Finansijske uštede i ekologija glavni aduti za razvoj kompostiranja - Biorazgradivi otpad u Srbiji još završava na deponijama

Iako svaki stanovnik Srbije u proseku dnevno proizvede oko kilogram đubreta, od čega skoro polovinu čini biorazgradivi otpad, u našoj zemlji i dalje ne postoji organizovana proizvodnja komposta. S druge strane, kompostiranje kao ekološki, ali i ekonomski isplativ proces upravljanja otpadom, u svetu se primenjuje već decenijama, a u Evropi više od deset godina funkcioniše Evropska mreža za kompost (ECN).

Proces kompostiranja omogućava smanjenje korišćenja veštačkih đubriva u poljoprivredi, a državi može da donese dodatne uštede jer smanjuje količinu otpada iz domaćinstva koji se odvozi na deponije.

- Razvoj ozbiljnog sistema kompostiranja omogućio bi i nova zapošljavanja - navodi Nemanja Stanisavljević, docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

On dodaje da je od svih lokalnih samouprava na ovom polju najviše uradila opština Subotica kroz projekat "Subotica zna šta je kompostiranje", u okviru kog su građani, uz edukaciju o kompostiranju, dobili i kompostere.

Prema podacima koje je eKapija dobila iz Centra za zaštitu životne sredine Privredne komore Srbije (PKS), promocijom kompostiranja i edukacijom građana bavila se i Sremska Mitrovica kroz nedavno sprovedeni IPA projekat prekogranične saradnje. Takođe, opština Kanjiža je i ove godine organizovala akciju u okviru koje je u dvorištima porodičnih kuća besplatno postavljeno 80 sanduka za kompostiranje.

Usklađivanje sa EU propisima

Uredbom o odlaganju otpada na deponije Srbija je započela usklađivanje sa Direktivom EU o deponijama iz 1999. godine, koja zahteva sukcesivno smanjenje direktnog odlaganja biorazgradivog otpada na deponije. Situacija u našoj zemlji danas je takva da se tretman biorazgradivog otpada uglavnom svodi na rad nekoliko manjih preduzeća koja kao sirovinu koriste organski deo komunalnog otpada.

Prema procenama, količina komunalnog otpada koji se kompostira ne prelazi 2% ukupno generisane količine.

Nemanja Stanisavljević smatra da je kućno kompostiranje kao alternativa centralnom tretmanu nešto što može doprineti ispunjenju ciljeva koji dolaze iz Evropske unije, a da pritom nema povećanja troškova upravljanja biorazgradivim otpadom. Ono što jeste ključno za održivu praksu kućnog kompostiranja jeste aktivno učešće građana, što podrazumeva svest i upućenost u problematiku.

Ključni momenat u stvaranju uslova za proizvodnju upotrebljivog komposta jeste uspostavljanje sistemskog pristupa i izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom koji će naplaćivati uslugu odlaganja otpada i podsticati preusmeravanje svih kategorija otpada u druge tretmane.

Organska proizvodnja podstiče kompostiranje

Olga Kešelj, samostalni savetnik u Centru za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije, kaže u razgovoru za eKapiju da poljoprivredni proizvođači u organskoj proizvodnji uglavnom kompostiraju na svojim gazdinstvima i upoznati su sa tehnologijom jer su izborom načina proizvodnje upućeni na korišćenje resursa sa gazdinstva. Takođe, oni dosta koriste internet kako bi dobili nove informacije i pronašli adekvantne agro-tehničke mere proizvodnje i zaštite u skladu sa organskim principima.

- Što se tiče konvencionalne poljoprivrede, učestalija je praksa kompostiranja na manjim gazdinstvima, i to za nas nije novina, ali ne postoje podaci sa tačnim brojem poljoprivrednika koji kompostiraju u Srbiji. Pritom, nije neophodno imati komposter, jer svako ko želi može na svojoj parceli vrlo lako praviti kompost. Bitno je samo da vrši selekciju materijala koji se mogu i onih koje ne bi trebalo kompostirati - navodi naša sagovornica.

