Izvor: Tanjug | Četvrtak, 01.08.2019.| 09:08
Izdvojite članak Odštampajte vest

Hotel Jugoslavija otvoren je pre pola veka - Može li se ovom zdanju vratiti stari sjaj?

Hotel Jugoslavija otvoren je na 31. jula pre pola veka, kao jedan od najluksuznijih i najvećih hotela Evrope. Njegova gradnja trajala je više od dve decenije, koliko skoro isto sada čeka da povrati stari sjaj.

- Najzad, posle brojnih prekida i velikih pauza, dovršeno je ogromno zdanje superluksuznog hotela Jugoslavija u Beogradu - pisali su beogradski mediji tog 31. jula 1969. godine i prenosili ocene stručnjaka, da je nakon više od dve decenije gradnje gavni grad dobio jedan od najlepših i najraskošnijih hotela Evrope.

Izgradnja i opremanje tog "velikog grada - hotela" sa luksuznim sobama sa 1.000 kreveta, apartmanima, rezidencijama, restoranima i salonima koštala je 146 miliona dinara.

Krasio ga je i najveći luster na svetu sa 40.000 Svarkovski kristala, a imao je sve - od bazara u kome su gosti mogli da kupuju najrazličitiju robu do posebnog pansiona za pse... Onda su vreme, tranzicija, bombardovanje, privatizacija...učinili svoje.

Sada nakon promene nekoliko vlasnika, nerealizovanih projekata, planovi investotora o sudbini hotela mogli bi se čuti do kraja godine, saznaje Tanjug.

Među onima koji žele da hotel, podignut na obali Dunava, nedaleko od ušća, sa pogledom na Ratno ostrvo i Kalemegdan, povrati stari sjaj je i zamenik gradonačelnika Goran Veseć koji za Tanjug kaže da je Grad proteklih godina učinio sve da usvajanjem urbanistickih akata da omogući da rekonstrukcija počne.

Hotel Jugoslavija - simbol jednog vremena, jedan je od retkih objekata koji nije renoviran i koji nije dobio novu namenu ili novi život kao što je slučaj sa Metropolom ili Domom sindikata, dodaje Vesić.

- Žao mi je zbog toga jer ako me pitate nema boljeg mesta za hotel u Beogradu - naveo je Vesić i podsetio da je hotel ipak privatna svojina i da je na njegovom vlasniku odluka kada će to da uradi.

On dodaje da je hotel Jugoslavija na suviše dobrom mestu i da je isuviše važan za beogradski turizam da bi stajao tako nezavršen kao ruina i da se zbog toga u gradu nose mišlju da uvedu posebnu taksu na objekte koji se nalaze u zonama značajnim za razvoj grada, a koji nisu privedeni nameni ne bi li stimulisali vlasnike da ih ili rekonstruišu ili prodaju nekom ko će to da uradi.

Deo hotela uništen je u NATO bombardovanju 1999. Danas se u jednom od delova tog nekad najmoćnijeg hotela na Balkanu nalazi veliki kazino, u drugom restoran, u trećem možete popraviti bicikl...

Ukoliko vlasnik odluči da renovira hotel, on će verovatno dobiti potpuo drugačiji izgled, ali sigurno uz najveće svetske standarde modernog hotelijerstva i arhitekture, a kao izvesno se pominje da će postati deo najstarijeg evropskog lanca Kempinski. Arhitekta Goran Vojvodić čije je idejno rešenje pre skoro 10 godina predstavljeno kao projekat koji bi "hotelu trebalo da vrati stari sjaj", u izjavi za Tanjug podseća da se u njegovim projektom bili primenjeni standardi adekvatni franšizi Kempinski, a investitori su tada potpisali ugovor o ulasku u posovni angažman".

On dodaje da je to idejno rešenje koje je uvažavalo sve standarde uključujući i ograničenja Zavoda za zaštitu spomenika trebalo da se prostire na oko 150.000 metara kvadratih.

Projektat je podrazumevao rekonstrukciju i modifikovanje hotelskih kapaciteta na 350 smeštajnih jedinica, ali i izgradnju šoping mola i dve kule povezane mostovima, platformama i panoramskim liftovima, obmotane zajedničkom staklenom fasadnom opnom, visokom 163 metra.

Predsednik Asocijacije srpskih arhitekata Slobodan Maldini podsetio je da je hotel Jugoslavija izuzetan primer moderne i kao takav pod okriljem Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Konurs za izgradnju tog moćnog arhitektonskog objekta koji bi predstavljao veličinu i snagu nove posleratne države pokrenut je na inicijativu CK KPJ i predsednika SFRJ Josipa Broza Tita 1947. godine, kaže Maldini.

- Jednostavne kubusne forme, čistih linija, projekat u modernističkom maniru svetski čuvenog arhitekte i urbaniste Le Korzbijea, plenio je jednostavnošcu i monumentalnošcu - rekao je Maldini za Tanjug.

Pretpostavlja da će zajedno sa kompleksom hotela Kempinski i taj deo Zemuna prerasti u savremeni urabinistički centar.

O hotelu Jugoslavija snimljen je i dokumentarni film, a njegov autor Nikolas Vanji je ranje je za Tanjug od mnoštva zanimljivih priča izdvojio postojanje tajnih podzemnih prolaza koji povezuju hotel i Palatu Srbije, ali i priču o tome kako je car Etiopije Hajle Selasije "pokrenuo" nejgovo zidanje.

- Car Hajle Selasije rekao je Titu da Beograd nema prestižni hotel. Tito je zatim uzeo telefon i naredio da počne gradnja hotela - rekao je Vanjije.

U ovom hotelu boravili su i predsednici SAD Ričard Nikson i Džimi Karter, kraljica Elizabeta II, nemački kancelar Vili Brant, astronauti Nil Armstrong i Baz Oldrin i mnogi drugi. Bilo je i "karantin" u kome su se najbolji sportisti i reprezenatacije pripremale za najvažnije utakmice.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.