Izvor: Blic | Četvrtak, 29.05.2014.| 10:03
Izdvojite članak Odštampajte vest

Juhani Palasma, finski arhitekta - Ne gradite na rekama u Beogradu

Juhani Palasma
Kada pogledam siluetu Beograda, rekao bih da se odmah obustavi svaki projekat koji podrazumeva visoke građevine, kaže Juhani Palasma.

Juhani Palasma, jedan od vodećih ličnosti u savremenoj arhitekturi, filozof, predavač i kritičar, koji je prethodnih dana bio gost Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), kaže za "Blic" da je impresioniran prestonicom Srbije.

- Zamišljao sam Beograd kao grad sivog imidža. Ali parkovi i ulice sa drvećem... izuzetni su. Trebalo bi da budete ponosni na svoj grad. Prošetao sam i do ušća, i to je zaista magično mesto. Čuo sam o jednom vrlo alarmantnom projektu na reci i mislim da je to ludost - dodaje Palasma.

Pustite da reka bude reka, kratko zaključuje jedan od vodećih ličnosti u savremenoj arhitekturi.

- Mislim da je pogrešno to što se teži da danas svaki objekat bude spektakularan. Grandiozne ideje u urbanom planiranju unapred su osuđene na propast. Dominantna orijentacija danas u arhitekturi prati sveopštu globalizaciju. Trebalo bi da bude obrnuto, da se više poštuju i preispituju lokalni uslovi, lokalne istorije, lokalne kulture... U Kini je u poslednje vreme izgrađeno više nego u ljudskoj istoriji i to je jedan od zaista alarmantnih primera zemalja sa osobenom kulturom i civilizacijom a koja je skoro nestala i postala još jedna u nizu globalizovanih država - navodi Palasma.

Komercijalizacija je takođe prisutna, a mnogi arhitekturu doživljavaju kao biznis.

- Ne verujem kolegama koji imaju takav stav prema profesiji. Arhitektonski projekat uvek je više kulturni nego biznis plan – zaključuje sagovornik.

O "Prostorima javnosti", temi ovogodišnje BINA-e, čiji je Palasma i bio gost, razmišlja kao o esencijalnim pitanjima za razumevanje nas samih.

- Zanimaju me mentalne posledice zgrada i gradova, odnedavno proučavam neuronauke, jer je postalo toliko jasno da arhitektura i grad menjaju naš mozak. Zaista moramo biti obazrivi s onim šta stvaramo zbog mogućih posledica – objašnjava Palasma.

Ističe i da bi konačno trebalo da shvatimo kako dramatično ono što stvaramo u svetu utiče na prirodu i klimu.

- I dalje postoje politički lideri nacija širom sveta koji ne veruju da sami menjamo klimu. Nažalost, tragični događaji nas podsećaju na sve ono što činimo svetu i svašta bi trebalo preispitati – kaže sagovornik.

Palasma kaže da dobro uređene obale mogu biti rešenje problema oticanja vode, ali i da se u okviru svakog projekta preispituju implikacije na okruženje.

– U Finskoj nismo imali katastrofu sličnu ovoj koja je zadesila Srbiju, ili nešto poput onoga što se dešava u SAD, ali je bilo poplava i mi imamo mnogo više oluja. Znate, kada sam bio dete, zime su bile zime, a leta leta. Moramo biti mnogo odgovorniji. Zalažem se za jednu ponizniju, realniju arhitekturu, obzirniju i osećajniju – zaključuje Palasma.

Ko je Juhani Palasma

Juhani Palasma je počasni član Udruženja finskih arhitekata (SAFA), Američkog instituta za arhitekturu i Kraljevskog instituta britanskih arhitekata, akademik je Međunarodne akademije arhitekture. Dobio je nekoliko finskih i međunarodnih nagrada i pet počasnih doktorata. Od 2008. godine bio je član žirija za dodelu Prickerove nagrade za arhitekturu. Pored sopstvene arhitektonske prakse (1983–2012), koja je obuhvatala radove od urbanog planiranja, arhitektonskih objekata do postavki izložbi kao "Arhitektura životinja" (1995) i radova u oblasti dizajna, Palasma je pisao i predavao o arhitekturi i prostornoj fenomenologiji i kulturnoj filozofiji širom sveta više od 40 godina. Autor je i urednik 45 knjiga i 350 eseja.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 28.5.2014.)



Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.