Kada je reč o usklađivanju sa propisima EU, Olga Kešelj ističe da se srpski proizvođači polako prilagođavaju uslovima koji vladaju u Evropskoj uniji. Ona smatra da će se dobra praksa u poljoprivrednoj proizvodnji vrlo lako primeniti i kod nas, a kompostiranje kao jedna od njih će najpre i najbrže zaživeti na manjim gazdinstvima.

Značajni komercijalni efekti

I kompanije su prepoznale prednosti kompostiranja, pa je tako Carlsberg Srbija, u saradnji sa Institutom za zemljište i Ministarstvom poljoprivrede, 2012. godine pokrenuo projekat "super kompost".

Od početka proizvodnje i prodaje super komposta kompanija više ne plaća naknadu za odlaganje mulja na deponiju, kao ni njegov transport, zbog čega godišnje u proseku uštedi oko 20.000 EUR. Proizvedene količine komposta su značajne, a uzimajući u obzir da je polovinu ukupnog otpada koji je odlagan na deponiju činio mulj iz stanice za prečišćavanje otpadnih voda, njegovom preradom u "super kompost" Carlsberg je smanjio količinu otpada sa 4 na 2%.

Pozivajući se na zahteve direktive EU, Carlsberg Srbija je prva kompanija u našoj zemlji koja je dobila sve potrebne dozvole za proizvodnju i distribuciju super komposta.

Jednostavna tehnologija i dostupna lokacija

Kompostiranje predstavlja prirodnu razgradnju organske materije dejstvom bakterija, crvića, kao i malih insekata. Dobijeni proizvod – kompost, je koristan materijal, sličan humusu, bez neprijatnog mirisa, koji se može koristiti za kondicioniranje zemljišta ili kao đubrivo.

Stručnjaci napominju da je reč o složenoj tvorevini poluraspadnutih biljnih ostataka koji pod uticajem mikroorganizama, atmosfere i vremena postaju svojevrstan magacin akumuliranih minerala, organskih kiselina i raznih elemenata koji su dostupni biljkama. Ovo je najbitnija funkcija, jer je glavni adut komposta taj da predstavlja lako dostupnu hranu za biljke u dužem vremenskom periodu. Ta karakteristika svrstava ga u veoma korisna organska đubriva za biljke i oplemenjivače zemljišta.

Dobar kompost može biti napravljen iz različitih organskih materija, kao što je baštenski otpad (suvo lišće) i povrće, kao otpad od hrane (kore krompira i slično), a postoje mnogi razlozi zašto je potrebno i poželjno kompostirati otpad. Poljoprivredni eksperti kao glavne među njima navode finansijski (ušteda novca) i ekološki (zaštita životne sredine i prirodnih resursa).

Prema nekim analizama, i do 30% kućnog otpada se može kompostirati i time sprečiti njegovo odlaganje na deponiju. Sakupljanje kuhinjskih ostataka je veoma korisno i predstavlja značajan izvor organske materije koja se na taj način višestruko iskorišćava. Pored toga što se reciklira otpad, ovim se podiže i ekološka svest.

Takođe, u svakoj bašti u toku cele godine postoji potreba za uklanjanjem korova, okopavanjem ili bilo kojim drugim načinom obrade zemljišta, dok se u toku jeseni većina biljaka uklanja. I prikupljanje svežeg, opalog lišća sa drveća predstavlja odličan izvor materijala.

Idealna lokacija za kompostište je osunčano mesto na zemljanom postolju, da bi se omogućila slobodna drenaža tečnosti i ulaz mikroorganizama koji će ubrzati proces kompostiranja. Trebalo bi da bude lako dostupno, da bi mogla da se vrši manipulacija, a prema mišljenju agro inženjera nije dobro postavljati ga blizu velikog drveća.

Na kompostište se može odlagati biljni materijal koji se sukcesivno tokom godine nakuplja iz bašte, vrta i kuhinje, a dostupni podaci pokazuju da je desetak minuta angažovanja nedeljno dovoljno da bi se otpad transformisao u vredan materijal. Veličina i oblik kompostišta zavisi od samog kapaciteta bašte, odnosno od količine biomaterijala koji se nakuplja, a boksovi napravljeni od drvenih paleta veoma su pogodni za skoro svaki vrt.

Marko Andrejić