Izvor: Novosti | Nedelja, 31.03.2019.| 10:42
Izdvojite članak Odštampajte vest

Valjevski kraj pogodan za razvoj vinogradarstva - U selima oko manastira Lelić grožđe rađa "kao čičak", naročito kaberne i merlo

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Anna Biancoloto/shutterstock.com)
Sva sela oko manastira Lelić, Pustinja i Ćelije, pa i ona dalje prema Užicu, do pre 120 godina, bila su puna vinograda. Mnoge njive, i danas, zovu se "vinogradi", mada vinovu lozu podiže, zasada, samo porodica Ranković, gde grožđe rađa "kao čičak", posebno sorte kaberne i merlo.

Ova, severna strana Povlena, mesto je sa kog se, pored ostalog, vide Bukulja, Maljen, Suvobor, Topola, Rudnik, Cer, prostor je za koji stručnjaci tvrde da rod mora da bude na nivou svetskog, ako se valjano radi. To tvrdi Milovan Mića Stojković, čuveni vinogradar, koji je "okićen" mnogim medaljama i nagradama u zemlji i inostranstvu.

- Ljudi hoće da uče, da slušaju i nema problema za berićet. Blagoslov je Božji, što u Leliću i okolini nikad nije zabeleženo da je tukao grad. Žile su duboke i do 180 metara, pa im ni suša ne smeta - kaže za Novosti Stojković, koji je održao i praktično i teorijsko predavanje u obližnjem selu Donje Leskovice, u organizaciji familije Ranković, čiji vinograd, kako kaže, izgleda fenomenalno i dobar rod se, s razlogom, očekuje.

Ovdašnje područje naselili su, kaže meštanin Ljuba Ranković, ljudi iz Hercegovine, došli su u kraj koji je, kao i stari zavičaj, godinama kuburio sa vodom.

- Zato su ovde birali dva posla, da sade lozu i gaje ovce i na tom poslu su stasale generacije naših ljudi, onda su došla druga vremena, a, evo, vraćamo se čukundedovskom poslu. Opet će, kod nas, u velikom broju da rađa koza i loza, jer je greh da ne koristimo zemlju za te "blagodeti od Boga" - kaže Milorad Ranković.

Uveliko je počela rezidba vinove loze u čitavom valjevskom kraju, koji je, kako kaže Stojković, "izuzetno blagodaran za ovo voće, za sve vodeće, najkvalitetnije svetske sorte". Za rezidbu su potrebni dobri majstori.

Stojkovićeva ekipa uspeva da obavi posao na svojim posedima, na drugom kraju, u selu Mrčići, prema Beogradu, i kod prijatelja. Za mnoge vlasnike zasada loze, smatra, potrebni su stručni ljudi, jer oni koji nisu dovoljno upućeni i obučeni, "mogu od gotovog da naprave veresiju".

U drevnim zemljišnim knjigama meštani Lelića i okoline imaju tapije na vinograde. Među vlasnicima bio je i potonji vladika Nikolaj Velimirović, rođen u tom selu, svetac SPC, koji je, na deobi, dobio "dve i po motke" vinograda, kako se tada računalo.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.