzrokovane sušom koje su nam smanjile rod žitarica za stočnu hranu prisilile su nas da taj broj nažalost prepolovimo - ističe ovaj mađarski uzgajivač i dodaje kako mu i najveće probleme stvara birokratija, a za dobijanje dozvole bilo im je potrebno čak tri godine.

Ali, nimalo ne žale i, kako tvrde supružnici, posao cveta.

- Njihova masnoća se uopšte ne može uporediti sa drugim svinjama, ona je pravi nosač ukusa. Prodajemo sve delove mesa. Dimljena slanina nam je uvek rasprodata i pre nego što uopšte stigne na tržište, a šunka je između 60 i 90 EUR po kilogramu - kaže ovaj uzgajivač. Prodaju rade preko telefona jer im je internetska stranica još uvek u izradi.

Priznaje i kako imaju za cilj da prošire imanje.

- Sada ćemo samo raditi i truditi se jer je previše zabavno da odustanemo - zaključuje Babic.