Startap zajednica u Srbiji sve brojnija - Ideje i talenat postoje, potrebno bolje okruženje

Srpska startap zajednica vrlo je aktivna poslednjih godina - uspešno raste i razvija se, sa brojnim novim kompanijama, projektima i investicijama. Redovno se organizuju konferencije i susreti na kojima mladi preduzetnici razmenjuju iskustva, a pojedini strani fondovi i biznis akceleratori već su zainteresovani za finansiranje ovih preduzeća koja tek počinju svoje poslovanje.

- Iz godine u godinu nastaje više startapa, raste broj investicija, kao i broj svetski uspešnih tech proizvoda iz Srbije. Četiri stvari koje identifikujemo kao ključne za njen dalji razvoj su: dostupnost talenta, stav prema preduzetništvu, dostupnost uzora i mentora, i dostupnost izvora finansiranja. Svaki od ovih parametara predstavlja i priliku, ali i izazov – kaže za "eKapiju" Zoja Kukić, direktorka "StartIt.rs".

Sa njom je saglasan i Kosta Andrić, izvršni direktor "ICT Hub"-a. On smatra da je dobra vest da startap scena raste iz godine u godinu.

- To se ne odnosi samo na broj startapova koji svake godine pokušavaju da donesu neko inovativno rešenje na tržište i promene način na koji je funkcionisala određena industrija, već i na prateću infrastrukturu koja obezbeđuje bolje okruženje za razvoj startapova. Upravo je to bio naš motiv za osnivanje "ICT Hub"-a, da dobroj ideji omogućimo realizaciju. "ICT Hub" je mesto gde svi koji žele da pokrenu sopstveni IT biznis mogu lako da provere da li njihova ideja ima potencijal i tržište, kroz intenzivan program podrške i procese učenja, testiranja, razvoja i povezivanja sa drugim timovima – navodi Andrić u razgovoru za "eKapiju" i dodaje da se, u Srbiji i regionu, još uvek mali broj ljudi odlučuje za preduzetnički put.

Prema njegovim rečima, ideja preduzetništva nije u potpunosti razvijena u našem društvu kroz obrazovni sistem, poslovnu kulturu, obrasce i modele ponašanja.

- Promovisanjem dobrih primera iz prakse, kojih ima sve više, biće i više onih koji će se odvažiti da pokrenu nešto svoje. Takođe, startap scena u Srbiji je relativno mlada i još uvek ima prostora da usvojimo iskustva i znanja iz sistema koji preduzetničku kulturu gaje decenijama – ističe Andrić.

Zoja Kukić tvrdi da je sa značajnim brojem svetskih i domaćih kompanija na srpskoj startap sceni, koje rade po svetskim standardima, jasno da postoji inženjerski, ali i drugi talenat. Međutim, on raste sporije nego što bi se to očekivalo za ovako popularnu, pa čak i dobro plaćenu struku.

- Stav prema preduzetništvu i promovisanje zdravog preduzetništva je izuzetno važno - kod inženjera je taj stav sve povoljniji i trenutno je 70% njih otvoreno za mogućnost pokretanja sopstvenog biznisa, ukoliko bi im se ukazala takva prilika. Ali, podaci govore da je taj stav u drugim strukama i među mladima obeshrabrujući i imamo još dosta toga da uradimo na polju promovisanja i razvoja mladih preduzetnika. Uzori su tu — od "Nordeusa", "Seven Bridges"-a i drugih velikih kompanija i preduzetnika koji su otvoreni da podrže domaću zajednicu, ali bi trebalo verovatno još više da se priča o njima i njihovim iskustvima – objašnjava naša sagovornica, uz napomenu da je u poslednjih godinu dana u Srbiju stigao fond od 40 mil EUR sa ciljem investiranja u domaće startape, tako da se i tu situacija značajno popravlja.

Kosta Andrić, takođe, misli da je važno obezbediti organizovano investiranje u startapove koji su u ranoj fazi razvoja, kako bi mogli brže da napreduju na tržištu. Zato u "ICT Hub"-u upravo rade na osnivanju fonda koji će investirati u startapove u početnoj fazi razvoja, jer je ta podrška izuzetno važna.

- Od velikog je značaja uvođenje seta odluka i dopuna zakona koji bi omogućili, odnosno olakšali, alternativno finansiranje, zasnovano na vlasništvu nad kapitalom firmi. Naročito je potrebno da se omogući kreiranje i razvoj takozvanih "Venture Capital" (VC) fondova i individualnog preduzetničkog investiranja (angel investment) - kaže Andrić.

Zoja Kukić smatra da investicije svakako utiču na razvoj startapa, ali "najpre moraju da postoje kvalitetni startapi kako bi investicioni fondovi na kraju i zaradili".

- Mislim da je situacija sa izvorima finansiranja u Srbiji povoljna, pogotovo sa dva fonda koja posluju iz Beograda - "SC Ventures" i "StartLabs". Osim toga, nije svakom biznisu odmah potrebna investicija - većina najuspešnijih koji dolaze iz Srbije kroz prodaju svog proizvoda finansirali su i svoj rast i to može da bude veoma dobra stvar. Investicije pojedine preduzetnike umeju da opuste i uspore, što može da utiče i na uspeh - upozorava direktorka "StartIt.rs".

Naši sagovornici saglasni su i kada je reč o ulozi države i navode da bi ona trebalo da podržava razvoj preduzetništva, tehnologije i inovacija kroz svoje institucije, zakone i programe.

Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kaže da je Ministarstvo još 2015. godine pokrenulo jednu liniju kredita namenjenu malim i srednjim privrednicima, a usmerenu prvenstveno na startap i inovativne projekte.

- I ove godine smo izdvojili dodatnih 50 miliona dinara u tu svrhu, dok Ministarstvo privrede, takođe, dodeljuje sredstva za te namene. Na tome se ozbiljno radi, jer smatramo da nema ozbiljnog ekonomskog napretka bez razvoja MSP sektora i preduzetništva - kaže Matić u razgovoru za "eKapiju".

Zoja Kukić priliku za Srbiju vidi i u podršci inovativnim proizvodima kroz legislativu, pogotovo u oblastima gde su druge države strože - na primer, dozvoljavanje testiranja samovozećih automobila. S druge strane, Kosta Andrić ponavlja da je potrebno zakonski regulisati "Venture Capital" fondove, kao i dodatno podstaći kreiranje lokalnih inovacionih fondova i uvesti poreske podsticaje ili politike neoporezivanja profita za "Venture Capital" investicije.

- Trenutno su najuspešnije domaće startap kompanije u oblasti "Software-as-a-Service" proizvoda i u gejming industriji. U budućnosti nas vidimo tamo gde i ceo svet — veštačka inteligencija, virtuelna realnost, biotehnologija, robotika, dronovi - ističe Zoja, dok Kosta Andrić objašnjava da startapovi koriste nove tehnologije i pokušavaju da promene način na koji su do sada funkcionisale pojedine delatnosti.

- Meta startapa mogu da budu i bankarski sektor, privreda, transport, medicina... Tehnologija toliko napreduje da nema granica - "Uber" je najveća taksi kompanija, a nema vozila, "Facebook" je najpopularniji medij, a ne kreira sadržaj, "Alibaba" je najvredniji prodajni lanac, a nema inventar...