Trećina stanovnika Jošanice živi od proizvodnje pečuraka - Deset tona šampinjona nedeljno stiže na tržište

Trećina stanovnika Jošanice živi od proizvodnje pečuraka. U tom žagubičkom selu svi vlasnici firmi i radnici su u rodbinskim vezama. U Homolju je od velikog značaja svako radno mesto, pogotovo ako ga vredni ljudi iz tog kraja sami stvore.

Prve gajene pečurke u Jošanici kod Žagubice nikle su pre 26 godina. Sada se njihovom proizvodnjom bavi šest porodica iz ovog homoljskog sela. Nedeljno isporuče i do deset tona šampinjona u Niš, Zaječar, Bor, a najviše u Beograd.

- Ovo je posao koji zahteva svakodnevni rad. Morate biti prisutni maltene 24 sata u proizvodnji da biste došli do željenih rezultata. Radno vreme nije određeno. Jednostavno, pečurke kada zatraže berbu vi morate biti tu - kaže proizvođač šampinjona Dražen Stević.

Aleksandar Milovanović, koji takođe proizvodi šampinjone, kaže da mu se ovim poslom bavi bliža i dalja familija.

- Svi smo skoro u rodbinskom odnosu i onda svako svakog pomaže. Ko negde zataji, neko mu pripomogne - ističe Milovanović.

I svi zaposleni su rođaci iz sela. To je meštanima posebno važno, jer je teren razuđen, fabrika ovde nema, a poljoprivreda se teško isplati.

Proizvodnja šampinjona iz Jošanice prošla je razne faze. Pre nego što je klimatizacija stigla u Srbiju, pečurke su tokom leta uzgajali u napuštenim vojnim tunelima u Gornjačkoj klisuri.

- Drugačiji su uslovi. Ne može da se utiče temperaturom i vazduhom. Sve ide prirodno. Proces proizvodnje traje dosta duže nego u prostorijama, skoro duplo - objašnjava Živadinka Stević.

Potražnja je uvek veća od onoga što mala Jošanica proizvodi, pa se kapaciteti stalno proširuju i modernizuju.

- Kompost koji trenutno dobijamo je u džakovima. Hteli bismo da modernizujemo proizvodnju, jer smo bili skoro u Mađarskoj i oni tamo rade u rinfuzu. To je jedna pokretna traka koja sve izbacuje odjednom i isto tako ubacuje. To je mnogo lakši način proizvodnje - dodaje Stević.