Beograd može da privuče 5,5 mlrd USD klimatskih investicija - Zelene zgrade imaju najveći potencijal

Gradovi u zemljama u usponu imaju potencijal da privuku klimatske investicije vredne više od 29,4 biliona USD u šest ključnih sektora do 2030. godine, kaže se u novom izveštaju Međunarodne finansijske korporacije (IFC), članice Grupe Svetske banke. U izveštaju IFC napominje se da Beograd pruža mogućnosti za klimatske investicije vredne 5,5 mlrd USD do 2030. godine, pri čemu najveći potencijal leži u zelenim zgradama (1,8 mlrd USD).

Izveštaj analizira ciljeve gradova u vezi sa klimom i akcione planove u šest oblasti i identifikuje mogućnosti u prioritetnim sektorima poput zelenih zgrada, javnog prevoza, električnih vozila, otpada, vodosnabdevanja i obnovljive energije. U izveštaju se ističu inovativni pristupi koje gradovi već koriste, kao što su zelene obveznice i javno-privatna partnerstva, u cilju privlačenja privatnog kapitala i povećanja otpornosti gradova.

Kako se navodi, cilj Beograda je da postane "pametan grad" koji se oslanja na viziju urbanog razvoja fokusiranu na dizajn i primenu novih gradskih propisa, uređenje reka, rečnih obala ijavnih prostora, primenu novih tehnologija i na prilagođavanje klimatskim promenama.

Prema proceni IFC-a, Beograd pruža investicione mogućnosti vezane za klimatske promene do 2030. godine u sektoru komunalnog čvrstog otpada - 155 mil USD, u električna vozila - 629 mil USD, u obnovljive izvore energije - 740 mil USD, u sistem urbanih voda - 990 mil USD, u javni prevoz - 1,2 mlrd USD i u "zelene" zgrade 1,8 mlrd USD.

Beograd preduzima značajne korake u pravcu razvoja zvaničnih politika za upravljanje vodosnabdevanjem i otpadom, najavljujući nameru da izgradi prvo postrojenje za preradu otpadnih voda. Prioritetni sektori Beograda za investicije jesu obnovljiva energija, javni prevoz i zelene zgrade.

Srpska prestonica ima za cilj da finansira svoje strateške ciljeve pomoću instrumenata za korišćenje vrednosti zemljišta, podstičući većugustinu u blizini tranzitnih čvorišta posebnim urbanističkim planovima ipodržavajući JPP novim propisima, naročito u oblasti upravljanja otpadom i prerade otpadnih voda.

Kako više od polovine svetske populacije trenutno živi u urbanim oblastima, gradovi troše više od dve trećine svetske energije i odgovorni su za više od 70% globalnih emisija ugljen-dioksida. Način na koji se gradovi budu bavili pitanjem klimatskih promena biće od suštinskog značaja za napore da se globalno zagrevanje zadrži na nivou od 1,5 stepeni Celzijusa, prema Međudržavnom panelu o klimatskim promenama (IPCC).

- Hitno nam je potrebno pronalaženje odgovora na klimatske promene, moramo da radimo odmah. Gradovi predstavljaju sledeći izazov za klimatske investicije, u pitanju su neiskorišćene mogućnosti vredne više biliona. Kako bi se realizovalo obećanje da će gradovi postati klimatski pametni, biće neophodno da javni sektor sprovede reforme koje će omogućiti privlačenje višefinansijskih sredstava privatnog sektora - rekao je generalni direktor IFC Philippe Le Houérou.

Na zelene zgrade će se odnositi 24,7 biliona USD potencijalnih klimatskih investicija u gradove. Značajan investicioni potencijal leži u rešenjima za transport koja za posledicu imaju manju emisiju ugljen-dioksida, poput energetski efikasnog javnog prevoza (bilion USD) i električnih vozila (1,6 biliona USD). U isto vreme, čista energija (842 mlrd USD), vodosnabdevanje (bilion USD) i otpad (200 mlrd USD) ostaju ključne komponente održivog urbanog razvoja.

Izveštaj obuhvata detaljne procene mogućnosti za klimatske investicije u šest reprezentativnih gradova koji se nalaze u različitim delovima sveta, raznih su veličina i fokusirani su na različite aspekte klimatskih promena. Pored Beograda, tu su još i Džakarta, Najrobi, Meksiko Siti, Aman, Radžkot.

IFC

Svetska Banka-WB Beograd

Grad Beograd

izveštaj IFC

klimatske investicije

obnovljivi izvori energije

energetska efikasnost

klimatske promene

zelene zgrade