"Egis" čeka Beograd, a prestonica Vladu - Optimistični pogledi na metro čija izgradnja bi mogla da počne u 2015. godini

Iako je ideja beogradskog metroa oživljavana nekoliko puta, čini se da je poslednji pokušaj i najizvesniji. Izgradnja tog kapitalnog objekta, koji je kao prioritetan određen još sedamdesetih godina prošlog veka, trebalo bi da počne najkasnije za dve godine. Bar je tako juče najavio gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

- Ako budemo imali podršku države Srbije, čija je garancija neophodna za ovako veliki posao, radovi na prvoj liniji od Novog Beograda do Vukovog spomenika mogu početi za 24 meseca – rekao je Đilas u Skupštini Beograda.

Prema njegovim rečima, na osnovu međudržavnog sporazuma Francuska će finansirati vozove i elektropremu za metro, a građevinski radovi biće plaćeni kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Đilas je dodao da će ove nedelje u Francuskoj imati nekoliko sastanaka sa kompanijama koje rade plan izgradnje beogradskog metroa.

- Ostaje da francuska firma "Egis", koja je uradila studiju izvodljivosti prve trase metroa, uradi idejni projekat i studiju opravdanosti, posle čega počinju formalni pegovori sa EBRD oko uslova kredita - rekao je gradonačelnik Beograda.

Studija kompanije "Egis", usvojena u novembru 2012. u Skupštini grada, razrađuje više scenarija kada je reč o tehničkim karakteristikama određenih deonica i njihovu cenu gradnje.

Studija daje smernice ka izradi plana prve linije metroa, koja bi trebalo da bude duga 14, a ukupna dužina čitavog metroa bila bi 41 kilometar. Studija je pokazala da bi maksimalni kapacitet ovog sistema bio 18.000 putnika u vršnom satu sa vozilima dužine do 70 metara, a čak 24.000 u vršnom satu sa vozilima od 90 metara.

Prema tom dokumentu, prva linija bi išla od Ustaničke do Tvorničke ulice u Zemunu, u dužini od 12,2 km s dodatkom tehničkog dela koji će voditi od depoa u Bulevaru Zorana Đinđića do Bloka 66, dužine do 2,6 km.

U Gradu očekuju formiranje radne grupe koju će činiti predstavnici Francuske i Srbije i grada Beograda, što je preduslov za nastavak realizacije druge faze francuske donacije. Takođe, započeta je priprema podataka za bliže definisanje trase i pojedinosti druge linije metroa.

Da su i francuske kompanije uverene u nastavak realizacije projekta beogradskog metroa saznala je i novinarka "eKapije" koja je bila u grupi kolega iz Srbije koji su početkom juna bili na studijskom putovanju u Francuskoj u organizaciji Ambasade Francuske u Beogradu.

- Naša kompanija sa optimizmom gleda na nastavak realizacije projekta metroa u Beogradu. Drugu fazu našeg posla, tačnije izradu idejnog projekta bi trebalo da počnemo za nekoliko meseci najkasnije do kraja 2013. – rekao nam je u sedištu kompanije "Egis" Vincent Lapouble, regionalni direktor za Balkan.

Na pitanje "eKapije" kako su se odlučili za drugačije rešenje od kompanija koje su nekoliko godina ranije predlagale "laki šinski sistem" za beogradski metro, u kompaniji "Egis" su odgovorili:

- Tražili smo srednje rešenje između tramvaja i "teškog" metroa. Za metro u Beogradu je bilo malo teže naći odgovarajuća rešenja zbog raznovrsnog reljefa grada. Ako uporedimo sa Francuskom, beogradski metro će biti najsličniji sa sistemom koji postoji u Lionu – naveli su u "Egis"-u.

Sve je izvesnije da bi i francuska kompanija "Alstom" mogla da učestvuje u realizaciji beogradskog metroa. Sa tom kompanijom grad Beograd je još krajem 2011. potpisao Memorandum o razumevanju, a "Alstom" u čijoj je fabrici proizveden svaki četvrti metro u svetu, mogao bi da isporuči vozila i električnu opremu i za naš metro.

U sedištu te kompanije u Francuskoj smo saznali da očekaju učestvovanje u ovom projektu, ali prvo očekuju završetak druge faze projekta i dogovor o finansiranju između Grada Beograda i Vlade Francuske.

Kako je ranije najavljivano, prva linija bi trebalo da krene 2017. Međutim, zbog pomeranja rokova, vožnju metroom u Beogradu ne bi trebalo očekivati pre 2019. i to ako uskoro bude odlučeno o realizaciji druge faze. Prema projektnoj vrednosti, investicija u beogradski metro će dostići 600 mil EUR.

