Izvor: eKapija | Nedelja, 04.11.2018.| 11:13
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kako ubrzana izgradnja komercijalnih nekretnina utiče na cenu zakupa

U Beogradu je tokom 2018. godine na postojećih 770.000 m2 dodato oko 15.000 m2 poslovnog prostora visoke klase, uključujući novoizgrađene objekte i rekonstruisane zgrade starije gradnje. Iako je trenutno, u odnosu na broj stanovnika u prestonici, ponuda modernih kancelarija znatno niža od glavnih gradova u regionu centralne i jugoistočne Evrope, Beograd predstavlja primer održivog razvoja poslovnog prostora budući da se novoizgrađene poslovne zgrade u potpunosti izdaju u veoma kratkom roku. Usled rastuće potražnje za modernim kancelarijskim prostorom u konsultantskoj kući za nekretnine CBRE prognoziraju da će do kraja 2020. godine biti izgrađno novih 130.000 m2 poslovnih objekata koji ispunjavaju visoke standarde internacionalnih klijenata, kao i domaćih kompanija na tržištu.

Ekspanzija se očekuje i u maloprodajnom sektoru, a završetak radova na novim tržnim centrima će, do kraja 2020. godine, duplirati ponudu tržišta nekretnina u ovom segmentu. Povećana ponuda uticaće i na blagi pad cena zakupnina, koje su Beogradu za sada i do 40 odsto veće u odnosu na gradove poput Zagreba i Sofije.

Padu cena u gradovima regiona prethodio je masovni razvoj ovog tržišta koji se dogodio u periodu od 2007. do 2010. godine. Tako danas u bugarskoj prestonici, na 1,3 miliona stanovnika ima dostupnih 350.000 m2 u okviru sedam glavnih šoping centara, dok Beograd na populaciju od 1.6 miliona stanovnika ima svega 150.000 m2 u glavnim tržnim centrima.

- Uzimajući u obzir da je do kraja 2020. godine najavljeno dodatnih 170.000 m2 u okviru tri tržna centra trenutno u izgradnji, očekujemo blagi pad cena zakupa koje će dostići održivi nivo - objašnjava Endru Pirson, direktor kompanije CBRE za region jugoistočne Evrope.

- Beograd u ovom trenutku ima veliki potencijal u sektoru nekretnina, kako zbog svoje veličine, tako i zbog činjenice da je već dugo u fazi razvoja. Međutim, treba imati na umu da, onog trenutka kada tržište počne da popunjava svoj potencijal, potencijalno tržište svakog od centara će se smanjiti, slično kao u Sofiji. Stoga se mora osigurati da srpsku prestonicu ne zadesi sudbina suseda, gde je došlo do zasićenja tržišta maloprodaje i zatvaranja za nove investicije u ovom sektoru. U suprotnom postoji pretnja da tržni centri postanu neisplativi za nove investitore.

Dolazak novih igrača će promeniti i lice maloprodaje u Srbiji, pa će se neki od vodećih beogradskih šoping molova prvi put suočiti sa direktnom konkurencijom. Usled povećanje konkurencije u glavnom gradu u prethodnom periodu, investitori se sve više okreću ka izgradnji ritejl parkova u manjim gradovima širom zemlje, što smo već imali prilike da vidimo u gradovima kao što su Šabac, Vršac, Subotica i drugi. Ritejl parkovi su posebno zanimljivi za investitore, jer sama izgradnja ovakvih objekata iziskuje manje sredstava, može se izvesti u relativno kratkom roku i kroz nekoliko faza.

Iako gore navedene prognoze najavljuju osetan pad cene rente u maloprodajnom sektoru nekretnina, narednih 12 meseci će pratiti period stagnacije. Kada je reč o modernim poslovnim prostorima, očekuje se da će visina cene zakupa ostati stabilna, ukoliko izgradnja novih poslovnih objekata, kao i potražnja za istim ostane na održivom nivou.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.