Država daje subvencije za kozarstvo - Surutka najtraženiji proizvod, mleko na drugom mestu

Poslednjih godina raste tražnja za kozjim proizvodima, samim tim i proizvodnja, ali realnost je da je dobar deo populacije izgubio naviku konzumacije i korišćenja kozjeg mleka, sireva i mesa tokom skoro pola veka zabrane i ograničenog držanja koza u bivšoj Jugoslaviji, kaže profesor ovčarstva i kozarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Ivan Pihler.

Kozarstvo u Srbiji ima viševekovnu tradiciju, nakratko prekinutu u decenijama posle Drugog svetskog rata. Ipak, početkom ovog veka, počeo je nagli uspon ove grane stočarstva, najpre u Vojvodini, a potom i u centralnoj Srbiji, gde su poslednjih godina nikle velike i moderne kozarske farme. Jasno je da je ekspanziju kozarstva uslovilo tržište, tačnije tražnja za kozjim proizvodima.

Najprodavaniji kozji proizvod - surutka

Pre svega, kada je Srbija u pitanju, velika tražnja vlada za kozjim mlekom, koje se koristi u ishrani ljudi, ali i u kozmetici. Ipak, ono je na drugom mestu što se tiče prodaje kozjih proizvoda.

- U poslednje vreme smo prosto "izbombardovani" reklamama o korisnosti kozjeg mleka, ali činjenica je da je velika većina takvim propagandnih poruka tačna - kaže Pihler i dodaje je trenutno najprodavaniji kozji proizvod surutka.

Surutka nije lek za sve bolesti

Kozja surutka je u stvari nusproizvod koji nastaje pri spravljanju kozjeg sira. Blagotvorno deluje na probavni trakt, na disajne organe, preporučuje se u terapeutske svrhe. No, bez obzira na njen odličan proteinski sastav i druge dobre nutritivne osobine, ne treba pomišljati da je ona lek za sve bolesti, u šta je deo potrošača često sklon da poveruje. Valja podsetiti da u kozjoj surutki ima 2% suve materije, dok ostatak čini voda.

Kozje mleko mnogo svarljivije od kravljeg

Pored velike hranjlive vrednosti, poznato je da je kozje mleko mnogo svarljivije od kravljeg, s obzirom na to da sadrži veći procenat zasićenih masnih kiselina, a globule masti u kozjem mleku su manje nego kod kravljeg.

- Ono što deo potrošača odbija od kozjeg mleka je specifičan miris i ukus. Nekima ne prijaju, ali oni potiču od najkvalitetnijih nezasićenih masnih kiselina, kaprilne i kaprionske - predočava Pihler.

Razvoju kozarstva u Srbiji pogoduju i državne subvencije, koje iznose 7.000 dinara godišnje po umatičenom grlu. Kada je krenula ekspanzija kozarstva početkom 2000. godina, kozari u Srbiji su kvalitetan priplodni materijal morali da nabavljaju u inostranstvu, najčešće u Austriji i Francuskoj. Uvoza ima i dalje, ali i kvalitetnih priplodnih grla u Srbiji, koji se delom i izvozi (u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu).
Utrošak kozjeg mesa se meri promilima


Jarčevi - nerentabilni

Kozje meso, iako za mnoge delikates (prevashodno jaretina), i dalje je u Srbiji praktično nusprodukt sve veće proizvodnje kozjeg mleka. Utrošak kozjeg mesa po glavi stanovnika se meri promilima. Dolazi se do apsurdne situacije da su muška grla na farmama praktično šteta. Vlasnici ih često prodaju već sa dve nedelje starosti, odmah nakon kolostralnog perioda tokom sisanja, jer bi, ako nastave da sisaju majčino mleko, bili nerentabilni. Količina (tačnije cena) posisanog mleka skuplja je od njihovog prirasta i cene po kilogramu žive vage koje kozari za njih na tržištu mogu da dobiju.