Uknjižba za građane 5.000 dinara - Država sedmi put traži rešenje za nelegalnu gradnju

Država je šest puta od 2000. pokušavala da reši problem divlje gradnje. Spekuliše se da ima oko milion i po nelegalnih objekata. Sedmi zakon o legalizaciji, čije se donošenje čeka, trebalo bi da se primenjuje od jeseni. Kako saznaje RTS, za građane koji su bez građevinske dozvole zidali za svoje potrebe uknjižba je do 5.000 dinara i moraju da imaju geodetski snimak i dokaz o svojini. Problem su investitori koji su dobijali dozvole za gradnju na tuđim parcelama i gradili više od dozvoljenog, prodavali nekretnine i nestajali – ostavljajući vlasnicima parcela i kupcima stanova da izvuku deblji kraj.

Pre pola veka, na svom imanju, otac mu je sagradio kuću. Tada, kaže, nisu ni razmišljali o građevinskoj dozvoli jer su im nadležni odmah odobrili priključke za struju i vodu.

- To smo mi legalno platili, imamo priznanice, papire za kuću, i sad mi nije jasno što neko traži da mi to legalizujemo - kaže Rade Stanojević iz Prijanovića.

I po planinama je cvetala divlja gradnja. To se vidi po broju predatih zahteva za legalizaciju koji se, kažu čelnici pojedinih opština, udvostručio. I to zahvaljujući stalnom produžavanju roka legalizacije.

- Dobro znaju građevinski inspektori koji imaju lične dohotke do 30.000 dinara da moraju da kontrolišu investitore koji na tim objektima zarade milione evra - pa vidite ako iza njih niko ne stoji i kada dolazi ta sezona gradnje mahom odlaze ili na odmor ili bolovanje - rekao je Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina.

Stručnjaci smatraju da legalizacija mora da se tretira kao elementarna nepogoda i da treba da se ispitaju javna preduzeća koja su odobravala priključke za vodu i struju nelegalnim objektima. Ali, i da se pri dobijanju građevinske dozvole precizira da je investitor dužan da plati legalizaciju a ne, kao do sada, da taj teret pada na kupce stanova i vlasnike parcela.

- Oni su sami, pod znacima navoda, na svoju ruku priključivali nelegalne graditelje na komunalnu infrastrukturu jer to pitanje nije bilo regulisano propisima - kaže Simo Stokić, građevinski ekspert iz Čačka.

Arhitekte smatraju da mora da se pojača nadzor na svim objektima koji su u izgradnji.

- Da bi se zaustavila nelegalna gradnja u Srbiji jedini je način da se poštuje regulativa, da se savesnije obavljaju odgovorne dužnosti, da se ide na represivne mere - kaže arhitekta Milan Lojanica.

Ni Slovenija, koja je članica EU, nije rešila problem nekoliko hiljada nelegalnih kvadrata.

- Struka hoće da se to napravi sistematično - ne da ide nekim birokratskom putu, nego da se to reši kao stručni problem i da novim zakonom o izgradnji bude sve rešeno, da se ne ide na poseban zakon - rekao je Črtomir Remec, predsednik inženjerke zbornice Slovenije.

Problem je, kažu stručnjaci, i novac koji je država godinama gubila jer vlasnici nelegalizovanih objekata godinama nisu plaćali obaveze - njihovi kvadrati za nadležne su i dalje nevidljivi.