Petorica Kragujevčana osnovala zadrugu specijalizovanu za uzgoj lečnika - Već ugovoren kompletan otkup

(Ilustracija) Prvom rodu mogu da se nadaju tek za pet godina, a stablima punim plodova za deceniju. I taj podatak petoricu mladih Kragujevčana nije omeo da pokrenu uzgoj lešnika i osnuju zemljoradničku zadrugu specijalizovanu za ovo koštunjavo voće.

Kako kažu Predrag Rmuš, Srđan Novčić, Vuk Vasilić, Slaviša Milikić i Dušan Aleksić, "Šum le" je biznis za penziju i unuke. Prvu berbu će strpljivo čekati, jer je sa čuvenom italijanskom fabrikom slatkiša Ferrero ugovoren kompletan otkup.

Na porodičnom imanju u Desimirovcu, prvom selu do centra šumadijskog okruga, Petar Rmuš (32) zasadio je prvi hektar pod leskom, a sve je spremno za sadnju još pet. Do kraja naredne godine pod ovom voćkom petorice proizvođača imaće oko 16 hektara.

- Ono što nas je najviše privolelo ovoj priči je da zasadi koji su jednom podignuti, žive 100 godina. Da bi se započeo ovakav biznis, osim velikih ulaganja, neophodno je i strpljenje da se uloženi novac vrati. U podizanje svog zasada uložio sam 65.000 EUR. Osim nabavke sadnica i pripreme zemljišta, potrebni su i mehanizacija, traktor, freza, ograda, bunar za podzemno navodnjavanje - kaže Rmuš.

Srđan Novčić, koji je i predsednik Zadruge, svoje imanje navodnjava kompjuterski. Dok navodnjavanje kap po kap košta 2.000 EUR po hektaru, podzemno je dvostruko skuplje!

- Na šest hektara staje 6.000 zasada, na svakom hektaru oko 444 sadnice. Cilj je da za pet godina prinos bude pet tona po hektaru. Trenutni prosek u Srbiji je 1,3 tone po hektaru - kaže Srđan.

Stručnjaci kažu da su prirodni uslovi u centralnoj Srbiji povoljniji za gajenje leske, ali najviše zasada ove voćne vrste nalazi se u Vojvodini. Najveći kupci su konditori koji otkupe oko 75% svetske proizvodnje.

- Najčešće sorte lešnika kod nas su rimski, istarski, enis, romana i halski džin, a ova voćna vrsta je u poslednjih nekoliko godina u ekspanziji - kažu u Privrednoj komori Srbije.