Ideje i mogućnosti

Nedostatak političke volje se obično navodi kao jedan od glavnih razloga za ranija odustajanja od beogradskog metroa. Izgradnja tako obimnog projekta traje više od jednog mandata, a i što bi rekao učesnik jednog internet foruma – "kopanje pod zemljom se ne vidi, a most izbi oči biračima".

Smenjivali su se projekti modernizovanih tramvaja, klasičnog tramvaja, klasičnog metroa i lakog šinskog prevoza. Sva rešenja su imala svoje dobre i loše strane, ali zajednička karakteristika svakog od njih je ta da ni jedan nije počeo da se gradi.

Do posle Drugog svetskog rata Beograd nije imao mnogo stanovnika pa za metro nije ni bilo potrebe. Krajem 60-tih je objavljena studija prvog celovitog koncepta metroa, kojom je rukovodio Savo Janjić, projektant beogradskog železničkog čvora.

Miodrag Ferenčak, poznati beogradski urbanista, kaže u razgovoru za "eKapiju", da je taj projekat bio koncept sa tri kraka koji su se sretali na Trgu Republike.

- Takav koncept deluje logično ali nije izvodljiv jer bi najbolje praktično rešenje trebalo da bude sistem direktnih linija koje bi bile svaka za sebe i na krajevima imale svoje depoe. Sa promenom Urbanističkog plana 1971. godine trebalo je predlagati ideje za metro. U Srbiji se tada niko nije razumeo u metroe, pa je britanska kompanija uradila studiju izvodljivosti i prema njima metro je postojao samo na starom gradu – objašnjava naš sagovornik.

Ferenčak kaže da ta studija nije usvojena odnosno Generalni urbanistički plan je usvojen sa posebnim amandmanom da saobraćajni javni sistem ostane otvoreno pitanje.

- Ta naizgled bezazlena rečenica je dovela do današnje situacije. Da smo usvojili strategiju Engleza možda bismo danas imali metro – ocenjuje Ferenčak.

Ideja za metro koji slovi za "teški" javila se početkom osamdesetih, ali od tada se grad Beograd usmerio na izgradnju beogradskog železničkog čvora i stambenu izgradnju pa nije bio spreman da ulaže u metro. Bile su razne polemike do devedesetih. Akademik Žeželj je radio novu studiju. Predložen je koncept "lakog" metroa, prema kojem bi bio očuvan postojeći sistem tramvajskih linija ali bi se u centru grada saobraćaj odvijao pod zemljom. Međutim, ni od te studije nije bilo ništa.

Kada je rađen novi Urbanistički plan 2003. pitanje metroa je ponovo aktuelizovano. Studija reorganizacije gradskog prevoza poverena je francuskoj kompaniji "Systra". Od 3 linije koju je francuska kompanija predvidela, jedna linija je ušla u Generalni urbanistički plan. "Systra" je predložila "laki metro", a prema mišljenju stručnjaka njihov projekat je bio previše skup.

Nakon njih, na red su došli Španci, tačnje firma "Ineco" u saradnji sa "Juginusom" dobija tender da razradi prvu liniju od Ustaničke do Tvorničke ulice ali njihov idejni projekat nije usvojen.

Od 2010. Beograd pregovara sa Francuskom o beogradskom metrou. Vlada Francuske je finansirala izradu studije koju je uradila kompanija "Egis", a sada se očekuje izrada idejnog projekta.

Osim prve linije od Ustaničke do Tvorničke, dugoročno studija predviđa još dve linije i to: Petlovo brdo-Slavija-Karaburma-Mirjevo i Petlovo brdo-Tvornička (preko novog mosta na Adi).

Takođe je u budućnosti ostavljena mogućnost produženja linije iza Tvorničke ulice do Galenike, kao i od Ustaničke do Malog Mokrog Luga. Detaljno je razrađen i tzv. 1b krak prve linije ka depou i bloku 45 koji bi takođe u budućnosti bio produžen do Aerodroma "Nikola Tesla".

Suzana Obradović

Grad Beograd

Vlada Republike Srbije

Ambasada Republike Francuske Beograd

Ambasada Francuske Ekonomsko odeljenje - Beograd

Predstavništvo Alstom Holdings Beograd

Predstavništvo Egis International Beograd

EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj

Grad Beograd

Vlada Srbije

Vlada Francuske

Alstom

Egis

Dragan Đilas

Evropska banka za obnovu i razvoj

EBRD

metro

metro Beograd

metro u Beogradu

beogradskli metro

projekti beogradskog metroa

teški metro

laki metro

laki šinski sistem

prva linija beogradskog metroa

prva linija metroa od Ustaničke do Tvorničke ulice

Blok 66

Vincent Lapouble

metro vozila

električna oprema za metro

Savo Janjić

beogradski železnički čvor

Miodrag Ferenčak

Pariz

Systra

Ineco

Ineko

Juginus