Projekat pošumljavanja Sekretarijata za zaštitu životne sredine - Nova pluća za Beograd

Filozofija „gde god nađeš zgodno mesto, ti zgradu posadi“ dovela je do toga da u Beogradu ima duplo manje šume nego što je potrebno dvomilionskom gradu. Tropska klima, aktiviranje klizišta, povećan broj alergičnih sugrađana - samo su neke od posledica besomučne seče stabala. Sekretarijat za zaštitu životne sredine je zato pokrenuo projekat čiji bi rezultat trebao da bude pošumljavanje još 90.000 do 120.000 hektara grada.

Pod drvećem bi se na taj način, umesto 11,2 odsto grada, našlo najmanje 28 odsto novih šumskih površina. Za izradu strateških dokumenata potrebnih da bi planirano pošumljavanje počelo, Sekretarijat za zaštitu životne sredine je angažovao Institut za šumarstvo.

- Ideja je da šume koje sada postoje u 17 gradskih opština povežemo međusobno, ali i sa drugim zelenim prostorima. Oko grada bi tako bila napravljena dva šumska prstena koji bi koridorima bila povezana sa centrom i gradskim zelenilom. Koridori će najverovatnije ići duž reka ili velikih saobraćajnica i kroz njih će se šumska klima delimično prenositi u gradsko jezgro. Verovatno će i urbanistički planovi morati u nekoj meri da se menjaju, ali to je urađeno i u drugim megapolisima - objašnjava doktor Milorad Veselinović, naučni saradnik iz Instituta za šumarstvo.

Prvi veći prsten bi obuhvatao područje od Dunava, zatim Kosmaja, šume oko Male Moštanice, i preko šumskog kompleksa izlazio bi na Savu, dok bi se s novim sadnicama manji prsten prostirao od Guberevačke preko Lipovačke šume dužinom Ostružničkog potoka do obale Save kod Ostružnice.

- Prstenovi nas štite od zagađenja iz Pančeva, površinskih kopova Lazarevca, termoelektrane u Obrenovcu, Železare Smederevo... Nekad je skroz duž autoputa bio pojas drveća, ali se taj prostor godinama sužavao.

Najdrastičniji primeri uništavanja zelenila su u manje atraktivnim delovima grada. Sa mirijevske strane je gradnja potpuno ušla u Zvezdani gaj, a ni na Karaburmi nije bolje i na tim mestima se javio problem pokretanja klizišta - priča Veselinović.

Pojave većih klizišta duž strmih padina primećene su gotovo u svim delovima grada i, prema nekim podacima, u Beogradu je čak 80 odsto zemljišta pod različitim vidom erozije. Osim toga, svaki čovek godišnje „potroši“ oko 400 kilograma kiseonika, što može da proizvede oko 0,3 hektara drveća. Seča stabala zbog izgradnje benzinskih pumpi, petlji i blokova legalnih i nelegalnih zgrada dovela je do toga da za svakog Beograđanina „radi“ u proseku 0,025 hektara drveća.

- Nije panika da ćemo zbog toga ostati bez kiseonika, ali su negativne posledice po život brojne. Ranije je bilo samo nekoliko alergenih vrsta, a sada ispada da svaka vrsta u nekim uslovima može da izazove alergiju. Sve je to posledica zagađenja koje utiče na smanjenja imuniteta i ljudi i biljaka - kaže Veselinović.

Ne samo da nemamo dovoljno zelenog pokrivača koji je potreban da zadovolji potrebe svakog stanovnika za kiseonikom, nego je i puno zapuštenih delova, neodržavanih šuma, deponija... Kada se svemu tome dodaju i promenjeni klimatski uslovi, ni drveće koje je preostalo ne može da obavlja svoj „posao“ kako treba. Zbog toga, da bi pošumljavanje počelo, stručnjaci Instituta za šumarstvo su poslednje tri godine proveli procenjujući stanje drveća i šuma u gradu, kao i sve negativne posledice njihovog uništavanja. Rezultati njihovog rada sažeti su u elaboratu nazvanom „Integralna valorizacija šumskih resursa Beograda“ na koji se naslanja sledeći strateški dokument - „Strategija pošumljavanja Beograda“, koji treba da bude gotov početkom sledeće godine. Realizacija tog dokumenta će biti po fazama. A kada bi pošumljavanje moglo da počne, u ovom trenutku niko ne može tačno da kaže, ali u Institutu za šumarstvo se nadaju da će to biti uskoro.

Najmanje zelenila na Vračaru

napomena : tekst je u potpunsoti preuzet iz lista BLIC od 21.09.2008